U poseti svetilištu

- Au, koliki im je krastavac! Ove napucane milfare ga sigurno kupuju kao dildo. Sumnjam da s ovolikim noktima gule krastavac za salatu.
- Eto, šta hoćeš, bar možeš da gledaš milfare po marketu.
- Nisu one kao moje ljubimice s računara.
- Što? Šta fali onoj kod jogurata i mlečnih proizvoda?
- Sise. Nema sisa. A stoji kod mlečnih proizvoda. Ironija života.
- A onoj tamo kod suhomesnatih proizvoda? Ili ona što drži čiču da ne padne?
- Ne vredi, džaba. Nisu kao moje mezimice.
- Pa šta im fali?
- Ne jebu se. Šta ima onda da ih gledam, koji kurac?
- Izbrisaću ja tebi te porniće s računara, znaš!
- Šta hoćeš, pa i ti ih gledaš.
- Ja to više sa stručne strane, da vidim ima li tu prostora za edukaciju, da li mogu da naučim nešto od njih. I samo sam jednom tražila da mi pustiš.
- Nije bilo jednom.
- Dobro,dva puta.
- Jednom se proba heroin, drugi put se već konzumira.
- Ok, omiljeni filmski žanr su mi pornići. Idi uzmi balon vode, po mogućstvu Odmenjske.
- A ako nema?
- Uzmi Prolom.
- A ako nema?
- Uzmi Zlatibor vodu.
- A ako nema?
- Uzmi bilo koju drugu.
- A ako nema?
- Ima, nemoj da me nerviraš!
- Pa ima i u stanu.
- Znaš da ne pijem tu vodu, ima mi čudan miris, čudan ukus i ima kamenca.
- Pa šta ako ima kamenca, uzela si kvalitetnu zubnu pastu?
- Samo ti idi!

- Majke im ga nabijem, mogli su ovu ručku na balonu da naprave od bodljikave žice.
- Kao strina si neka, samo kukaš.
- Hoćemo li krenuti?
- Čekaj još malo.
- Pa počinje utakmica za pola sata!
- Nećemo dugo, samo još neke sitnice.
- Te „neke sitnice“, da nisu možda čarape?
- Pa... jesu. Hihihi...
- E do kurca!
- Pa znaš koliko volim da kupujem čarape?
- Evo, doći ćemo sutra, obećavam, nemoj sada, molim te!
- Brzo ću, brzo ću, brzo ću! Molim te, molim te, molim te!
- E do kurca!

- Eto, vidiš da nije bilo dugo.
- Nije, nije. Samo petnaest minuta ti je trebalo da izabereš žute čarape za koje si se uhvatila prvog sekunda razgledanja.
- Ali morala sam da se uverim da mi se ove najviše dopadaju. I tako sam srećna!
- Znaš za onu Frojdovu teoriju po kojoj neki narodi imaju izvesne destruktivne, mazohističke crte, tako nešto?
- Znam.
- E, pa, mi nemamo samo te mazohističke crte, već i koprofilske crte.
- O čemu ti pričaš?
- Pa o toj tvojoj sreći u tome što si našla žute čarape. Vidiš kako je sreća čudan pojam za nas Srbe. Živimo čitav život u govnima a smatramo da je sreća kada te posere ptica. To je isto kao kad bi rekao da je davljenik srećan čovek jer neće umreti od žeđi.
- Kakve to veze ima sa žutim čarapama koje sam kupila?
- Naravoučenije je sledeće: Za sreću je potrebno malo ptičije govance, a ne plivanje u govnima.
- Ili, možda: Za sreću je potrebno dvoje?
- Što baš dvoje? Bio bih ja srećan i u trojci, s dve kvalitetne...
- Molim?! Bio bi srećan, a?
- Bio bih srećan, ali pre, ne sad. Pre, dok sam bio momak...
- Joj, joj, joj! Pa ti si... ti si... ti si, bre, govedo jedno! Neću ja da ti brišem porniće sa računara. Ti ćeš to da uradiš! Ti, lično!
- Nego, da se ja vratim na žute čarape i sreću...
- Nemoj nigde da se vraćaš, idemo da uzmemo mleko. Treba mi za musli. Hoćeš ti da jedeš musli za večeru?
- Neću!
- E, pa, nećeš ni meso. Vidiš kolika ti je stomačina, nabacio si 110 kila! Šta ti misliš, da ja mogu da podnesem toliku težinu?!
- Dobro, ako ne možeš, onda ću ja da legnem na leđa.
- Ma nemoj?!
- Neću da jedem musli, probao sam i ne odgovara mi!
- Što?
- Zato što prdim posle k'o mator konj.
- Šta ima veze? Uostalom, meni to ne smeta.
- Ali meni smeta.
- A kad jedeš pasulj, onda ti ne smeta?
- Ne smeta. Navikao sam da prdim od pasulja.

- Jebote, koliko košta ovaj ajvar, kao da je od zlata!
- Ej, upravo mi je došlo da ti izjavim ljubav. Je l' smem?
- Pa naravno da smeš!
- Pojeo bih ti pičku kao prvu teglu babinog ajvara.
- Mmm, pa da kupim onda?
- Jesi, bre, normalna, nećeš valjda da se mažeš tim ajvarom?
- Zašto da ne?
- Zato što to nije domaći ajvar, to je industrijska splačina, nema to veze sa pravim, domaćim ajvarom.
- Pa i one tvoje pornićarke s računara su potrošna roba porno industrije  pa ti ne bi smetalo da se omrsiš, a?
- Počinje utakmica za 10 minuta. Molim te, da krenemo.

- A, dobro, bar ću stići pre kraja poluvremena...
- Odakle se stvori onoliki red, nije mi jasno.
- Meni nije jasno kakav je ovo otac?
- Što?
- Pa počela utakmica, a on sina doveo u tržni centar. Posle kad postane derpe, biće mu drugi krivi. Ženin brat, komšija, učitelj, nastavnik fizičkog, predsednik odeljenskog veća, cimer...
- Možda ga vodi u tržni centar baš da bi ga usmerio na heteroseksualni put.
- Jeste, verovatno ga je zbog toga i na balet upisao.
- Jesi bio ti nekad na baletu?
- Ni mrtav!
- Pa otkud ti to da su baletani pederi?
- Šta su?
- Muževniji su od većine fudbalera. Ne razumem se mnogo u fudbal, ali najveći metroseksualci koje znam su upravo fudbaleri. Nijedan kojeg ja znam ne izgleda muževno već izgleda kao tipičan gej.
- Pa, ono jest', nema više takvih ljudina kao što je bio Trifon Ivanov. Ali opet, baletani muževni... Daj, bre...
- Ići ćemo jednom na balet pa ćeš videti.
- E, bogami, ja se u to nikad uveriti neću!
- To je zato što si balvan stereotipnog razmišljanja koji je ograničen kao terasa...
- I plitak kao Tamnava i koji neće ići na balet, pa ni pod pretnjom da ću zbog toga cele godine jesti musli i proliv imati. Eto, dođeš s devojkom u market i ona te odma' vabi na balete, u opere. Tako i ova budala – danas doveo sina ovde za vreme utakmice, sutra će ga upisati na balet, prekosutra će mu sin dovesti zeta Stevu u kuću, pa će posle da krivi poštu što je za njegov reon odredila poštara sumnjivog morala. Ali ne sumnjivog zbog otvaranja pisama, ne, ne!
- Pre će gej postati ako gleda dva krda metroseksualaca sa odvratnim frizurama i nalickanih kao za modnu reviju koji trčkaraju po proplanku, vataju se, grle se, ljube se, dodiruju, natežu. Ovde bar može da vidi dobre ribe.
- Može, ako ga bude vodio u onaj butik gde smo gledali patike.
- A, je l'? Ja, budala, se pitam što toliko razgledaš patike, obično kupiš prve koje uspeš da natakneš na te tvoje nožurde. Bogami, nećemo mi neko vreme dolaziti ovde.
- Joj, baš mi krivo. Nemoj, molim te, da budeš tako surova.
- I ima da mi skineš s neta porno filmove s onim glumcem.
- Kojim?
- Onim što je glumio u onom porniću što si mi puštao.
- Otkud ja znam kako se zove glumac. Ne gledam ja te filmove zbog glumaca.
- Baš me briga, saznaj.
- Ne pada mi napamet!
- Ma nemoj? Misliš da samo ti možeš da gledaš porno filmove? Ima u tim filmovima i glumaca, znaš?
- Ti to opet počinješ o ravnopravnosti polova? E, kad je tako, drži onda ove kese. I ovaj balon.
- Daj! Misliš da ja ne mogu da nosim to? Pih, kao da je ovo toliko teško.
- Samo ti nosi.

- Ljubavi...
- Reci?
- Hajde mi pomozi. Molim te.
- Ma, hajde, šta ti je. Pa nije to toliko teško.
-Jeste. Teško je... teško. Molim te.
- I šta reče, da idemo na balet?
- Ma kakav balet, šta ćeš ti tamo?
- Što? Ti to hoćeš da kažeš da sam ja ograničen kao terasa i plitak?
- Ma ne, nego... Uh...
- Baletani su pederi?
- Jašta su!
- Hoćeš da ti skinem filmove s onim pornićarom?
- Neću, ne. Šta će mi to.
- Svideo ti se, a?
- Ma kakvi, nije nikakav!
- Ima veći od mene?
- Ne! Bar ne izgleda.
- Možda zato što je monitor računara malih dimenzija?
- Ne verujem da je zbog toga. Manji je, definitivno.
- A i onaj glumac, kako se zove, onaj na koga se ti ložiš?
- Nikola Ristanovski?
- E, taj.
- I on je baš papak, zar ne?
- E, znaš šta? Nije papak, pa makar taksi do zgrade morala da uzmem.
- Ni ja neću moje milfarice obrisati s računara, pa makar ceo život slušao zamerke na račun moje težine i ishrane!

Molitveni prebranac

 Stan 1:

-Dobar dan,komšija!

-Dobar dan. Izvolite?

-Mi smo iz stranke Te-i-te,je l' imate vremena da vas priupitamo par pitanja?

-Pa i ne baš. Upravo sada...

-Odlično! Da li ste glasač naše stranke,i da li možda možete da nam kažete da li znate ko će u vašoj zgradi sigurno glasati za nas?

-Upravo sam krenuo da vam kažem da sam počeo da doručkujem,i da sada nemam vremena.

-Šta doručkujete?

-Ne razumem zašto je to bitno?

-Pa ako nije živo prase ili neka druga domaća, ili pak divlja životinja, neće nigde uteći,a ovo je sada nešto što se tiče budućnosti države.

-Ljudi,da skratimo ovo čavrljanje,mislim da je moja lična stvar za koga ću glasati i te intimne stvari ne govorim na hodniku, a sada me izvinite, idem da završim sa jelom! Doviđenja!

-Je l' vidiš, Dragutine kak'ih sve ima... e zbog tak'ih ova država ne može da krene na bolje!

Stan 2:

-Dobar dan,komšija!

-Dobar dan.

-Mi smo iz stranke Te-i-te,je l' imate vremena da vas priupitamo par pitanja?

-Naravno, hoćete ući unutra?

-Ne možemo, hvala, na dužnosti smo. Hteli smo da vas pitamo da li ste vi glasač naše stranke i ...

-Naravno! Vaš sam i srcem i dušom!

-Sjajno. Kako beše vaše ime?

-Milisav. Evo vam i lična karta, ako treba.

-E,odlično! Kažite mi,da ne znate možda ko bi još u vašoj zgradi mogao da glasa za nas na predstojećim izborima?

-Sačekajte samo sekund... evo, spisak koji sam SAM napravio. Nije mi bilo teško. Ovi ovde su sigurni glasači, ovi što sam stavio zvezdicu pored imena su mogući, jer su mi na hodniku pričali da su ljuti na ove iz druge stranke. Ovih par koje sam napisao zelenom bojicom se ne izjašnjavaju. E, a ovi koje sam napisao crvenom hemijskom, oni su beznadežni slučajevi. Ti  što su zaluđeni ,pa to je, bre, čudo jedno! Ja ne znam čime ih kljukaju tamo da toliko budu zagriženi za njih. Sigurno drogom!

-Au, gospodine Milisave, svaka vam čast! Je l ' možemo još samo nekoliko pitanja?

-Naravno,šta god treba!

-Znate da smo mi sad u kampanji za porast nataliteta, pa nas interesuje koliko imate dece?

-Dvoje. I sin i ćerka su venčani ,i oni imaju po dvoje!

-Svaka čast! A koliko puta nedeljno imate seksualne odnose sa svojom ženom?

-Pa, sad kad se zašlo malo u godine, onda možda jednom nedeljno-jednom u deset dana, a pre što smo se jahali, čudo jedno! Žena mi govorila: „De ,lakše malo, ne mogu posle da sednem pošteno, nego sve na jedan guz!“ A, jok ja! Ne slušam, nego rk-rk-rk...

-A koja vam je omiljena poza?

-Pa, zavisi od situacije. Kad dodjem pijan, onda mi najlakše da legnem na ledja ,a ona nek se zanima, a ovako, šta znam, možda od pozadi.

-Je l' uživate oboje u tom seksu?

-Nego šta neg’ uživamo! Znaš kako njišti ona u toku odnosa? K'o s Damjanovim Zelenkom da opštim.

-E, hvala vam puno!

-Nema na čemu! Je l' to sve?

-Sve.

-Nema problema, šta god da zatreba - tu sam.

-Dovidjenja, Milisave!

-Doviđenja!

-Vide li ti Dragutine,kakva je ljudina ovaj Milisav? Da nam je tak’ih malo više...

-Vide,vide... Nego, a za šta će nam one informacije o tome koliko se puta nedeljno meću ljudi,  koja im je poza omiljena i to...?

-Ne znam ti ja to, Dragutine! Ovi o’zgo su to tražili, a na nama je da to sprovedemo u delo i da ne pitamo mnogo.

-A, onda u redu.

KOJI DAN KASNIJE...

Stan 1:

-Dobar dan!

-Dobar dan...

-Mi smo iz stranke Te-i-te-2, i hteli bismo da vam postavimo par pitanja.

-Ljudi,već su mi dolazili na vrata iz drugih stranaka. Ne pričam javno o svom političkom izboru!

-Ali, stanite, mi imamo informaciju da ste vi član naše stranke i da vam je ona obezbedila posao.

-A je l' piše kako sam se učlanio i kakav mi je „ona“ obezbedila posao?

-Ne piše.

-E,pa vidite, ja sam nateran sad pred izbore da se učlanim u tu vašu stranku da bih dobio posao u bolnici, jer sam, jel'te, završio medicinski fakultet i nekoliko godina visio na birou. Nekoliko godina ništa, i onda, kao, odjednom me se pred izbore neko setio. Kada sam se učlanio, traženo mi je da donesem još 50 potpisanih pristupnica za tu vašu stranku kako bih dobio posao. Drugove i komšije sam morao da lažem da mi potpisuju da su korisnici zdravstvenog osiguranja. Obraz sam svoj uložio za to, i to za šta!? Da bi me primili u bolnicu da perem epruvete, brišem podove i pajem prašinu sa diplomom medicine!? Je l' sam se ovoliko školovao da bih postao čistačica!? E, pa, serem se i na vas i na vašu stranku! Ne moram da vam odgovorim na vaša pitanja!

-U redu, gospodine Markoviću, ne morate vi ništa, samo da znate, ja ću se postarati lično da posle ovih izbora više ne radite kao „čistačica“, kako vi kažete. Štaviše, nećete moći više nigde u ovom gradu, a verujem i u većem delu države, da se zaposlite - čak ni kao baba-sera! Sa nostalgijom ćete se sećati brisanja podova. Do viđenja,nezahvalni skote jedan!

-Ma,trjseupčkumtrnu...

Stan 2:

-Dobar dan!

-Dobar dan!

-Mi smo iz stranke Te-i-te-2 i hteli bismo da vam postavimo par pitanja.

-MRŠ!

-Au,šta mu bi?

-Nemam pojma.

Otvaraju se vrata stana 1:

-Je l' možete ,molim vas, da dođete ovamo?

-Zašto bi dolazili opet tamo?

-Nema veze, doći ću ja tu! Izvinjavam se za ono malopre, ne znam šta mi bi! Nešto sam nervozan ovih dana, brinem oko ovih izbora,  kako će proći i sve to, pa sam odreagovao onako burno. Nisam ja baš mislio to tako...

-Ma, nema problema, ne sviđa vam se rad naše stranke, shvatili smo.

-Neee, ma kakvi! Ja sam se dobrovoljno uvukao, mislim, učlanio u vašu stranku. Odnosno našu stranku! Imam problem sa temperamentom, pa sam onako odreagovao. Ja sam kriv, a ne vi, daleko bilo! Recite, šta god treba, odgovoriću na vaša pitanja.

-Dobro, 'ajde... Kažite mi, je l' znate još nekoga u vašoj zgradi ko će glasati za nas?

-Znam nekoliko, a do sutra mogu da vam dostavim spisak svih onih koji će glasati sigurno za nas. Taj komšija što vam je zalupio vrata je od ovih drugih, on ne posmatra politiku ispravno i ne glasa za NAŠU stranku, kao što to radim recimo,ja...

-Dobro, znate gde je sedište stranke i donesite taj spisak sutra do podne.

-Nema problema, šta god treba...

-Još samo par pitanja.

-Recite! Recite!

-Mi smo trenutno u kampanji za kvalitet vode u našem gradu jer stranka koja trenutno drži vodovod ne radi kvalitetno, pa smo hteli da vidimo da li ova loša voda koju pijemo iz slavine ostavlja posledice na vas i vaše zdravlje?

-Mmmmm... daaaa?

-Odlično! Kakve?

-Paaaaa, recimooooo, imaaam...često proliv.

-Uh, fenomenalno! Koliko često?

-Često često.

-Sjajno! Koliko redak?

-Šta koliko redak?

-...je taj vaš proliv?

-Baš redak. Kad sednem na šolju, samo jurne kao vodu iz creva da pustim.

-Vidiš ti šta oni rade našim građanima!? Mi kad posle sledećih izbora uzmemo vodovod, proliv kod građana ni kroz raširene prste neće moći da prođe!

-E, bravo! I zbog toga ću da glasam za našu stranku! I zbog toga što je najbolja!

-Tako je. Najbolja. Hvala na odgovorima.

-Ma nema na čemu, za našu stvar sve!

-Vidimo se sutra onda u prostorijama stranke.

-Vidimo se, naravski! A posle idem u našu bolnicu da čistim one podove, da se vidi sad pred izbore kako blistaju firme kojima MI upravljamo...

Vlajko Zmajovni

Plan 100Q

 

-E, znaš šta bi mogao? Da napraviš bend.

-Ja?

-Da, što?

-Kakav bend?

-Sto kuraca!

-A?

-Sto kuraca, bre!

-Kako ja da napravim bend, pa ja ne znam da sviram nijedan instrument niti znam da pevam.

-Pank bend, ne moraš da znaš da sviraš a ni da pevaš.

-Pa što baš sto kuraca? To više odgovara nazivu nekakvog hora, filharmonije ili tako nečega gde ima sto ljudi. 

-Lepše zvuči sto kuraca nego četiri-pet kurčeva.

- Misliće neko da smo mutanti iz Černobila, posledica NATO bombardovanja. Nekoliko članova benda a sto kuraca.

-Zamisli najavu za nastup: SAMO ZA VAS - STO KURACA! Ili - VEČERAS VAS ZABAVLJA STO KURACA!

-A u publici budu većinom muškarci, pa skapiraju to kao nekakav poziv na pederluk - ili bi bili prebijeni ili jebani.

-Ili, zove slušalac radio. "Šta biste želeli da čujete?", pita voditelj a verni slušalac ili slušateljica odgovara: "Želeo/želela bih sto kuraca." Reci, zar ne bi bilo do jaja?

-Interesantno. 

-Pa onda gostovanja po drugim gradovima - SAMO U VAŠEM GRADU, VEČERAS -STO KURACA! DOĐITE NA STO KURACA DA UŽIVAMO ZAJEDNO.

-Što ne bi nazvao bend sto kurčeva?

-To je već bezobrazno. 

-A sto kuraca nije?

-Nije toliko. Sto kurčeva je baš vulgarno, prostački. Sto kuraca je erotika, sto kurčeva je pornografija. 

-Nazoveš pornić "Plavuša i nekoliko kuraca" i to je onda u startu erotski film i može da se pušta na RTS-u?

-Pa da. Naziv "Plavuša i kurčine" ne bi mogao da prođe, prvo što voditeljka to ne bi smela da izgovori. Sto kuraca bi smela, jer to podseća na neki italijanski parfem, ne bi ni provalila šta je izgovorila. 

-Kad smo kod pornića, bolje da organizujemo peticiju da se na državnoj televiziji puštaju takvi filmovi. Ako po hiljaditi put repriziraju "Selo gori a baba se češlja" na zahtev gledalaca, onda moraju ispoštovati i zahtev za puštanje pornjave.

-Pustiće jedino kad osnuješ partiju i postaneš neki faktor u politici.

-Ako je to cena, pristajem. Dovoljno je da obećam narodu da ću puštati porniće na RTS-u i odma će omladina glasati za mene.

- Neće omladina sigurno glasati za tebe kad zna da koristi računar i internet. Ali će zato glasati starija, tehnološki nepismenija populacija a naročito penzioneri.

-Penzosi da, a šta bakutama da ponudim?

-Ma gledaju i bakute pornjavu. Dedina komšinica je pre gledala porniće na Trećem kanalu. Jebote, koliko smo mi ispred svog vremena. Kod nas je nacionalna televizija puštala porniće. Koliko smo mi bili napredniji i liberalniji od tadašnjih a i sadašnjih, tzv. liberala i demokrata!

-Otkud ti znaš da je komšinica tvog dede gledala porniće? Nije valjda da si voajerisao, ždrakao bakutu dok džara?!

-Ne, bre, ne. Deda je telefonom obaveštavao komšinicu da je film krenuo, budio je u slučaju da je savladao san a sutradan su uz kaficu prepričavali ono šta su gledali.

-Pa onda će tu priču o starim dobrim vremenima kada su se na nacionalnoj televiziji puštali pornići i penzionerke da progutaju. 

-Kako da ne, ima da im osvežiš sećanja na raj u kojem su živeli za vreme Slobe. To je šansa koju moramo iskoristiti.

-Samo još kad bih mogao da nazovem partiju Socijalistička Partija Srbije, da to bude pun pogodak. Mislim, mogao bih da je nazovem, na primer, prava socijalistička partija ili istinska, jedina, originalna... Ali nije to to. Bilo kakav epitet kvari čitav plan. Jedino kad bih uspeo da uzurpiram sadašnji SPS i stavim se na čelo stranke, ali to će teško ići.

-Ma, kakav kurac SPS. Dokurčilo je narodu i to ime. Ofucalo se, olinjalo se, izraobovalo od silnog korišćenja i vucaranja po koalicijama. Treba da smislimo nov naziv partije. A stare ideje o pornićima na RTS-u da ostanu. To bi se svidelo narodu, taj spoj starog i novog, progresivnog i retrogradnog, tradicionalnog i novog, konzervativnog i liberalnog...

-Dobro, može i tako. A koji bi naziv dali?

-Pa sto kuraca!

-E jebiga.

-Što?

-Pa kako misliš da će neko da te shvati ozbiljno? Ko bi glasao za partiju koja nosi takav naziv? Zamisli da te neko pita za koga si a ti kažeš: "Za sto kuraca!" Pa nemoj zajebavati!

-I sad kad pitaš nekog normalnog za koga će da glasa, on ti kaže, u najvećem broju slučajeva: "Za moj kurac!"

-Za svoj da, ali ne za tuđi. I još pogotovo za sto tuđih.

-Do sada je posle svakih izbora prosečan glasač dobijao mnogo više kurčeva, tako da ovih sto deluje mnogo humanije. Sigurno se niko ne bi začudio kada bi na listiću video opciju da može da glasa i za sto kuraca. Reci zar ne bi bio do jaja predizborni slogan - STO KURACA, JER VI TO ZASLUŽUJETE!

-Ili  STO KURACA - ZNA SRBIJA!

-JER STO KURACA NE MOŽE DA ČEKA! STO KURACA - ZA EVROPSKU SRBIJU!

-Mogli bi i da angažujemo neku estradnu ribu koju stranke još nisu angažovale, pa da je uključimo u kampanju. Zamisli da vidiš reklamu sa, nekom popularnom pevaljkom koja jebozovno saopštava javnom mnenju: "Sto kuraca, to je spas, stoga daj nam ti svoj glas! Sto kuraca! Volim to!", zar ne bi dao glas toj partiji?

-Ne bih, ali ima dosta onih koji bi dali. Sviđa mi se slogan. Njega ćeš koristiti. Zamisli bilborde - KO ISPRAVNO BIRA - TAJ I MASTURBIRA! STO KURACA - AKO ŽELITE PORNJAVU NA JAVNOM SERVISU!

-Još kad bi angažovali neku porno zvezdu za kampanju, to bi dobilo sasvim drugu dimenziju. 

-Sklopimo ugovor sa tom zvezdom da ćemo emitovati njene porniće u zamenu za učešće u kampanji. Ko bi odbio takvu ponudu da mu lik i delo emituju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

-Himna stranke bi bila: "Sto kuraca 'oću ja, neću jedan neću dva!"

-Bio bi dobar i slogan: STO KURACA - ŠIRI DALJE!

-Bolje je STO KURACA - ŠILJI DUŽE!

-E, to je dobro, može i to. A moglo bi i: NAPRED SRBIJO - NA STO KURACA! Sa takvim idejnim rešenjima u kampanji cenzus ti ne gine.

-Cenzus ili batine? Pa valjda je dokurčilo ovom narodu da ga karaju na finjaka? Linčovala bi nas rulja kad bi videli da ih otvoreno jebemo, da nam je to čak i predizborna kampanja.

-Ma jok, ma kakvi. Voli ovaj narod da ga jebu. Navikao. Biće mu i simpatično da konačno u kampanji vidi nekoga ko se ne folira, ko priča kao i široke narodne mase.

-Glupo je, jebote, pa ko sve nije jeb'o ovaj narod, zamisli još kad bi ga još i mi natoprčili?

-Ako ne natoprčimo mi, natoprčiće neko drugi. Voli ovaj narod da ga jebu, pa vidi šta sve trpi. Ako već hoće, eto mu!

-Glupo je... Ti si baš gnevan na narod?

-Ma jok. Samo mislim da u politici može da ima uspeha opcija koja zaista nudi narodu ono šta on želi. Ako želi da ga jebu, onda su tu sto kuraca.
-I to je dobar slogan.
- Jašta. Nije fora da ceo život budemo samo jebena strana. 

-I to što kažeš...
-Samo takva kampanja i nema glava da te boli. Pa naštampaš flajere sa tekstom IZABERI ŠTA TI JE PO MERI - STO KURACA! i ubacuješ u poštanske sandučiće, kačiš za kvake, kačiš o vrata, pa okupiš vrh partije i slikate se sa izvađenim kurčevima za plakate sa tekstom MI SMO SPREMNI! STO KURACA!, pa... Ima vazda ideja, samo ih treba kvalitetno realizovati.

-Gde da nađem pare za realizaciju tih ideja?

-Od porno mafije i porno industrije.  Njihove interese zastupaš.

-Stanković da nam finansira kampanju? A Eržika da mi bude portparol? Daj, nemoj da me zajebavaš.

-Prava, ozbiljna, evropska porno mafija će finansirati stranku i kampanju, kakav kurac Stanković. Oni ti daju kintu, ti puštaš filmove koje oni odrede i svi srećni. To je proveren recept u srpskoj politici.

-A šta ako budu puštali kojekakve filmove, sa pederima, na primer? Znaš kako narod reaguje na takve stvari, pogotovo penzioneri? Kad bi videli gej pornić, izbila bi revolucija, ne bi izdržao dva dana na vlasti. Ili, ne daj Bože, da puštaju porniće sa životinjama ili ko zna kakve sve boleštine?! 

-Puštaće sigurno, to je sad u trendu. Takvi su Evropa i Amerika.

-Pa šta bi onda radili?

-Ništa, šta bi radili? Izdržali bi jedan mandat, nafatirali se kinte, pred sledeće izbore davali 10 evra po glasu i svi bi zaboravili na pederluke sa rts-a ili na crnju koji guzi kozu ili plavušu koja glaba konju. Tako to ovde funkcioniše.

-Nije baš tako, pa ovde se rulja uvek pobuni kada je pederluk u pitanju. Trpe i bedu i siromaštvo i nezaposlenost i okupaciju i nepravdu i korupciju i gubitak teritorije, države, plate, kuluk i zulum... Sve trpe, ali kad su dajguzi u pitanju, tad uvek izbiju žestoki neredi. Teško bi mi izgurali mandat.

-Jebiga, možeš da vidiš onda sa ruskom porno mafijom i industrijom, samo pitanje je da li bi ona mogla to da isfinansira, ipak je ona u velikom zaostatku za evropskim i američkim kolegama po tom pitanju. Oni su čestiti pravoslavci kao i mi, ne bi sigurno forsirali  fegete, trpanje sa životinjama, biljkama, izmetom...

-Otkud uopšte ideja da se pravi nešto što bi nosilo naziv sto kuraca?

-Čitao sam danas o Napoleonovih sto dana pa mi palo na pamet. 

-Šta bi ti palo na pamet da si čitao istoriju SSSR-a?

-Ne znam.

-E, idi sad čitaj istoriju SSSR-a, uskoro mi dolazi devojka.

-Ok. Da te zovem ako mi nešto interesantno padne na pamet?

-Nemoj, molim te.

-Hoćeš da mi daš 200 kinti, treba da idem na piće?

-Hoću, ako obećaš da me nećeš zvati večeras ako ti padne nešto "interesantno" na pamet.

-Ne mogu da obećam, ali ću se svakako truditi.

-Bolje išta nego ništa.

- Vraćam kintu čim nađem posao.

-Ti ne možeš da nađeš posao već godinu i po dana. I ako ga nađeš, bar godinu dana češ raditi samo da bi mojoj malenkosti vratio dug.

-To mi je podsticaj u životu. Imam za koga da radim.

Harakiri u šinobusu

Bonsek je sedeo u svojoj dnevnoj sobi sa Ganetom. Po običaju su gledali skupštinsko zasedanje koje se daje na javnom servisu, pili Zaječarsko pivo koje su otkrili u obližnjoj prodavnici i pušili travu koju je uzgajala Bonsekova majka Gospava, nesvesna da učestvuje u krivičnom delu proizvodnje opojnih droga jer ju je rođeni sin doveo u zabludu. Ona je mislila da je to ukrasna biljka kao i  fikus, te je brižno zalivala zajedno sa ostalim cvećem.

Gane je gledao kroz ekran polusklopljenih očiju i sa osmehom razvučenim po licu, nalik na onaj osmeh kada se ugrabi wc šolja u poslednjem sekundu. Da nije potezao flašu s vremena na vreme Bonsek bi pomislio da je ovaj umro u trenutku osmehivanja i da je to razlog zbog kojeg se njegov izgled lica nije menjao već pola sata. Zaključio je Gane da su poslanici veliki šoumeni i da stoga treba da imaju još veće plate. Iako poseduju nesumnjivo veliki talenat za zabavu širokih narodnih masa, što nije ni malo lako, oni se svojski trude da svoju ludost povećaju na još viši nivo, do granica za koje čovečanstvo nije ni sanjalo da postoji, sve dok se oni nisu pojavili na sceni.

Bonsek je možda i veći kapacitet što se tiče trošenja THC-a, ali to mu nije predstavljalo prepreku da ima drugačije mišljenje od svog druga. Tvrdio je da čokov u poljskom klozetu, iskorišćen nakon velike nužde u svrhe lične higijene, kud i kamo predstavlja pogodniju figuru za rukovođenje institucijama i za obavljanje najodgovornijih funkcija u državi. Sa tom tvrdnjom slagao se i Gane, čak je smatrao i aksiomom, ali, za razliku od Bonseka, on je ovaj šou na državnoj televiziji posmatrao sa stanovišta i pozicije na koju ga je posadilo peto pivo i treći džoint. Bonsek je čvrsto stajao iza tvrdnje da bi najbolje bilo da se izvrši trampa srpskih šoumena za konje Cigana iz Rumunije, ali se Gane sa tim nije slagao jer je Rumune smatrao našom braćom i da nisu zaslužili takvu nesreću.
- "Dobro", reče Bonsek, "onda da ih zavaljamo Bugarima za tonu Rexona dezodoransa?", ali njegov drugar koji se dranjao po guzici kategorički odbi takvu mogućnost.
- "Uvaljivanjem muda za bubrege bave se Bugari, oni su to izmislili! Ne možeš ih pobediti na njihovom terenu".

Bonsek se zamislio i nakon umnog rada u trajanju od nekoliko minuta došao je do zaključka da sa ovakvima nema perspektive. Mora se zavesti red ovde, a za to su najbolji Nemci. Što se tiče discipline, Nemac je Nemac. Gane ih nije voleo. Često su ga izneverili na kladionici, smatrao ih je folirantima koji se šepure kao pauni bez pokrića jer su čak i rat protiv nas izgubili samo od jednog glumca a takođe mu nije jasno kako se jedan narod koji se upustio u tako suludi projekat napada na Rusiju može smatrati inteligentnim. "Ljudi umeju da budu budale, ali napasti Staljina - e to može samo prvoklasni kreten", zborio je Gane. Bonsek je otišao u kuhinju i vratio se sa paštetom u crevu i pola vekne bajatog hleba jer je ogladneo od trave. Dok je mazao paštetu osporavao je tvrdnje koje su izrečene:
- "Prvo i prvo - ti od bundesligaških klubova znaš samo za Ajntraht jer ti je ujak doneo dres tog kluba. Drugo, Treći Rajh nije izgubio rat od jednog jugoslovenskog glumca. Pomagali su njemu čitave horde njegovih kolega glumaca! I treće, Nemci su napali Ruse iz ideoloških razloga. Pa ako imaš opravdanja za onaj atak cipelom u skupštini, onda moraš imati razumevanja i za atak Hitlera na Staljina". Gane je razlog sukoba Nemaca i Rusa video u elementarnom nepoznavanju opšte kulture od strane ovih prvih a ne u suprotnosti ideologija.
- "Da su ideolozi Rajha znali za narodne umotvorine, kao na primer: Gde si poš'o biciklom na Rusiju, ili Gde ćeš bez kurca u svatove, kao i Ko visoko leti - nisko pada ili Glas do neba, muda u pepelu, ne bi takvu glupost počinili", govorio je Gane. "I takvi nas da vade iz bule?!", povisi glas a potom zapali jednu nišku Drinu, vlasništvo Bonsekovog oca, koji je zaboravio cigare kad je odlazio u kafanu na sastanak štrajkačkog odbora fabrike u kojoj je proveo čitav svoj radni vek. Bonsek je bio ubeđen da su upravo te godine koje je njegov ćale proveo u preduzeću bile razlog zbog koje je ono koštalo čitava dva evra.

Gane je ćutao par minuta i posmatrao zasedanje. Zamišljao je kako bi to izgledalo da umesto domaćih šoumena glavnu ulogu u predstavi preuzmu hladni i disciplinovani Nemci. Ubeđen je da tada ovaj šou ne bi bio interesantan. Potom upita Bonseka:
- "Šta misliš ti, zbog čega ima toliko Srba u Švabiji? A? Ne znaš? Ja ću da ti kažem. Zbog Švabica! U redu, Nemci jesu disciplinovani, posvećeni, pedantni, imaju i odličan standard, dobre plate, ali ipak..."
- "Šta ipak? Ne lete na Mesec? To im fali?"
- "Ma, mora se to odraziti na potenciju, pa ga jebeš!"
-"Pa dobro, Gane, majku mu jebem, ako imaju problem sa potencijom, otkud to da su švapski pornići najpoznatiji na svetu?"
-"Šta?! Pa to sve naši ljudi igraju glavne uloge!" - ponosito odbrusi Gane. "Kakvi crni Nemci, precenjeni su oni. Ovde da zavode red a ni u svojim pornićima ne mogu da glume. Ma idi..."

Gane inače nije voleo ni Engleze. "Da oni nečemu valjaju, ne bi ih Maradona onako karao i ponizio na svetskom prvenstvu. Ne bi im ni gol šukn'o rukom. Pigmejima nisu bili dobri a nama će da budu...", objašnjavao je i na kraju izlaganja o Englezima dodao da bi najviše na svetu voleo kada bi im kraljica rodila crnče ili malog Kineza. Za Italijane je tvrdio da su bili učitelji Bugarima, a ni Francuze nije mogao da vidi u ulozi redara u srpskom odeljenju. Pitao se kako narod u čijoj zemlji vozovi jure kao avioni može da sredi stanje u državi gde je šinobus najveći adut železničkog saobraćaja. "Narod koji piše nekoliko slova da bi izgovorio jedan glas ne treba da ima toliko brze vozove. Da se njima zaista žuri, ne bi oni pisali jedan znak za jedan glas. Misle da mogu svoju glupost da sakriju nekim tamo vozom?! E kurac! S takvim drljomudima neću da imam ništa!", dreknuo je Gane kao da se pred vratima stana nalazi čitava francuska vojska koja samo što nije upala i uzurpirala ga. Za Skandinavce i stanovnike zemalja Beneluksa je rekao da ne dolaze u obzir, ne upuštajući se u dalju diskusiju i ne želeći da služa argumente sagovornika. Naročito mu se ne dopadaju Luksemburžani. Smatra da ničim nisu zaslužili tako zajeban naziv. Doduše, prvi bi podržao ideju o dolasku Skandinavki u Srbiju, po mogućstvu u što većem broju, nebitno iz kojih pobuda one stizale, da li da bi zavodile red ili nered - bitno je da dođu.
- "Po tebi ispada da smo mi Srbi najpametniji a svi ostali budale, jebote!", ciknu Bonsek, ne mogavši više da sluša ovu priču svog sagovornika koji je sa visine posmatrao i verbalno urinirao po svim mogućim narodima Evrope, kao da je on neki imperator koji ih drži u ropstvu.
- "Naravno da nismo najpametniji. Nismo ni pametni, ni malo. Da bar gram mozga imamo, mi bismo uvozili Šveđanke a ne Kineze."

Bonsek je nakon ovog odgovora neko vreme zurio zamišljen u plafon i na kraju priznao sagovorniku da je u pravu. Potom je uzeo da rola džoint, što je Gane odobravao, ali zato nije odobravao izlazak "mutavog majmuna" za govornicu, kako je egzotično voleo da nazove ovog šoumena. Dok je iskusno obavljao proceduru, Bonsek je pokušao da nađe kompromisno rešenje - nekoga ko nije nastanjen u Evropi a ko bi mogao da zavede red. Logično, jedino je Japance imao na umu. Teritorije koje su nastanjivali prognani sektaši i robijaši iz države koju čak ni Pigmeji i Bušmani nisu prihvatali za redara nisu dolazile u obzir, znajući da Gane u svojoj sobi drži sliku predsednika zemlje iz koje potiče Kasandra. Međutim, ni oko Japanaca se nisu složili. Smatrajući da prosečnom Srbinu ne treba motor koji se jednim pritiskom dugmeta pretvra u klozetsku šolju, kišobran kojim može da se usisava prašina, olovka-vime koja daje veštačko mleko - zdravije od prirodnog, veštački testis u koji je ugrađen mp3 plejer itd, Gane je odbio ovaj predlog. Nije osporavao umnost ovog naroda kojem ni najrazličitije kataklizme ne mogu ništa, ali su mentaliteti  bili toliko suprotni da bi to bila nemoguća misija.
- "Znaš li ti za onaj slučaj kad je jedan naš čovek otišao da šljaka u Japan, da vozi autobus za njihov GSP. Od dana kada se zaposlio pa do prve plate na mestu generalnog direktora preduzeća izmenjali su se njih trojica i svaki je izvršio harakiri, jedan za drugim. Kako jednog postave za direktora, a on se brže-bolje ubije. Posle niko nije hteo da se prihvati te funkcije i firma bukvalno došla pred stečaj."
- "I?", ljubopitljiv je Bonsek.
- "I Japanci, kad su videli da je vrag odneo šalu, dadoše tom našem zemljaku masnu otpremninu, samo da napusti posao. Čim je on otišao iz firme prestalo je kašnjenje autobusa. E zbog toga ne bi mogli ni Japanci da zavedu red ovde. Nisu mogli sa jednim Srbinom da izdrže, a kamoli sa nekoliko miliona Srba. Pa japanski narod bi nestao sa lica zemlje kad bi krenuo da se bakće sa nama. A i ko ih jebe, još treba da se ugledamo na njih pa da se samoubijamo za svaku sitnicu. Malo nam je ove autodestrukcije?"
- "Pa, znači, jedino ovi koje sad gledamo mogu da nam pomognu, da zavedu red?", upita Bonsek i preuze džoint.
- "Jedino oni i niko drugi."
- "Pa onda bolje da se ugledamo na Japance i da se pobijemo. Ako oni zbog propusta, zbog kašnjenja voza od par minuta, skrkavaju katane u trbuh, šta bi tek radili zbog "propusta" prilikom biranja vlasti?"
- "Zakazali bi svenarodno samoubistvo."
- "Bolje da se ugledamo na njih, života mi." - konstatovao je Bonsek.
- "Gde sad da se ubijam, pa sad će tek pravi šou da počne, izbori!" - cerekao se Gane. Nakon što je povukao poslednji dim džointa, rekao je samoubistvo dolazi u obzir tek kad se završi taj spektakl. Bonsek je glasom najvećeg pesimiste svečano saopštio da nismo ni za kurac i pustio "Trulu koaliciju". Na ekranu je bio ministar čiju ostavku su tražili neki njegovi ortaci. Popeo se na govornicu, otkopčao šlic i izvadio svoj penis, pokazivajući ga onima koji su tražili njegovu smenu.

Balada o Milutinu - Vlajko Zmajovni

Čast i zadovoljstvo mi je da predstavim delo (bez lika) Vlajka Zmajovnog, premijerno, ekskluzivno, šokantno
- baš ođe!Vlajko Zmajovni je čovek koji je deblji od Čedomira Jovanovića a mršaviji od Dragana Markovića, hodajuća enciklopedija koječega (sem kad je p'jan - tad je ležeća jendekovska enciklopedija), Vlajko Zmajovni je skoro stupio u bračne vode, ali se ne libi da prdne kad ima potrebu da prdne, da podrigne kad mu se podriguje (i kad osobu koja je u njegovom pristustvu to nervira)i koji uvek i svakom trenutku sme otvoreno da prizna:"DA, JA GLEDAM PORNIĆE! GLEDAO SAM I GLEDAĆU!", jednom rečju - Vlajko Zmajovni je ruralno-primitivni čovek koji voli da popije ladno Valjevsko pivo, ne odbija ni Jagodinsko, Zaječarsko mu je strast a vršački Šampion opsesija. Znači - Vlajko je naš! Vlajko je nastanjen od skoro u Nezavisnoj Despotiji Trkalište (nekada obor-kneževina, ali apetiti su se povećali) sa Kosovom, sa kojom je u personalnu uniju stupio Živinarnik sa Metohijom i Kalinjingrad sa Vašingtonom. I to je jedina unija na koju pristajemo, iako možemo da uđemo uvek, svuda i na svakom mestu - gde god poželimo. Da skratim - Vlajko Zmajovni i njegovo delo (bez lika):

 Milutin,vojno lice u penziji,je bio najstarije dete jedne ugledne porodice. Njegov otac,takodje vojno lice,je bio malo prek čovek,ali su ga deca slepo slušala. Milutin,iako najstariji,čini se,bio je najposlušniji,i najprivrženij ocu. U školi nije bio baš sjajan. Imao je baš velikih problema sa istorijom,a ni ostale društvene nauke mu nisu išle ništa bolje od ruke,pa se odlučio za vojnu školu,jer je to bilo nekako logično da upiše,pošto mu je,jelte,genetika bila takva. Sa braćom i sestrama se dobro slagao. Vidjali su se oko praznika i leti,ali je njihov odnos,i pored ponekih nesuglasica,bio relativno idiličan.  Po završetku vojne škole,oženio se,dobio sitnu dečicu,a pošto je imao veliki stan koji je dobio od službe,nametnu mu da u jednoj sobi njegovog stana primi podstanara. Podstanar-školarac,takodje polaznik vojne škole,bio je miran momak,i Milutinu nije bilo teško da ga izdržava. Znajući da dečko nije pri novcu,Milutin je plaćao sve dažbine,hranio ga,i trudio se da mu što manje smeta u učenju. U medjuvremenu,stari otac umre,i kako to obično biva,braća i sestre se popičkaju oko nekog imanja i novca. Padnu tu teške reči,bilo je čak i fizičkih sukoba,i svako odluči da ode na svoju stranu. Neki prekinuše svaki kontakt,neki nastaviše da se vidjaju,ali se ta neka bratsko-sestrinska ljubav,jebem li ga kako,jednostavno izgubila. Milutin je,kao najstariji,bio uvredjen,i dugo nije hteo ni sa kim da razgovara. Posle odredjenog vremena jedna sestra dodje kod njega za Novu godinu,on malo zatim ode kod jednog brata na godišnji odmor,i sve to poče da liči na neku imitaciju ljubavi. Podstanar završi srednju vojnu,i krenu na akademiju,a Milutin,koji je u medjuvremenu postao i zakonski vlasnik stana,ponudi školarcu da nastavi da stanuje kod njega. Vremenom je počeo da ga doživljava kao člana svoje porodice,a i stan je veliki,pa zašto da ide da se potuca negde po belom svetu i da plaća,kad može tu besplatno,medju svojima. Vreme teško,Milutin bez novca,ali se trudio da svoje dugove redovno plaća,i da odškoluje svoju decu i podstanara.

 Sa emotivne strane,Milutin nikad nije bio ispunjen. Slepo je bio zaljubljen u jednu vrlo traženu žensku. Kako to obično biva,ona ga nije jebala ni dva posto. Nudile su se njemu raznorazne,voleo je on i da se pokurva tu i tamo,ali nju nikad nije izbio iz glave. Decu je dobio sa jednom od tih mnogih,voleo tu decu jako,ali činilo mu se da bi mu sve u životu krenulo kako treba samo kada bi ga ta „Nedostižna“ htela uz sebe. A ona,iskusno,samo ponekad u prolazu baci flert sa njim,dovoljno da on napuni gaće i da noćima ne spava zbog nje,dok je ona overavala krevete,podove i stolove sa mnogo većim mudonjama od njega.

   I deca se poženiše,poudavaše,i odoše svojim putem. U stanu ostaše samo on i podstanar,koga je,izgleda,cepao nalet hormona,pa i on posta sve ćutljiviji,i na kraju prestadoše i da razgovaraju.Ta usamljenost koju je osećao,emotivna i finansijska neipsunjenost su od njega počele da prave nervoznog čoveka. Postao je džangrizav,u hodniku se jedva ispod brka javljao komšijama,a često je znao da iznapušava nekog što mu zamera na pušenju u liftu-„Šta,koji kurac,da ne pušim u liftu!? Ako već hoćete zdrav život i puna pluća vi se penjite na 8.sprat peške“.

  Prošlo tako nekoliko godina,komšije već počeše da izbegavaju kontakte sa njim,a u kuću mu ljudi dolaziše sve redje i redje. Na kraju i skroz prestadoše. Od jednom po zgradi krenu peticija da se njegovom podstanaru u trajno vlasništvo da soba u kojoj je stanovao tolike godine.

Milutin u početku nije to doživljavao ozbiljno,ali kada je video da ga na zborove stanara više i ne zovu,i mimo njega dogovaraju kako da na podstanarovu sobu stave vrata prema hodniku,on shvati da to više nije zajebancija. Na sve to,iz prostorije gde stoje bicikli glavonje iz saveta stanara mu izbaciše bicikl,i rekoše mu da ga skloni. On beše zbunjen pa upita gde da ga skloni,na šta mu ovi odgovoriše da može gde god zna,i da kada se bude odrekao sobe u korist podstanara,prostorija za bicikle će mu biti opet na raspolaganju. Podstara ne beše u stanu već neko vreme,i to ga učini još nervoznijim.

Jedan dan na vrata mu neko pozvoni. On ustade zbunjeno iz fotelje,krenu ka vratima i vidi na vratima komšiju Doktora sa četvrtog,i predsednika saveza stanara. „Je l' možemo da udjemo?“,pitaše ga,na šta on od uzbudjenja umalo ne pade na pod. Nije mogao da veruje da će dočekati trenutak da mu neko opet ulazi u kuću.

-„Naravno,izvolite. Kojim dobrom?“

 -„Došli smo,Milutine,da vas pitamo da potpišete pristanak da se odričete svoje sobe dimenzija 4x3.5m u korist vašeg komšije koji stanuje u njoj već nekoliko godina“.

-„Aman ljudi,jeste li vi izgoreli po glavi,kakvog komšije!? To je podstanar koji nije imao gde,pa ja odlučio da ga primim tu dok se malo ne snadje. Nisam ni sanjao da je njemu životni cilj da se snadje u mojoj sobi.“

-„Vi,Milutine,niste svesni realnih okolnosti. Bolje je da dotičnog gospodina prihvatite kao svog komšiju,i da krenete napred sa životom. “

-„Aman ljudi to je skoro jedna petina mog stana! Nije mi baš veselje da poklanjam nekome nešto što sam platio i održavao sve ove godine“

-„Vi izgleda ne shvatate,ne možete vi da poklonite nešto što nije vaše. Vi možda jeste platili taj stan,i jeste u vašem vlasništvu,ali mi svi ovde možemo da potvrdimo da naš dragi komšija živi tu već godinama,i da vi nemate nikakvu kontrolu nad tom sobom“.

-„Stanite,bre,malo. Hoću ja sa njim da malo porazgovaram da vidim koji je njemu kurac.“

-„Nemojte da ste vulgarni,gospodine Milutine. On ne želi da razgovara sa vama,plaši se da bi vi mogli da budete besni i agresivni prema njemu,pa se plaši za svoj opstanak. Mučenik zato i nije u stanu već par dana. Zato smo i poveli ove momke- KRKI,BADŽO,AJTE `VAMO! Znate,Krki i Badža će da stoje na komšijinim vratima da ga vi ne biste uznemiravali,a sutra ce doći momci da zazidaju ova unutrašnja vrata,i da probiju jedna na hodniku da bi komšija mogao da izlazi u hodnik iz svog stana,a ne iz vašeg. A sada dovidjenja“.

 Milutin beše sjeban do koske. Podelio bi svoju muku sa nekim,ali ga retko ko od komšija htede slušati. Neki su razumeli njegovu muku,a neki mu zalupiše vrata pred nosom kako ga ugledaše. Čuvši u kakvoj je situaciji,počeše da mu dolaze braća i sestre,i na njegovo veliko razočarenje,i oni počeše da ga ubedjuju kako je to sve legitimno,i kako je bolje za sve u zgradi da on prevali preko jezika da je to sad njegov komšija,koji ne živi u njegovoj sobi,već u svom stanu,koji je sad krajnje funkcionalan jer je u jedan ćošak stavio čučavac i pojilo,a u drugi kadu u kojoj proizvodi gazirane sokove.

 Dodjoše i deca. Ona su bila podeljena. Neki su držali stranu ocu,dok su drugi pričali kako je otac zastarelih shvatanja,i da ih bruka pred komšilukom što neće da prihvati realnost i potpiše da je taj multifunkcionalni stan komšijin.

  Činilo se da je sve u nekoj pat-poziciji. Komšije se čudiše ovako dugom opiranju,neke se čak i diviše njegovoj istrajnosti,ali je ipak većina bila za to da se pomogne jadnom,nekad Milutinovom podstanaru,a danas punopravnom komšiji.

  Taman kad se pomislilo da će ovako nerešena situacija ostati na snazi,neko se doseti Milutinove nedosanjane ljubavi. Prosto se začudiše kako se toga nisu setili ranije. Skupiše neku kintu i  rekoše joj da proba da razgovara sa Milutinom.

-„Ne moraš mu ni dati pičke,samo ga nateraj da potpiše da se odriče sobe“.

-„Bez brige,imam iskustva s tim,pa taktiku prepustite meni“

Bilo je topla noć,kad neko zazvoni Milutinu na vrata. Kada je otvorio,zanemeo je. Bila je to „Nedostižna“.

-„Hoćeš li me pozvati unutra,ili da stojim ovde celo veče?“

-„N,n,nnnaravno,udji“,reče Milutin. „Hoćeš li nešto da popiješ“

„Neću,Milutine“,reče ona. „Došla sam da razgovaramo. Znam koliko se ložiš na mene,pa sam došla da ti dam predlog. Potpiši da se odričeš sobe u korist komšije i dozvoliću ti da me poljubiš u vrat.“

-„Ih,samo u vrat,ne dolazi u obzir“,pobuni se Milutin.

-„“Dobro,može i u usta,i daću ti da me uvatiš za sisu“

-„E,da se ne zajebavamo,ili daj da ti spakujem domaćina,ili da se u zdravlju rastajemo. S tolikima si se jebala za manje,a na meni si našla da glumiš štednju.“

-„Stani Milutine,ne greši duše. Ja sam se pre davala,priznajem. Ali sad sam već duže vreme u celibatu. Odlučila sam da se čuvam za pravog. Ako hoćeš,daj da ti promrljam pizdu o brkove,a ako se nekad opet budem jebala,ti ćeš biti prvi kandidat“.

-„Moze.“,reče Milutin. Imponovalo mu je to što mu je njegova životna ljubav,njegov nedosanjani san,dala status kandidata,pa ko jebe jednu sobu,kad je on postao zvanični kandidat. „Daj taj formular,daj penkalo da potpišem,pa da crknu od muke svi dušmani kad im saopštim da sam svirao usnu harmoniku na pičku,i da sam postao zvanični kandidat da udjem u onu u koju su ranije ulazili svi koji su hteli,ali koja je sad zatvorila svoju rupu,i ako ikad bude pustila nekog u nju,to ću biti ja!“

Sistem protiv erekcije

Vreme prohibicije, 2011 godina, ne u Čikagu

-Znaš, prijatelju, od kad je došla ova prohibicija, imam problema sa vršnjakom.
-S kojim vršnjakom?
-Hajde sa mnom da mi ga pridržiš dok budem piš'o, pa ćeš videti koji vršnjak.
-Aaaaa! Taj!
-Pa taj, sigurno. Ček da pišam da ću ti objasniti sve.

Individua kojoj je vlast izvršila atak na potenciju usled uvođenja prohibicije se vraća sa ceđenja vršnjaka

-Reci, kako to pro'ibicija utiče na tvoj penis?
-Otkad moram da dolazim pred dragstor u dvadeset časova, ne bi li do početka prohibicije uspeo da ubijem koje pivo, ja ti se retko budim mamuran. Nema više onih celonoćnih diskusija, razmatranja dnevnopolitičkih i vekovnih problema, nema zdrave diskusije i komunikacije, razmene mišljenja. Ničega nema! Ni mamurluka. Mislim, ima mamurluka, ali nije to onaj konstruktivni, potentni, teški mamurluk, kad ti glava oteža k'o da je od olova, a sa glavom i kurac. U zadnje vreme sam primetio da kad ustanem, moj vršnjak nema više tu čvrstinu Jap Stama. Omlitaveo nekako mučenik. Mlitav k'o Pantelić.
-Zajeban slučaj.
-Znaš, ja mislim da je to najveći problem prohibicije. Ok, sve to stoji, i direktan atak na budžet, na tradiciju, na način života, na ljudska prava, slobode, na Ustav,  da je to jedna represija uperena protiv ljudi da im muke koje im se nanose što jače osećaju, da ih bol što više izjeda sad kad ne mogu ni da se anesteziraju, ali problem smanjenja čvrstine batine, eeee, to je, brajko moj, problem broj jedan!
-Jeste, jebeš ti život kad tebi, kad se probudiš,  vršnjak nije uspravan k'o pred raport Staljinu.
-Sve su nam uzeli. Čak i mogućnost da pijemo kad i koliko hoćemo. Čak i jaku erekciju. A ti sam znaš koliko jaku erekciju smo imali mi Srbi.
-Veruj mi, brate, ne znam, nikad nisam išao po Srbiji i merio čvrstinu penisa njenom muškom stanovništvu. Niti ću!
-Daj, ne zajebavaj, znaš i sam da smo bili u svetu poznati po tome.
-Jeste. Po ajvaru, suvim šljivama, kajmaku i dignutom kalabasteru.
-Tako je! A sad? Šta sad imamo?
-Imamo kurac, šta imamo... Ništa!
-Kurac, kurac. Pa još mlitav. Nema kurca bez mamurluka, ja ti kažem.
-Brate, kako je to gej.
-Šta?
-Pa to što si rekao. "Nema kurca bez mamurluka", to.
-Ne zajebavaj. Ne znam šta nam je činiti. Poludeo svet, poludelo sve, sve im jebem. Daj ljudima 'leba i igara, jebe se njima za svoje potencije i erekcije onda.
-Uopšte, izgleda da je sve to postalo višak u životu čoveka. I ta erekcija, potencija, krkačina, seks uopšte. Pogledaj, riba se firca sa dečkom na parkingu, snimi ih kamera i cela Srbija se isčuđava, zgražava, negoduje, pljuje. K'o da se fircala s konjem a ne s čovekom. A kad se jebu po velikoj braći, onda je to u redu. Onda su oni iskreni, došlo im da se jebu pred kamerama, neka ih. Bitno je da su iskreni i da je tu karanje u službi zabave narodnih masa i u službi telefonskog glasanja i sms poruka, onda to nije problem. A kad je normalno karanje, to je onda za zatvor.
-Ja kad sam bio klinac, kad se na televizoru kolju ljudi i kad se puca na sve strane, kad se krv proliva po ekranu k'o u boju na Kosovu, keva i ćale nisu prebacivali kanal niti su me terali iz sobe. A čim je na ekranu scena seksa, to se odma prebacuje kanal.
-Meni da nije bilo dede da mi pušta porniće, ko zna u šta bih se pretvorio, u šta bih izrastao.
-Možda bi i ti šetao s Dragojevićem i ostalim "umetnicima".
-Kakvim umetnicima, šta?
-Pa s ovim pederima, što umeću svašta u analne otvore, na ovoj kurčevoj paradi.
-Sumnjam, ali ipak, hvala Bogu, imao je ko da utiče na mene na vreme. Radi preventive.
-Vidiš ti kud ode ovaj svet. Da ja moram da pijem po šablonu, da me i u tome ograničavaju, da mi ne daju da se opustim i uživam, da pijem kad god poželim i kad mi se pije. Pored toga što moram da se kombinujem sa kintom, ja moram i sa vremenom da se kombinujem, majci im ga ukombinujem! Nego, da se vratim ja na kurac.
-Au brate!
-Šta je sad?
-Pa to je tek gej. To da se vratiš na kurac. Mislim, izvini, ali zaista je gej.
-Dobro, bre, znaš šta sam hteo da kažem. Na priču o penisu. Može ovako, a?
-Ma, može.
-To je sve planski. Uništili su vojsku, državu, crkvu, sve šta se imalo uništiti, svako obeležje naroda, postali smo fukare najgore i kukavice i jajare. E, sad još kad nam sjebu i jaku erekciju, a ti znaš da smo mi Srbi bili nadaleko poznati po erekciji...
-Ama, ne znam. Rekoh ti.Mogu da pričam u svoje ime, a u tuđe ime ne mogu. Pogotovo ne u ime svrih Srba.
-Pa dobro, ajde onda reci ti, jesi imao ti jaku erekciju.
-Imao sam erekciju jaču od Stanojke Bodirože Ćane. Imam je i sad.
-Imaš kurac.
-Imam, da ga nemam ne bi ni imao erekciju jaču od Stanojke Bodirože Ćane.
-Imaš slabiju, sigurno. Evo, možemo i da testiramo.
-Brate, ali to je sad ubedljivo najgej izjava večeri. Majke mi, idem ja kući, ovo postaje rizično.
-Čekaj, stani, slušaj. Uzmi jedno veče hrpu piva i sljušti ih, Pre spavanja veži konac oko vršnjaka. Isto to uradi i jednom kad ne budeš pio celu noć. Pa da vidimo kakva će biti situacija.
-Kakva će biti situacija?
-U prvom slučaju po buđenju ima vršnjak da pokida konac. U drugom neće. Eto ti dokaza.
-E, pazi kad ću to da uradim, jebo mater, ali stvarno ću da uradim.
-Videćeš. Videćeš šta nam gamad radi.
-Pa ako je to tačno, onda sad na sledećim izborima ni kurac normalan od mene neće moći da dobiju. Već mlitav. K'o Pantelić.
-Sve će uništiti, sve će nas urnisati. Najebaćemo najstrašnije do sada.
-Ma, neće se niko zbog meke erekcije uzbuditi ovde, pa ko još razmišlja o seksu. Pa evo, kad se pojaviš u nekom društvu sa podočnjacima, svi će biti ubeđeni da si se drogirao celu noć. Niko ni pomisliti neće da si jeb'o celu noć.
-A ti jeb'o?
-Nisam. Ali mogao sam i da jebem pa da mi podočnjaci budu od toga. Igrao sam PES celu noć, ali mogao sam i bambusati. Zašto odmah mora da se zaključi da čovek koji ima podočnjake mora biti narkoman? To je zato što su ljudi izgubili karanje iz vida. Totalno su ga zapustili. Samo misle o parama, drogi, plazma televizoru, kupovini... Sad i kad jebu, jebu da bi pokazali kako dobro snima kamera sa telefona koji su kupili. Jebu zbog megapiksela. To je valjda ta globalizacija, šta ja znam. I koga onda boli kurac, sve i da je ta priča o ataku na srpsku erekciju tačna?
-Tačna je, videćeš. Samo veži konac. Nego, šta ti je s devojkom?
-Ništa. Šta će biti?
-Pa što si igrao PES celu noć kad imaš devojku? Što dopuštaš da ti od toga rastu podočnjaci?
-Volim da igram PES. A i naljutila se na mene. Stigla joj neka ponuda za mejl, kao fora, sauna i džakuzi-đakuzi, Irak-Iran, kako se već kaže,  u nekom salonu za male pare, pazi Boga ti! A te male pare par soma dinara.
-I?
-I ništa. Ja joj rekao da može jeftinije dobiti džakuzi, nek natoči vodu u kadu.
-Ne razumem?
-Pa jeftinije je da ja prdim u kadu i tako pravim mehuriće nego da dam grdne pare za džakuzi. I ona se naljutila na mene i jebiga. Ja posle celu noć igrao PES.

Kul tip

-Je l' ti, more?
-A?
-S kim se ti to dopisuješ celo veče, evo, već tri piva?
-Četiri piva.
-Tri popijena i ovo je četvrto.
-Ovo je peto. Četiri smo popili.
-S kim se dopisuješ, a?
-Eeeeeeee...
-Opa! Tako znači, a?
-Hehehe. Šta je?
-Sad je meni jasno. Ko je u pitanju?
-Eeeeeeee...
-Da se ti to ne miriš, može biti, a?
-Ne.
-Nova neka, a?
-Eeeeeeeeee...
-Je l' jeste ili nije? Šta se femkaš k'o seoska mlada?
-Ma nebitno.
-Kapiram, jeste. Budala neka ili je iz fine, pismene porodice?
-Hehehe.
-Šta se kikoćeš, govedo jedno? Što jebavaš kad se smejuljiš k'o curica pred gubljenje nevinosti? I ti ćeš nekog da zajebavaš?
-Šta sam ja tebe jebav'o? Ko ti je kriv kad nećeš ništa da pričaš?
-Tebi da pričam? Šta da pričam? Šta ja to nisam pričao?
-Da li su Bugari ušli u Sofiju.
-Šta to tebe boli kurac? I jeb'o ti Bugarin mater!
-Au, čoveka. Kao da je to neki problem reći. Pa svoji smo.
-Vidiš da nismo. S kim se dopisuješ?
-Nema veze.
-A šta sam ja jeo kod đevojke, to ima veze? To te baš zanimalo?
-Nije me uopšte zanimalo. Samo sam pitao, ti k'o kurva nisi hteo da kažeš.
-Što da pričam, k'o da je to bitno. Nego, znam li ja tu nesrećnicu?
-Nije bitno, ali pitao sam te k'o čovek, kako je bilo kod devojke, šta si jeo kod nje, šta je spremala za klopu. Trebalo je samo da ispričaš i niko te ne bi zajebavao.
-Ne seri. Nego, znam li ja, bre, tu nesrećnicu na koju ti nemilice trošiš kredit, što je inače vrlo retka pojava, k'o taliban koji prži jaja na svinskoj masti.
-Pa ono...
-Oho, pa jesi se ti to meni zbunio. Ti se nešto mnogo zbunjivaš, da ti nisi na kakvim ovim lepkovima? Nisi više oran da se sprdaš na tuđ račun zbog istih stvari koje ti sada radiš, a? Šta si se zacrveneo k'o pijani fizikalac? Ha, pičko jedna!
-Hehehe.
-Šta se keziš tu k'o neka šiparica, jebo te otac? Ume li mala, a? Ume, ume. Iskusno je to čeljade, jedan kroz jedan. Je l' od mlađih naraštaja ili je već naše godište, polovnjača neka?
-Ma, zajebi.
-Vidi, vidi. Postideo se mali, ne krekećeš više k'o nekad? Hoćeš li smeti nakon ovoga opet da kažeš nekome da treba da počne da navija za OFK-u, da je romantičar?Au! Jesi ti to sad ukucao smajli na telefonu?!
-'Ajde, bre...
-Jesi, jesi. Video sam, smajli si ukucao.
-Vidim, znaš napamet tastere na koje se kucaju znaci za smajli.
-Pusti ti mene. I šta reče, od kojih je kuća?
-Neću da pričam ništa dok ne bude definitivno.
-Šta da bude definitivno?
-Pa ono, dok ne bude zvanično.
-Šta, bre, zvanično? Matičar, pop, orkestar na svadbi?
-Da, baš to.
-A nije pomirenje, kažeš?
-Naravno.
-Jesi se raspitao o njoj? Nemoj posle nešto da bude...
-Ma, nema šta da se brineš.
-Znaš sve?
-Da.
-Koja joj je omiljena poza?
-Eeeeee...
-Sguza, dobro. A koja joj je omiljena poza kad joj utrnu kolena?
-Ne znam.
-Šta si se ti onda, koji moj, raspitivao o njoj?
-Sve šta treba.
-Šta li ti pod tim podrazumevaš bolje i da ne pitam.
-I nemoj.
-I neću. Da nije, možda konzervativna? Ništa pre braka?
-Nadam se da nije.
-Šta ako je nimfomanka? Možeš li podneti to?
-Što ne bih mogao? Ko još ne može to da podnese?
-Sam si rekao da nisi u kondiciji.
-Ako je nimfomanka, nije atletičarka. Neću trčati s njom po stadionu, već jebati.
-Ide li redovno kod ginekologa?
-Ne mogu da verujem! 'Ladno je to nisam pitao! Moram joj sad poslati poruku: "Izvini, da li ideš kod ginekologa i koliko često?". Kakav si ti retard.
-Otkud znaš da nema onda hlamidiju?
-Ne znam šta je hlamidija a da znam da li je ima? Šta je to?
-Nebitno, ako ima bar znaš da je iskusna. Samo, ako budeš morao da ideš na bris uretre, to će biti zajebano.
-Kakav bris?
-Kite.
-U majku ti jebem!
-Joj, i mene zažigalo.
-Šta rade tu?
-Nabiju ti štapić u vršnjaka.
-Joj, jebem ti i oca i majku! Joj, već boli. Kakav štapić, meni treba štap.
-Da ti je vršnjak od po metra i da ga moraš prebacivati preko ramena kad izlaziš napolje, na tom brisu će ti biti manji od zrna pšenice. Keve mi. Da mi je nekad neko rekao da mi vršnjak može biti toliko mali da moram da se mučim da ga nađem, ne bih verovao, čak bih se i naljutio.
-Familiju ti jebem!
-Proveri ti to, za svaki slučaj.
-Jebi se! Ma nema sigurno, nije tip devojke koja širi polne bolesti. Ne izgleda tako.
-Otkud ti znaš? I sam si rekao da nisi zavirivao a koliko znam, nisi ni ginekolog. Kako znaš onda? Vidi joj se po očima?
-Pa deluje, šta znam, ono, čisto, jebiga.
-Šta znam... Pamela Anderson ni malo ne deluje prljavo, ali opet ima hepatitis. Pa ti vidi.
-Ma, odjebi, bre.
- Znaš li bar, nesrećo, bilo šta o njoj? Koji joj je omiljeni film?
-Ne znam.
-Dobro, a znaš li makar gleda li porniće?
-Gleda sigurno, sto posto.
-Ne šalji još poruku. Pitaj je je l' gotivi Ron Džeremija.
-Hoću, evo odma'.
-Ako Rona ne gotivi, nemoj se petljati sa njom. Ta ti sigurno gotivi ove metroseksualce, ove pedere što kao nisu pederi a u stvari su pederi. A pogle' kakav si ti. Tebi ćale nije hteo zdravstvenu knjižicu da overava da ne bi stajalo njegovo ime na mestu gde treba da ti se upiše ime oca.
-Dobro je, lepoto! A je l' gotivi ona tvoja nadvojvotkinja Ron Džeremija?
-Nije ni znala ko je on, ali sam joj ja objasnio. Nema tu polemike, ili će da stekne osnovna znanja iz opšte kulture ili...
-Ili šta?
-Ili neće steći osnovna znanja iz opšte kulture. A znaš li, bar, da li je nevina?
-Naravno da jeste. Pa ne biram ja svaku.
-To ti ne valja, ne valja nikako.
-To ti se najviše na svetu ceni.
-Ćuti, bre, drljomudu jedan, ti s terase da gledaš kako ti kradu jugo, ne bi jajetom gađao lopova a kamoli nešto drugo. Mrzelo bi te da mu majku opsuješ. O izlasku na kraj s nevinim ženskim čeljadetom neću ni da pričam.
-Normalno, čak bi mi bilo drago da neko obija mog juga. Znači da vredi, k'o što tvrdim. I ne možeš baš porediti izdrndani jugo s nevinom devojkom.
- Verovatno bi nazvao mene da ja odradim taj posao, da se ti ne mučiš, pa kad ja to završim, onda da prioneš. Bar se nadam da bi mene zvao da odradim taj posao.
-Ne bih sigurno. Veruj mi.
-A sise?
-Šta sise?
-Šta misliš o sisama?
-Tvojim sisama?
-Jok, što bi misilo o mojim sisama, jesi ti normalan? Ona, kakve ima sise?!
-Onako. Ok su.
-Dobro, znači nema.
-Kažem da su ok, ne da ih nema.
-To je to. Nego ne smeš da kažeš javno to, što ja i kapiram. Možda čuje da si rekao da je ravna kao da je tenk preko nje prešao pa će se uvrediti pa ćeš izvisiti pa ćeš se odati alkoholu, bataliti fakultet i propasti k'o rudnik zlata u Srbiji.
-Recimo da sam ove zadnje tri stvari već ostvario.
-Ostvario si ti i ovu stvar, ovo za izvisivanje.
-Jedi govna.
-Ne, ozbiljno, je l' znam ja dotičnu damu?
-Rekao sam ti, neću da pričam ništa dok ne vidim na čemu sam.
-Na falusu! Kako te nije sramota, bre, pa ti si ljude jebav'o zbog toga što nisu hteli da ti saopštavaju šta su jeli kod devojaka, gde su išli, koji film su gledali, a ti ne smeš da kažeš s kim se dopisuješ. Ijuu! Kuku, majci! Da nije lik u pitanju, jebem ti sitno žito?
-Jeste, nosorog je u pitanju! Ložim se na nosoroge! Majmune jedan!
-Bogami, sumnjiv si k'o pljeskavica na vašaru.
-Ti ćeš nekom nešto da pričaš? Tek što smo došli u grad, a ti: "E, idem ja kući. E, ja ću sad da skrenem ovde, idem kod drugarice. Ej, pa ne možeš ti sa mnom kod te drugarice, ti nju ne poznaješ...", siso jedna!
-Što se žestiš tako, davno je to bilo, tad sam još bio momak, a i nisam se ložio da me neko posmatra. Nego, reci ti meni konkrento, jesi čuo ume li ili ne ume? Je l' kao umorni kosač ili izgara na terenu?
-Ne znam, nisam proveravao.
-Ima ko jeste, a to se lako sazna, mali je ovo grad.
-Ne smem da ti kažem, možda si i sa njom obarao plafonjerke po tuđim stanovima.
-Onda mi reci ime, pa ako sam obarao plafonjerke s njom, reći ću ti momentalno da li ume ili je k'o mumija.
-Nemoj biti dosadan, neću ti reći, rekao sam. Ako sve bude kako treba, tebi ću prvom da kažem.
-A je l' smem da gledam?
-Ne smeš. Nisi ni ti meni dao kad si onda išao kod "drugarice".
-Kakvo dupe ima?
-Ajde, nemoj biti dosadan više.
-I dupe loše? Pa za šta si se ti to uhvatio, nesrećniče? Za šta tu možeš uopšte da se uhvatiš. Nema sisa, nema dupeta? Daj bože nos golem da ima, bar za to da se privatiš.
-Nema.
-Ti si onda baš ogorčen, tebi bi sad i Stanojka Bodiroža prijala k'o valjevsko pivo i kavurma.
-Dobro je, jebač, jebo te Ron Džeremi.
-Ne kažem ja da sam u boljoj situaciji, nego samo konstatujem u kojoj si ti buli.
-Gledaj ti svoja posla i uživaj.
-To sam i ja tebi govorio, ali ne vredi. Reci mi, je l' bar pametna?
-Naravno.
-Načitana, obrazovana?
-Pa kako drugačije? Zar bi ja mogao da se petljam sa nekom koja nije takva.
-Ok, znači, ako sam dobro razumeo a jesam, u pitanju je devojka koja nema sisa, nema guzova i koja je glupa k'o kurac.
-Baš tako.
-Znam ja šta je to u pitanju. Ti hoćeš nju, siroticu da zavedeš. Verovatno si čak i ti za nju premija, sin jedinac, obrazovan, završio više od osmoljetke, pa ćeš moći da joj radiš šta god hoćeš, a onda će da ćuti i da se pravi još blesavija. To i nije tako loše.
-Bolje svakako nego da me postrojava, kao neke što postrojavaju.
-Jes, vala. Ima i takvih slučajeva.
-Ovako, preko tih silnih poruka koje si razmenio sa njom samo u zadnjih sat vremena, da li si zaključio da li voli da ćuti za vreme seksa ili rže k'o kobila? Da li voli da priča pogane reči?
-Mislim da zanjišti s vremena na vreme. Oglasi se, sigurno.
-To je loš trip. Taman se opustiš, uživaš, kad ti kobila zarže na uvo iznenada. Pa čuka da ti stane odma'. Nego, reci mi, jesi se bar video sa njom koji put? Jeste izlazili negde? Šetali pored Save, jeli kolače, pili pivo, pušili marihuanu, slušali ploče?
-Rekao sam ti već. Neću ništa da pričam dok ne vidim ishod ovoga. Obećao sam da ću ti javiti ako sve bude u redu.
-Lik je sigurno.
-Jeste lik. Simpatična je, voli da se zajebava, cirka pivo...
-Nisam na to mislio. Već da je lik, bukvalno. Derpe. Ženski petko. Dajguz. Na to sam mislio.
-Ma nabijem te na kurac.
-To je to. Derpe.