Proleće u mom kraju

 “One man's pornography is another man's theology.”

                                                                 Clive Barker

- Halo? Dobar dan. Da li bih mog'o doći do vas da pregledam disk s pornićima što mi komšija narezao, meni riknulo ono na kompjuteru gde se stavljaju diskovi?

- Može.

- Hvala.

- Gde si, spasioče moj! Šta bih ja bez tebe? Ne znam kako bih izdržao da posedujem disk s najlepšom svetskom kinematografijom, a da ne mogu da ga pogledam.

- Jeste, to je kao da ti je servirano govno, a nemaš pribor za jelo.

- Problem je to! Hajde sad, diži se.

- Svašta s tobom, šta pričaš to? Jesi ti došao samo da pogledaš sadržaj diska ili si hteo i ulogu da probaš?

- Ma, diši se s računara, da pregledam uloge!

- Čoveče, pretvorio si se u jedno ogromno iskolačeno oko.

- Aha...

- Šta ti je život, jedina stvar koja matorog konja može da podstakne da koristi modernu tehnologiju je efikasna i laka dostupnost pornjave.

- Aha... Joooj, šta radi, majku joj jebem...

- Je l' gledaš uloge i na poslu?

- Ne. Zabranio direktor. Ukinuo pornografiju. Kako stavim disk u računar, uđe neko u kancelariju. Špijun... Uh, uh, uh...

- Pa kako izdržavaš?

- Nikako. Ali ću kupiti telefon za pornografiju, pa ću da mu šuknem.

- Što ne gledaš pornografiju kući na internetu, kao sav normalan svet nego teraš decu po komšiluku da ti narezuju na diskove?

- Eto tako. Konzervativan sam.

- Lakše bi ti bilo da imaš internet, sedneš i zaploviš pornografskim morem, pa kud te put nanese.

- A nanese me na neke pedere. Mani me toga. A i dok ja nađem nešto što mi se sviđa, moram da pregledam sto parenja kojekakvih opajdara, pa kad mi se neka scena ne svidi, meni tri sata treba da prebacim na sledeću scenu, pa mi zakuca internet... Ovako, kažem malom Aci da mi nareže to, to i to i gledam k'o čovek.

- Mali Aca ti nareže, ja ti ustupim svoj računar za gledanje...

- Samo privremeno, dok se mali Aca ne vrati sa ekskurzije pa da mi popravi taj deo gde se uglavljuje disk na računaru.

- A da ti platiš neku kurvu?

- Koju? Onu s nadvožnjaka? Pa ta treba meni da plati!

- Ne mora ta, može neka normalna, bolja, lepša.

- Lepša od ove? Pa vidi je, pogledaj je, kako izgleda, kakva guzica, kakve sise, kakav jebozovan pogled, pogledaj šta radi, kako je aktivna i kako voli svoj posao!

- Pa brate...

- Ej, zajebi, ajd čupaj mi disk pa da idem kući.

- Što ne ostaviš meni, da ja malo pogledam uloge?

- Ti si liberalan, imaš internet pa gledaj. A i hoću sutra da nosim na posao, možda bude slab promet kroz kancelariju.

“‎Some of my finest hours have been spent on my back veranda, smoking hemp and observing as far as my eye can see.”

                                                                                                                          Thomas Jefferson

- Zdravo, Miro.

- Halo, je l' me čuješ?

- Aha.

- Imaš hiljadu dinara?

- Nemam.

- Doći ću sad do tebe da mi ih daš.

- Nemam.

- Imaš.

- Nemam, keve mi.

- Dobro, spremi petsto kinti, sad ću doći. I pivo.

- Nemam, ali spremiću.

- Pa šta je ovo, sunce ti jebem?!

- Šta?

- Pa jesam tražila hiljadu dinara?

- Aha.

- Jesam rekla da prihvatam i petsto?

- Aha.

- Pa šta je sad ovo, jebo mater?!

- Sto dvadeset.

- Šta da radim ja sa sto dvadeset dinara?

- Pa znaš kako, ja imam neke ideje, sad mi bio Vlada sa diskom...

- Idi reci mami za te ideje i pitaj je je l' ima da ti da osamsto osamdeset dinara.

- Moja majka je umrla.

- Ne seri?! Kad?

- Uvek kad je nazovem da tražim neke pare kaže mi da je umrla. Pogotovo kad tražim pare za, kako kaže, barabe kao što sam ja i profuknjače kao što si ti.

- A gde je hladno pivo?

-  Evo ti.

- Ovo nije pivo već sok sa saharinom.

- Da, ali hladan.

- Nikad ništa ne možeš da uradiš kako treba.

- Mogu nešto, ali ti to nikad nećeš.

- Odjebi. Odoh.

- Gde ćeš?

- Da tražim negde još osamsto osamdeset dinara.

- Šta će ti pare?

- Onaj moj trebao posle posla da dođe do mene da me odvali od kurca, ali ostao da radi i drugu smenu. Pa sad ja moram hitno da se naduvam i da se iskuliram, inače ću ga prevariti s prvim koga sretnem u liftu, makar to bio i šarplaninac.

„Jebem vam majku svima, počevši od Hansa Holcijusa pa nadalje.“

                                                                                V. Šešelj

- Zdravo!

- Idi bre u kurac! Je l' umeš ti da se najaviš telefonom?

- Što? Pa živiš dva sprata ispod mene.

- Umeš li bar da kucaš?

- Što da kucam kad su otključana vrata?

- Možda sam go, možda jebem, možda jebem kozu, možda tranžiram poštara, možda dogovaram s generalom vojni udar?

- S kojim generalom, sa kojom vojskom ti da uzvršiš udar? Veće su ti šanse da sa članovima golubarskog društva izvršiš golubarski udar nego sa ovom raspalom vojskom vojni udar.

- Dobro, možda sam sa golubarom dogovarao golubarski udar. Šta hoćeš?

- Ništa, svratio malo na kafu.

- Nemam kafe.

- Nema veze, ionako sam je popio malo pre. Srećan ti praznik.

- Hvala. Na koji praznik misliš?

- Mogao si za ovaj dan obući i onu tvoju majicu za prkos.

- Koju majicu?

- Pa sa likom mutavog vojvode.

- Kao prvo, nemoj da vređaš Voju. I dobro si me potsetio.

- Nisam ni sumnjao da je još uvek imaš.

- Zato ti i kažem, kad planiraš da svratiš kod mene, najavi se pa da te dočekam u prigodnoj nošnji.

- Jebo te Šešelj.

- Jebo tebe čitav izvršni odbor DS-a. Koji je danas praznik? Nije valjda Šekijev rođendan?

- Ne.

- Pa što si rekao da sam onda mogao obući ovu majicu? Logičnije je da obučem onu majicu s likom druga Staljina. Kakav je to tvoj  praznik, koji kurac? Da nisi jebo? Da nije rođendan demokratske stranke?

- Ma kakav rođendan demokratske stranke, danas je dan Evrope.

- A?

- Dan Evrope, gledaš li ti vesti?

- Ti si meni čestitao dan Evrope?

- Pa da.

- Danas se slavi dan Evrope a ne dan pobede, dan kad je drug Staljin uterao golemi, masni, nabrekli, čvornovati, zajapureni kurac Njemačkoj?

- Slavi se i to, ali ovo je ipak bitnije.

- Bitniji je dan kad je neki francuski peško šarno potpis na neki sporazum od dana kada je drug Staljin razjebao Nemce i jahao ih posle 50 godina?

- Drugi svetski rat je bio i prošao, ali ovo je sada aktuelno.

- I ti misliš da ćete se ti, tvoja Evropa i tvoji Nemci koji su sve ovo zakuvali i osmislili ne bi li se zaboravilo ko su oni i šta su, da ćete se izvući tako lako? Pa sa'š da vidiš!

- E, kad si skinuo Šekija i obukao Staljina, znači da je situacija krajnje ozbiljna.

- Nesrećniče, pa ti nemaš nijedan normalan lik u opticaju. Kakvu ti ti majicu mogao da obučeš? Sa likom Merkelove? Ili sa likom onih kretena od američkog predsednika? Ili sa likom Borisa Tadića, Zorana Živkovića, Dragana Šutanovca, Dušana Petrovića? Pa vidiš li ti, nesrećo, u kakvom si položaju?

- Taj tvoj Staljin je odgovoran za smrti miliona i miliona svojih sunarodnika.

- Ma, boli tebe kurac za to, pa sve i da je svo stanovništvo istrebio. Više tebe muči to što je on dao po pički onim švapskim funjarama.

- Za te Ruse Nemci su gospoda!

- To su jajare, najobičnije jajare.

- Jeste, vidim gde su sad te jajare.

- Nemačka, pa to ti je kao histerična žena koja urla, maltretira, teroriše ceo komšiluk. I onda dođe jebač, po pravilu neki gorostas, neka sirovina, satre je od penetacije, i ona neko vreme mirna.

- Šta pričaš ti?

- Jeste, jeste. Tako je ta Nemačka zbog svoje histerije izazvala dva svetska rata, sve dok se nije pojavio jebač-grmalj, to jest Rus, odvalio je od penetracije, rašrafio je k'o što se Krajišnik rašrafi na Duginom poselu, i ćao.

- Rusija nije ni izdržala do kraja Prvog svetskog rata.

- Pa zato što je ta Nemačka jedna kurvetina. Dok je jebač otišao da zapere svoju alatku, ona mu na kvarno, kao svaka kurva, sipala otrov u vodku. Ali ni to joj nije pomoglo, u Drugom svetskom ratu je platila za sve. Kakav je to gengbeng bio, čak ni Vlada nije video takav. I opet će tu histeričnu kuju neko morati da zauzda. Što bi rekao sveti Savo Kikindski, puk vojske i dobro izjebati!

- I šta onda? Posle pedeset godina, Rusija u kanalu, a Nemačka glavna sila.

- Jeste, i onda će opet popasti jedno šamaranje kurcem da se smiri, pa sve ispočetka. Tako ćete i vi popasti jedno šamaranje kurcem, da vam se izbiju te ideje i ti praznici iz glave, da se malo dozovete u pamet.

- A ko to da nas opameti?

- Evo, za početak ja.

- Šta radiš to? Jesi ti normalan?

- Ajmo, besplatna seansa opamećivanja putem šamaranja falusom po čelu.

- Sklanjaj to! Majmune!

- Da  te vidim da li ćeš sad i s kucanjem ući u stan, a kamoli bez kucanja.

Криза као шанса за убрзани развој Србије

"Поштовано Министарство, поштовани Министре, Поштовани Помоћници, Секретари, Заменици, Подзаменици, Надзаменици, Изазаменици, Исподзаменици, Дозаменици, Саветници, Саветници Саветника, Секретари, Заменици Секретара, Секретарице, Заменице Секретарица и сви остали Сарадници,
Oбраћам вам се овим путем из простог разлога што је 21. век и постоји могућност слања електронске поште која садржи извесне идеје, мисли, поруке, поуке, наравоученија, тумачења, савете, похвале, погрде, клетве и клевете, небулозе. Како је једна од најбитнијих, од многих најбитнијих стратегија за васкрсење, реанимацију, оздрављење, опоравак, подизање и стајање на ноге, а убрзо и сам прогрес, тачније, напредак ове напаћене и злостављане државе -  изградња бројних шифрованих коридора, аутопутева, путева, џада, шорова, вијадуката, космодрома, сокака и крпљење исти, што ће привући големе хорде странаца са скупим аутомобилима  да језде, крстаре, јуре и лете кроз нашу државу и остављају огромне паре на наплатним рампама – тачкама од изузетне стратешке важности по државу (неки научници сматрају да  Хитлер никада не би изгубио рат да је  имао српске наплатне рампе и такве приходе које они доносе). Међутим, у том плану има један проблем а тај проблем су паре. Како ствари стоје, тешко да ова држава може да окрпи и две слепе улице у Сврљигу. Како још ствари стоје, тешко да ће ова држава моћи да изгради и онај челични мост што га неки геније прода у старо гвожђе. И пре ће Буркина Фасо да изгради свој свемирски програм, своје лансирне рампе и свемирске станице у које ће својим сопственим спејс шатловима да шаље молдавске космонауте, тако стоје ствари. Не бих да критикујем, већ да предложим нешто. Добрим путевима странце не можемо привући јер их немамо, наши путеви и друмови су пожелели Турака, али се стих народне песме обистинио – Турака више нема и нема ко да их обрађује. Додуше, постоје индиције да ће Турци поново овде да оснивају спахилуке, али све и да се то деси, путеви и путна мрежа у нас неће бити више Ваш проблем, већ њихов. То и не би можда Вама тешко пало, јер би вам велику услугу учинили и скинули терет с грбаче одузимањем тих надлежности.

Као што знате, наш аутопут, чувени аутопут Братства и Јединства није добио име по заговараном братству и јединству некадашњих „наших“ народа и народности, већ по томе што се на њему, примењивало прокламовано Јединство, додуше, више него Братство, мада има разних људи. Ту се превасходно мисли на Јединство између туриста, путника-намерника, возача, камионџија и осталих који су се по њему кретали, и запослених на њему. Возачи, путници-намерници а нарочито камионџије су експлоатисали аутопут. Нарочито су експлоатисали и запослене на њему – проститутке, заштитни знак једног од симбола једне од покојних држава са ових меридијана. Оне су заштитни знак скоро свих путних праваца јачег интензитета саобраћаја који се на њима одвија, а нарочито се, поред аутопута Братства и Јединства истиче Каћка петља, мада не знам зашто ја ово Вама пишем, када сте ви у то упућенији од мене. То је Ваш посао, а ја посла немам. Немам ни аутомобил. Мој отац има југа, воли га више од мене јер је мало млађи па му дође као мезимац. Ја сам једном  кришом отуђио његовог мезимца и провозао га, али боље да нисам. Мењач не може да се убаци у рикверц, морао сам да га изгурам са паркинга да би кренуо. Потом се кључ у брави заломио, сва срећа па је у близини била кључарска радња. Након тога ми се сломио и зуб јер се нисам прилагодио условима коловоза и саобраћаја. Ја  мислим да ли ви у министарству саобраћаја имате посебну оперативну јединицу која ноћу иде по друмовима и чији припадници, наоружани крамповима, чукају рупе, продубљују и проширују. Ја сам гледао неке фотографије на интернету, па авион кад се закуца у земљу не направи ни  рупу просечне дужине, ширине и дубине, карактеристичну за наше друмове од изузетног значаја по државу.

Као што рекох, проститутке су основна обележја наше жиле куцавице, аутопута. И управо треба да их искористите максимално. Не, не мислим на тај начин, већ да их искористите у пропагандне, маркетиншке сврхе. Једино уз помоћ њих можете да привучете странце да дођу у нашу земљу и да експлоатишу наше путеве. Експлоатисањем проститутки до експлоатацијом српских (српског) аутопута. На тај начин би се повећао прилив девиза у рупу у државном буџету. Неки геније је једном приликом рекао да је криза шанса за нашу државу. Ово је та шанса. Само треба свету презентовати на што бољи начин најверније и највредније раднице на аутопуту, посебан акценат ставити на њихова знања, квалитете, умешност, марљивост, вредноћу, треба њихов портфолио и њихов сиви што квалитетније креирати, али то не би требао да буде никакав проблем. Велика већина људи који поседују дипломе нормалних факултета сво своје време након студирања проводи у писању биографија и безуспешном тражењу посла, па можете неког хонорарно упослити за писање сивија, и то вас не би изашло скупо – пакла нишке Дрине и 100 грама саламе. То се сад тако плаћа. И нарочито треба свету да презентујете изузетно ниске цене услуга проститутки Братства и Јединства. Ако што боље обрадите ово (маркетиншки) и ако на најбољи начин презентујете свету тај однос квалитета услуге и цена, ни грабовим моткама нећете моћи отерати белосветске кориснике српских друмова. Ионако слушамо већ годинама у назад водеће људи у овој земљи како маме странце да нас посете уз помоћ ноћног живота којим је Србија, а нарочито српска престоница богата (а Ви и сами знате шта то значи). Можете да употребите слоган, на пример: НИЈЕ ПРОВОД САМО КОД СПЛАВОВА - ЊЕГА ИМА И ПОРЕД ДРУМОВА.

Пошто сте утицајна личност у културним круговима наше напаћене и злостављане земље, можете да укажете свим оним нашим многобројним уметницама које се уметношћу баве из хобија, да се посвете својој главној професији која неодољиво подсећа на професију запослених госпођа на аутопуту Братства и Јединства и да своје знање, умеће, изглед и лепоту ставе у службу државе. Тада ће се горепоменута гомила странаца увећати за минимум 100 пута. Порет тога што ће се увећати буџет наше државе (напаћене и злостављане), упослиће се и индустрија паркинга, једина индустрија која ради – нагомилани број туриста захтеваће велику количину паркинг места, а то повећава број радних места паркинг сервисера и просперитет се већ да приметити. И то за мале паре и за кратко време. Како сам ја докона индивидуа, а познато је да докон поп и јариће крштава, израдио сам и пропагандни материјал који има за циљ да послужи мамљењу странаца да користе наше друмове и повећа промет како транзита кроз Србију тако и муштерија радница на аутопуту.

Срдачно,

Никола С. "

Realan život

-Prebacuj kanal, bre, šta gledaš te gluposti?
-Emisija o kulturi, nešto o NIN-ovoj nagradi pričaju. To tebe interesuje.
-Ju, ju,ju, baš me mnogo interesuje! Sklanjaj to, počinje Sandhauzen sad. Stavila sam celu ligu tri plus, jebaću im mater švabovsku ako ne dođe!
-Izvini?
-Prebacuj!
-Dobro, dobro. Evo.
-E tako. Mogao si doneti pivo iz frižidera, a?
-Šta?
-Trk, bre, po pivo! Šta si zin'o?!
-„Šta je ovo, u pičku materinu? Da nije opet duvala lepak?“ Drži pivo. Nisam ni znao da ga ima u frižideru.
-Kupila sam. E, da, uzela sam ti crvenu iz novčanika. Za pivo i tiket.
-Pa sunce ti žarko jebem, od čega sad da platim komunalije?
-I za to me baš zabole.
-Ej, šta radiš to? Jesi ti normalna?
-Što, šta?
-Šta se dranjaš po međunožju?
-A, to. Pa mošničarim. Šta bi drugo radila dok gledam fudbal?
-Kako, majke ti, ti mošničariš kad nemaš muda?
- Vaginarim, cepidlako!
-„Ovde nešto nije u redu. Da nije došla do trodona nekako?“
-E, da. Sve hoću nešto da ti kažem, ali zaboravim. Moraš ići hitno kod lekara.
-Zašto?
-Zato što ne nalazim dlake u kadi nakon tvog tuširanja.
-Pa šta?
-Pa ništa, ali moraš urgentno kod doktora. Vidiš da nešto nije u redu.
-Nije u redu to što mi ne opada kosa?
-Da. Možda se pretvaraš u vukodlaka polako. Neću da živim s vukodlakom, znaš? A i možda si se propederisao. Neću ni s pederom da živim. Znaš?
-Ja se propederisao?
-Tako mi deluje. Ne ostavljaš dlake za sobom kad se tuširaš, kad podkresuješ bradu, niti u bilo kojoj drugoj varijanti. To mi je sumnjivo.
-Svašta.
-Sutra pravo kod lekara.
-„Da nije neko postavio skrivenu kameru, majke mu ga. Da me ne snimaju za neku televiziju? Da nisam u nekom eksperimentu, u nekom šou, u nekom projektu?! Gledaće me cela Srbija ovako zbunjenog, ne smem na ulicu izaći. Gde bi mogla biti? Da nije na ormaru?“
-Silazi dole, budalo jedna! Treba da padneš i slomiš nešto, pa da slušam posle tvoje jaukanje do beskonačnosti? Sedi tu!
-Je l' sve u redu sa tobom? Dobro se osećaš?
-Aha. A ti?
-Pa i ne baš.
-I ja sam to primetila.
-Je l'?
-Da. Ne zapišavaš dasku dok pišaš. Ja bih se zabrinula da sam na tvom mestu.
-Zaista?
-Mene zabrinjava ta pojava.
-Što? Dosadno ti je kad ne ribaš dasku i šolju?
-Ne, nego se plašim da nisi postao impotentan.
-MOLIM?!
-Samo impotentni muškarci nisu u stanju da zapišavaju dasku za wc šolju. Naučna činjenica.
-„Pa ja živim sa heroinskom zavisnicom! Koliko li je samo danas usisala heroina, majko moja mila? Koliko je već dugo na dopu? Znači, zaista je tačno da najbliži saznaju poslednji da im se član porodice drogira.“
-Definitivno ćeš morati kod doktora. Impotencija se danas leči, znaš?
-Otkud ti ta ideja da sam ja impotentan? Pa ja sam potentniji od čitavog cersko-majevičkog četničkog korpusa!
-Ja već pet dana ne osetih tu potenciju.
-Zato što krvariš međ nogama više nego oni silni buljuci Turaka koje su Karađorđe i srpski ustanici godinama sekli!
-Pih! Kakav bedan izgovor!
-Ja nisam vampir, znaš!
-Nisi ti ništa. Nisi ni za kurac. Idi u kuhinju i spremi neke sendviče.
-Idi i spremi sama.
-Molim? Bojkotuješ? Sabotiraš? Baksuziraš mi tiket?! Vuci tu debelu guzicu u kuhinju i spremaj sendivče. Visokokalorične! Nemoj da vidim neku algu ili travku u njima! Hoću čistu salamuru, tonu majoneza, kečapa ljutog i sve što ide uz to. Brže, dok nisam poludela!
-„Bože, šta me ovo snađe? Gde je artane nabavila, jebem joj panajiu? Sigurno su artani. Još sa pivom! Jaoj, šta me snađe, šta me ovo strefi, kakva kuga i pošast mi se nadviše nad kućom?!“
- E, svaka ti čast. Samo jedno poluvreme ti je trebalo da napraviš sendviče. Bravo!
-Ćuti i jedi! Nemoj da ti nabijem tu limenku u dušnik, da te zadavim, da te odrobijam!
-Snizi ton, da ti ne počupam uši sada.
-„Što joj nisam pljunuo u sendvič, jebem joj roditelje koji je tako vaspitaše.“
-E, 'ajd idi sedi za računar. Mljackaš mi nad glavom, ne mogu da se skoncentrišem na teletekst.
-Neću da drobim po tastaturi.
-Ju, ju, ju, pa on neće da drobi po tastaturi. „Neću da drobim po tastaturi“, joj, joj, joj. Po njegovoj lepoj tastaturi. Po čarobnoj tastaturici, magičnoj tastaturčici. Idi tamo i jedi, pederu jedan, kao da će biti nešto tastaturi ako par mrvica upadne u nju, kao da ćeš aktivirati nuklearnu raketu i uništiti ovu posranu planetu. E, ako nešto mrzim, onda je to sitničarenje i taj perfekcionizam, opsesivni kompulsizam, kako se taj kurac već zove!
-„Kad je krokodil stigao i do nas, kako od svih ljudi u ovoj posranoj zemlji prvo do nje dođe? Jaoj meni, sinjom kukavcu! Pa šta sve mene neće snaći u životu, jebem ti ovakav život?“
-Srolaj mi taj jedan duvan. Mogu ti reći da si sa tom muštiklom pljunuti Šeki Turković.
-A ti znaš kako izgleda Šeki Turković?
-Znam.
-Ti si videla Šekija Turkovića?
-Jesam.
-Videla si Šekija Turkovića sa muštiklom?
-Jesam.
-A gde si ga videla, života ti?
-U onim tvojim ukrštenim rečima. Uzela sam malo da ih rešavam dok sam obavljala fiziološku potrebu u kozetu.
-Jesu još tamo? Baš sam hteo da ih rešavam malo.
-To je nemoguće. Znaš, kad sam završila sa fiziološkom potrebom videla sam da nema toalet papira, pa sam morala da nađem zamenu za njega.
-I baš si morala da obrišeš guzicu mojim ukrštenim rečima?
-Pa nisam luda da u te svrhe iskoristim program za kladionicu.
-„Nadam se da će uskoro zazvoniti budilnik na telefonu i probuditi me. Nadam se da sanjam. Udariću sam sebi šamar. Da vidim da li sanjam ili mi je život postao još grozniji.“
-Vidi kretena, sam sebe udara.

Ukrštene reči

-Pa gde si ti, čoveče, nema te sto godina. Ne viđa te niko, ne javljaš se...
-Je l' ti dođem neku kintu?
-Ne.
-Je l' ti dugujem nešto?
-Ma ne.
-Bilo šta?
-Ne duguješ, jebote!
-Pa šta, koji kurac, onda i da ti se javljam.
-U kom si fazonu, nema te danima? Je l' sve ok?
-Jeste bre, u redu je, sedi, ćuti. Pobeže mi sad misao. Stara mera za težinu – oka. Reomir, reomir, reomir... Pa R, jebo ga ti.
-Batali ukrštene reči, pričaj šta ima?
-Nema ništa, rešavam ukrštene reči.
-Ima li šta ovde kod tebe da se popije?
-Ne. Ovo je stambena jedinica koju sam iznajmio za stanovanje, stoga nije poslovni niti ugostiteljski objekat, nego, kao što vidiš, brlog. Nemam usisivač, jebiga. Nema ni da se popije ništa. Ovde se samo plaća grejanje, struja, telefon koji ne koristim i tome slično. Ništa za piće.
- Pa šta radiš ovde, danima zamandaljen?
-Svašta. Ali ne smem da ti pričam bezobrazno je.
-Jesi gledao ligu šampiona sinoć?
-Ne. Nisam u mogućnosti da gledam tv.
-Zašto?
-Odjavio sam kablovsku a sobnu antenu još nisam kupio.
-Imaš li internet?
-Imam. Ali sam ga ograničio striktno na sajtove zabavno-edukativnog sadržaja.
-Ništa sem pornića?
-Ništa!
-Novine ne čitaš, ne informišeš se?
-Samo ukrštene reči.
-A kako se to neko, matere ti, informiše putem ukštenih reči?!
-Lako. Vidiš, ovde treba da popunim kako se zvao pokojni glumac Srdoč. Ja da sam juče umro, ne bih znao da je Milan Srdoč umro. Bog da mu dušu prosti. Ili, na primer, ne bih znao kako se zove japanska kopnena milja. Ne bih, na kraju, znao ni ko je popularan u ovoj zemlji, ko je zvezda filma, muzike, politike. Jer, ja sam, kao i mnogi, mislio da je popularan onaj ko se pojavi na televiziji. Ali ne, uopšte nije tako. Na televiziji se pojavljuju svakojake budale. I u minutu jednom njih petsto se izređa na ekranu. Nema se dovoljno vremena za zadržavanje na televizoru a za kratko vreme ne može se ni postati popularan. Isto tako i novine - štancuju se velikom brzinom, ima ih gomila, ne može čovek da stigne sve da pročita. Taman pomisliš, ovaj je neko mudo u politici, kad u sledećim novinama pročitaš da taj čovek uopšte ne postoji, da nikad nije postojao i da neće postojati, da je plod imaginacije novinara koji se nagutao babinih artana i da se narod bezveze istripovao. Ni te pare koje je taj imaginarni političar, plod mašte novinara na babinim artanima, nisu stvarne. Kao i banke, i bankovni računi, i privatizacije... A u ukrštenim rečima, brale, i nije tako. Tu tek vidiš ko je uspešan, popularan i poznat čovek. Ne može svačija slika da se nađe u ukrštenim rečima. Eto, da ja sad stavim tvoju sliku i napišem „ime i prezime drljomuda, dvanaest slova“, kad bi Milisav iz Kosjerića uspeo da pogodi? Nikad.
-Nek pogodi sve vodoravno i dobiće mene, uspravnog.
-Bunio bi se narod. Pitali bi: „Koji kurac stavljaju ovog anonimusa u ukršetene reči? Kakve su ovo mutne radnje? Kakvi su ovo marketinški trikovi?“, i prestali bi da kupuju ukrštene reči, pa bi mi firma bankrotirala, pa bih ja ostao bez posla. Sve zbog tebe, takvog drljomuda anonimnog.
-Jebiga. Izvini, brate.
-Kad vidiš nekog u ukrštenim rečima, znaj da je taj neko bitan i da ga narod zna i voli, nema greške. Andrija Era Ojdanić, Ivo Andrić, Sergej Trifunović, Dragan Nikolić i Milena Dravić, Boris Tadić, Milica Milša, Vera Čukić, Mira Škorić, Ceca Ražnatović... To su osobe koje su značajne za ovaj narod, ličnosti koje je i enigmatika potvrdila kao srpske velikane. Nema zvezde bez enigmatike!
-Samo da ti kažem, vikipedija saopštava da je Milan Srdoč umro na Božić, 1988. godine. Je l' ti to govori nešto?
-Naravno. Ukrštene reči su istinite i verodostojne reči. One ne lažu. U ukrštenicama je sve istina. Zato se ja i informišem iz njih.
-Dobro, može i tako. A može se reći i da informisanje putem ukrštenih reči prouzrokuje to da ispadaš budala. Čovek umro pre 25 godina, a ti tek danas saznao da je umro. Konju jedan!
-A da nije bilo ukrštenih reči, umro bih u neznanju.
-Umrećeš svakako. U neznanju i ucrvljan, usran i upišan. I da li si možda razmišljao da su ukrštene reči upravo projekat marketinških agancija koje stavljaju unutra kretene i kurave da bi ih tako napravili popularnim, nezasluženo?
-To je isključeno!
-Zašto?
-Pa je l' može zdrav čovek i da pomisli da je Bora Drljača nezasluženo popularan?
-A ova kurava? Ova, gologuza?
-To je zvezda granda.
-Pa šta?
-Pa zvezda granda je. U Srbiji si popularan kad si zvezda granda. Ne mogu ni ukrštene reči protiv zdrave logike jer su ukrštene reči u najtešnjoj sprezi sa zdravom logikom. Neće ukrštene reči protiv volje svog naroda.
-Ukrštene reči, na braniku naroda i njegovog identiteta!
-Tako je!
-Bravo, tradicionalisto golemi!
-Kako nisam?! Pa čekaj sad. Stani. Pogledaj ovo!
-Šta je to?
-Ne znaš, a? Ne znaš?
-Pa ne znam, jebiga. Vidim ova dva valjda, ovu traku... Ne znam zašta ovo služi.
-E sad ćeš da vidiš. Daj tu limenu kutiju. Tu, da. E vidiš ovo? Znaš šta je ovo?
-Duvan?
-Dabome.
-Ja se taman ponadao...
-Nije to, duvan je. E vidi sad ovo. Staviš duvan između ova dva valjka. Prvo ih ovako raširiš. Tako. Pa sad stavim duvan između. Pa ih sklopim. Pa srolam.
-A može umesto duvana da se stavi i...
-Ne može. Nema.
-Mislim, tehnički.
-Tehnički može i čaj od nane, sušeni orahov list, dlake oprljene s pacovskog repa i ukajmačena bivolja sperma. E sad držiš ova dva valjka sklopljena, turiš između njih rizlu i rolaš. Sad staneš i lizneš rizlu. Pa srolaš. I evo je.
-Vau, kul, do jaja. Šta mene uopšte boli kurac za ovo?
-Sad ćeš da vidiš. Daj tu muštiklu sa stola!
-Zakuni se da imaš muštiklu? Vidi je. Ha! Prava pastirska. Da nemaš i frulu?
-Imam, hoćeš da ti je pokažem? Da flautaš malo, a? I pogle! Ko nije tradicionalista, ko?
-Šta sereš više, rolaš pljuge i sad poštuješ tradiciju?
-Vidiš da sledim duh svojih predaka. Vidiš da radim onako kako su mi đedovi i prađedovi radili. Vidiš da sam se odrekao modernog doba, tehnologija i luksuza, da bi sačuvao nacionalni poljuljani identitet, da bi sačuvao autentičnost srpstva. Kako preci, tako i potomci.
-A da ne rolaš možda zato što su digli pdv, akcize i te kurce pa sad pljuge koštaju papreno?
-Možda. I zbog toga, ali i zbog ovoga. Ali i da bi uterao kurčinu Dinkiću, prevashodno. Dinkiću i ovoj posranoj zemlji. Jeste, i zbog toga. Ali, nikako ne bih tradicionalizam i patriotizam isključivao iz ove priče.
-Kakav patriotizam, kad si upravo svoju zemlju nazvao posranom?!
-Posrana, nego šta je. Patriotizam u smislu da kupujem duvan od seljaka - meni lepo, jer ne plaćam skupe cigare a i njemu je lepo, jer uzima čistu kintu za svoje proizvode. Patriotizam u smislu pomaganja seljaka kao osnove srpske države, jer  Srbija je vazda bila seljačka država. A ne patriotizam u smislu pomaganja lopovske institucije države i govnjivog sistema lopužarskog.
-Ne mogu više da te slušam, majke mi. 'Ajmo na vops.
-Ne, nisam u mogućnosti.
-Idemo u kafanu na par piva, šta ti je, koji ti je?
-Ma ni govora. Skupo je to. Pivo 100 dinara, a ja bez bar 5 ne idem u kafanu. Plus cigare, dva pakla obavezno, to je 250 dinara...
-Šta će ti cigare, sad rolaš duvan.
-Bez obzira, i bez toga ne mogu. Nemam za pivo.
-Dobro, idemo onda do dragstora.
-Ni govora!
-Šta ti je, pa to je bar jeftinije?
-Ma kurac moj jeftinije! Brate, nisam bio kod komše u dragstoru, pa ima sto godina.
-Pa?
-Pa šta da mu kažem? Kako da se opravdam? Nema me sto godina i odjednom upadam i tražim pivo na ler.
-Imam ja kintu, ne mora na ler.
-Mora, kod komše je uvek moralo na ler. Koliko god da imam para, ja ih potrošim i onda nastavim da pijem na ler.
-Otkud znaš da ti neće dati?
-Daće komša sigurno, ali mene je sramota. Ne pamtim kad sam ga zadnji put obišao, kad sam posedeo s njim, porazgovarao, popio pivo, analizirao domaću i svetsku političku situaciju, kinematografiju, istorijske događaje...
-Dobro, ne moramo kod komše, ne moramo pred dragstor. Idemo onda u park.
-Šta reče?
-Uzećemo pivo i idemo u park.
-Ja u park?
-Da, što?
-Je l' tebe poslao neko da me zajebavaš?!
-Šta ti je čoveče?
-Ti mene vabiš u park? Hoćeš i ovo malo života što mi je ostalo da mi zagorčaš?
-Ej, bre!
-Šta „ej bre!“, šta?!
-Stani, čoveče, smiri se. Koji ti je đavo?! Ej! Ej! Smiri se, u glavu te jebem da te jebem!
-Ja u park više ne idem! Ja sam u parku nastradao kao naši stari na Solunskom frontu.
-Koji ti je, jebote? Šta se desilo? Što ne smeš u park?
-Zbog parkovskog mobilijara.
-Bilijara?!
-Mobilijara, u glavu te jebem!
-Šta je mobilijer, o čemu ti pričaš?
-Ne znam ni ja. Sedeo sam u parku, cirkao pivo i čekao ženu. Kad mi priđoše dvoje komunalnih drotova, kažu da su povezali dva i dva. I napišu mi kaznu. Posle zvali interventnu, umalo me nisu priveli.
-Jebeš mi mater ako ja tebe razumem!
-Jedna daska na klupi bila polomljena. A pošto sam ja sedeo s limenkom u ruci, oni, pametni kakvi jesu, iz datih premisa izvukli konkluziju – lomio sam parkovski mobilijar.
-Šta je mobilijar?
-Ne znam, jebem te! Otkud znam! Valjda klupa!
-I šta je onda bilo.
-Onda mi napisali kaznu. Nemam da je platim. Treba u aps da idem. Sve zbog zuce iz škole, majku mu jebem. Napiše mi kaznu. I još batine da mi namesti kod interventne, umalo.
-Kolika je kazna?
-Ne! Kaznu mi ne spominji! Joj, evo pipni, pipni kako mi čuka zaklopara kad čujem reč „kazna“.
-Beži, bre, u pičku materinu, ja da te vatam za sisu! Hajde, bre, da popijemo pivo, biće i tebi lakše.
-Ni govora!

U poseti svetilištu

- Au, koliki im je krastavac! Ove napucane milfare ga sigurno kupuju kao dildo. Sumnjam da s ovolikim noktima gule krastavac za salatu.
- Eto, šta hoćeš, bar možeš da gledaš milfare po marketu.
- Nisu one kao moje ljubimice s računara.
- Što? Šta fali onoj kod jogurata i mlečnih proizvoda?
- Sise. Nema sisa. A stoji kod mlečnih proizvoda. Ironija života.
- A onoj tamo kod suhomesnatih proizvoda? Ili ona što drži čiču da ne padne?
- Ne vredi, džaba. Nisu kao moje mezimice.
- Pa šta im fali?
- Ne jebu se. Šta ima onda da ih gledam, koji kurac?
- Izbrisaću ja tebi te porniće s računara, znaš!
- Šta hoćeš, pa i ti ih gledaš.
- Ja to više sa stručne strane, da vidim ima li tu prostora za edukaciju, da li mogu da naučim nešto od njih. I samo sam jednom tražila da mi pustiš.
- Nije bilo jednom.
- Dobro,dva puta.
- Jednom se proba heroin, drugi put se već konzumira.
- Ok, omiljeni filmski žanr su mi pornići. Idi uzmi balon vode, po mogućstvu Odmenjske.
- A ako nema?
- Uzmi Prolom.
- A ako nema?
- Uzmi Zlatibor vodu.
- A ako nema?
- Uzmi bilo koju drugu.
- A ako nema?
- Ima, nemoj da me nerviraš!
- Pa ima i u stanu.
- Znaš da ne pijem tu vodu, ima mi čudan miris, čudan ukus i ima kamenca.
- Pa šta ako ima kamenca, uzela si kvalitetnu zubnu pastu?
- Samo ti idi!

- Majke im ga nabijem, mogli su ovu ručku na balonu da naprave od bodljikave žice.
- Kao strina si neka, samo kukaš.
- Hoćemo li krenuti?
- Čekaj još malo.
- Pa počinje utakmica za pola sata!
- Nećemo dugo, samo još neke sitnice.
- Te „neke sitnice“, da nisu možda čarape?
- Pa... jesu. Hihihi...
- E do kurca!
- Pa znaš koliko volim da kupujem čarape?
- Evo, doći ćemo sutra, obećavam, nemoj sada, molim te!
- Brzo ću, brzo ću, brzo ću! Molim te, molim te, molim te!
- E do kurca!

- Eto, vidiš da nije bilo dugo.
- Nije, nije. Samo petnaest minuta ti je trebalo da izabereš žute čarape za koje si se uhvatila prvog sekunda razgledanja.
- Ali morala sam da se uverim da mi se ove najviše dopadaju. I tako sam srećna!
- Znaš za onu Frojdovu teoriju po kojoj neki narodi imaju izvesne destruktivne, mazohističke crte, tako nešto?
- Znam.
- E, pa, mi nemamo samo te mazohističke crte, već i koprofilske crte.
- O čemu ti pričaš?
- Pa o toj tvojoj sreći u tome što si našla žute čarape. Vidiš kako je sreća čudan pojam za nas Srbe. Živimo čitav život u govnima a smatramo da je sreća kada te posere ptica. To je isto kao kad bi rekao da je davljenik srećan čovek jer neće umreti od žeđi.
- Kakve to veze ima sa žutim čarapama koje sam kupila?
- Naravoučenije je sledeće: Za sreću je potrebno malo ptičije govance, a ne plivanje u govnima.
- Ili, možda: Za sreću je potrebno dvoje?
- Što baš dvoje? Bio bih ja srećan i u trojci, s dve kvalitetne...
- Molim?! Bio bi srećan, a?
- Bio bih srećan, ali pre, ne sad. Pre, dok sam bio momak...
- Joj, joj, joj! Pa ti si... ti si... ti si, bre, govedo jedno! Neću ja da ti brišem porniće sa računara. Ti ćeš to da uradiš! Ti, lično!
- Nego, da se ja vratim na žute čarape i sreću...
- Nemoj nigde da se vraćaš, idemo da uzmemo mleko. Treba mi za musli. Hoćeš ti da jedeš musli za večeru?
- Neću!
- E, pa, nećeš ni meso. Vidiš kolika ti je stomačina, nabacio si 110 kila! Šta ti misliš, da ja mogu da podnesem toliku težinu?!
- Dobro, ako ne možeš, onda ću ja da legnem na leđa.
- Ma nemoj?!
- Neću da jedem musli, probao sam i ne odgovara mi!
- Što?
- Zato što prdim posle k'o mator konj.
- Šta ima veze? Uostalom, meni to ne smeta.
- Ali meni smeta.
- A kad jedeš pasulj, onda ti ne smeta?
- Ne smeta. Navikao sam da prdim od pasulja.

- Jebote, koliko košta ovaj ajvar, kao da je od zlata!
- Ej, upravo mi je došlo da ti izjavim ljubav. Je l' smem?
- Pa naravno da smeš!
- Pojeo bih ti pičku kao prvu teglu babinog ajvara.
- Mmm, pa da kupim onda?
- Jesi, bre, normalna, nećeš valjda da se mažeš tim ajvarom?
- Zašto da ne?
- Zato što to nije domaći ajvar, to je industrijska splačina, nema to veze sa pravim, domaćim ajvarom.
- Pa i one tvoje pornićarke s računara su potrošna roba porno industrije  pa ti ne bi smetalo da se omrsiš, a?
- Počinje utakmica za 10 minuta. Molim te, da krenemo.

- A, dobro, bar ću stići pre kraja poluvremena...
- Odakle se stvori onoliki red, nije mi jasno.
- Meni nije jasno kakav je ovo otac?
- Što?
- Pa počela utakmica, a on sina doveo u tržni centar. Posle kad postane derpe, biće mu drugi krivi. Ženin brat, komšija, učitelj, nastavnik fizičkog, predsednik odeljenskog veća, cimer...
- Možda ga vodi u tržni centar baš da bi ga usmerio na heteroseksualni put.
- Jeste, verovatno ga je zbog toga i na balet upisao.
- Jesi bio ti nekad na baletu?
- Ni mrtav!
- Pa otkud ti to da su baletani pederi?
- Šta su?
- Muževniji su od većine fudbalera. Ne razumem se mnogo u fudbal, ali najveći metroseksualci koje znam su upravo fudbaleri. Nijedan kojeg ja znam ne izgleda muževno već izgleda kao tipičan gej.
- Pa, ono jest', nema više takvih ljudina kao što je bio Trifon Ivanov. Ali opet, baletani muževni... Daj, bre...
- Ići ćemo jednom na balet pa ćeš videti.
- E, bogami, ja se u to nikad uveriti neću!
- To je zato što si balvan stereotipnog razmišljanja koji je ograničen kao terasa...
- I plitak kao Tamnava i koji neće ići na balet, pa ni pod pretnjom da ću zbog toga cele godine jesti musli i proliv imati. Eto, dođeš s devojkom u market i ona te odma' vabi na balete, u opere. Tako i ova budala – danas doveo sina ovde za vreme utakmice, sutra će ga upisati na balet, prekosutra će mu sin dovesti zeta Stevu u kuću, pa će posle da krivi poštu što je za njegov reon odredila poštara sumnjivog morala. Ali ne sumnjivog zbog otvaranja pisama, ne, ne!
- Pre će gej postati ako gleda dva krda metroseksualaca sa odvratnim frizurama i nalickanih kao za modnu reviju koji trčkaraju po proplanku, vataju se, grle se, ljube se, dodiruju, natežu. Ovde bar može da vidi dobre ribe.
- Može, ako ga bude vodio u onaj butik gde smo gledali patike.
- A, je l'? Ja, budala, se pitam što toliko razgledaš patike, obično kupiš prve koje uspeš da natakneš na te tvoje nožurde. Bogami, nećemo mi neko vreme dolaziti ovde.
- Joj, baš mi krivo. Nemoj, molim te, da budeš tako surova.
- I ima da mi skineš s neta porno filmove s onim glumcem.
- Kojim?
- Onim što je glumio u onom porniću što si mi puštao.
- Otkud ja znam kako se zove glumac. Ne gledam ja te filmove zbog glumaca.
- Baš me briga, saznaj.
- Ne pada mi napamet!
- Ma nemoj? Misliš da samo ti možeš da gledaš porno filmove? Ima u tim filmovima i glumaca, znaš?
- Ti to opet počinješ o ravnopravnosti polova? E, kad je tako, drži onda ove kese. I ovaj balon.
- Daj! Misliš da ja ne mogu da nosim to? Pih, kao da je ovo toliko teško.
- Samo ti nosi.

- Ljubavi...
- Reci?
- Hajde mi pomozi. Molim te.
- Ma, hajde, šta ti je. Pa nije to toliko teško.
-Jeste. Teško je... teško. Molim te.
- I šta reče, da idemo na balet?
- Ma kakav balet, šta ćeš ti tamo?
- Što? Ti to hoćeš da kažeš da sam ja ograničen kao terasa i plitak?
- Ma ne, nego... Uh...
- Baletani su pederi?
- Jašta su!
- Hoćeš da ti skinem filmove s onim pornićarom?
- Neću, ne. Šta će mi to.
- Svideo ti se, a?
- Ma kakvi, nije nikakav!
- Ima veći od mene?
- Ne! Bar ne izgleda.
- Možda zato što je monitor računara malih dimenzija?
- Ne verujem da je zbog toga. Manji je, definitivno.
- A i onaj glumac, kako se zove, onaj na koga se ti ložiš?
- Nikola Ristanovski?
- E, taj.
- I on je baš papak, zar ne?
- E, znaš šta? Nije papak, pa makar taksi do zgrade morala da uzmem.
- Ni ja neću moje milfarice obrisati s računara, pa makar ceo život slušao zamerke na račun moje težine i ishrane!

Molitveni prebranac

 Stan 1:

-Dobar dan,komšija!

-Dobar dan. Izvolite?

-Mi smo iz stranke Te-i-te,je l' imate vremena da vas priupitamo par pitanja?

-Pa i ne baš. Upravo sada...

-Odlično! Da li ste glasač naše stranke,i da li možda možete da nam kažete da li znate ko će u vašoj zgradi sigurno glasati za nas?

-Upravo sam krenuo da vam kažem da sam počeo da doručkujem,i da sada nemam vremena.

-Šta doručkujete?

-Ne razumem zašto je to bitno?

-Pa ako nije živo prase ili neka druga domaća, ili pak divlja životinja, neće nigde uteći,a ovo je sada nešto što se tiče budućnosti države.

-Ljudi,da skratimo ovo čavrljanje,mislim da je moja lična stvar za koga ću glasati i te intimne stvari ne govorim na hodniku, a sada me izvinite, idem da završim sa jelom! Doviđenja!

-Je l' vidiš, Dragutine kak'ih sve ima... e zbog tak'ih ova država ne može da krene na bolje!

Stan 2:

-Dobar dan,komšija!

-Dobar dan.

-Mi smo iz stranke Te-i-te,je l' imate vremena da vas priupitamo par pitanja?

-Naravno, hoćete ući unutra?

-Ne možemo, hvala, na dužnosti smo. Hteli smo da vas pitamo da li ste vi glasač naše stranke i ...

-Naravno! Vaš sam i srcem i dušom!

-Sjajno. Kako beše vaše ime?

-Milisav. Evo vam i lična karta, ako treba.

-E,odlično! Kažite mi,da ne znate možda ko bi još u vašoj zgradi mogao da glasa za nas na predstojećim izborima?

-Sačekajte samo sekund... evo, spisak koji sam SAM napravio. Nije mi bilo teško. Ovi ovde su sigurni glasači, ovi što sam stavio zvezdicu pored imena su mogući, jer su mi na hodniku pričali da su ljuti na ove iz druge stranke. Ovih par koje sam napisao zelenom bojicom se ne izjašnjavaju. E, a ovi koje sam napisao crvenom hemijskom, oni su beznadežni slučajevi. Ti  što su zaluđeni ,pa to je, bre, čudo jedno! Ja ne znam čime ih kljukaju tamo da toliko budu zagriženi za njih. Sigurno drogom!

-Au, gospodine Milisave, svaka vam čast! Je l ' možemo još samo nekoliko pitanja?

-Naravno,šta god treba!

-Znate da smo mi sad u kampanji za porast nataliteta, pa nas interesuje koliko imate dece?

-Dvoje. I sin i ćerka su venčani ,i oni imaju po dvoje!

-Svaka čast! A koliko puta nedeljno imate seksualne odnose sa svojom ženom?

-Pa, sad kad se zašlo malo u godine, onda možda jednom nedeljno-jednom u deset dana, a pre što smo se jahali, čudo jedno! Žena mi govorila: „De ,lakše malo, ne mogu posle da sednem pošteno, nego sve na jedan guz!“ A, jok ja! Ne slušam, nego rk-rk-rk...

-A koja vam je omiljena poza?

-Pa, zavisi od situacije. Kad dodjem pijan, onda mi najlakše da legnem na ledja ,a ona nek se zanima, a ovako, šta znam, možda od pozadi.

-Je l' uživate oboje u tom seksu?

-Nego šta neg’ uživamo! Znaš kako njišti ona u toku odnosa? K'o s Damjanovim Zelenkom da opštim.

-E, hvala vam puno!

-Nema na čemu! Je l' to sve?

-Sve.

-Nema problema, šta god da zatreba - tu sam.

-Dovidjenja, Milisave!

-Doviđenja!

-Vide li ti Dragutine,kakva je ljudina ovaj Milisav? Da nam je tak’ih malo više...

-Vide,vide... Nego, a za šta će nam one informacije o tome koliko se puta nedeljno meću ljudi,  koja im je poza omiljena i to...?

-Ne znam ti ja to, Dragutine! Ovi o’zgo su to tražili, a na nama je da to sprovedemo u delo i da ne pitamo mnogo.

-A, onda u redu.

KOJI DAN KASNIJE...

Stan 1:

-Dobar dan!

-Dobar dan...

-Mi smo iz stranke Te-i-te-2, i hteli bismo da vam postavimo par pitanja.

-Ljudi,već su mi dolazili na vrata iz drugih stranaka. Ne pričam javno o svom političkom izboru!

-Ali, stanite, mi imamo informaciju da ste vi član naše stranke i da vam je ona obezbedila posao.

-A je l' piše kako sam se učlanio i kakav mi je „ona“ obezbedila posao?

-Ne piše.

-E,pa vidite, ja sam nateran sad pred izbore da se učlanim u tu vašu stranku da bih dobio posao u bolnici, jer sam, jel'te, završio medicinski fakultet i nekoliko godina visio na birou. Nekoliko godina ništa, i onda, kao, odjednom me se pred izbore neko setio. Kada sam se učlanio, traženo mi je da donesem još 50 potpisanih pristupnica za tu vašu stranku kako bih dobio posao. Drugove i komšije sam morao da lažem da mi potpisuju da su korisnici zdravstvenog osiguranja. Obraz sam svoj uložio za to, i to za šta!? Da bi me primili u bolnicu da perem epruvete, brišem podove i pajem prašinu sa diplomom medicine!? Je l' sam se ovoliko školovao da bih postao čistačica!? E, pa, serem se i na vas i na vašu stranku! Ne moram da vam odgovorim na vaša pitanja!

-U redu, gospodine Markoviću, ne morate vi ništa, samo da znate, ja ću se postarati lično da posle ovih izbora više ne radite kao „čistačica“, kako vi kažete. Štaviše, nećete moći više nigde u ovom gradu, a verujem i u većem delu države, da se zaposlite - čak ni kao baba-sera! Sa nostalgijom ćete se sećati brisanja podova. Do viđenja,nezahvalni skote jedan!

-Ma,trjseupčkumtrnu...

Stan 2:

-Dobar dan!

-Dobar dan!

-Mi smo iz stranke Te-i-te-2 i hteli bismo da vam postavimo par pitanja.

-MRŠ!

-Au,šta mu bi?

-Nemam pojma.

Otvaraju se vrata stana 1:

-Je l' možete ,molim vas, da dođete ovamo?

-Zašto bi dolazili opet tamo?

-Nema veze, doći ću ja tu! Izvinjavam se za ono malopre, ne znam šta mi bi! Nešto sam nervozan ovih dana, brinem oko ovih izbora,  kako će proći i sve to, pa sam odreagovao onako burno. Nisam ja baš mislio to tako...

-Ma, nema problema, ne sviđa vam se rad naše stranke, shvatili smo.

-Neee, ma kakvi! Ja sam se dobrovoljno uvukao, mislim, učlanio u vašu stranku. Odnosno našu stranku! Imam problem sa temperamentom, pa sam onako odreagovao. Ja sam kriv, a ne vi, daleko bilo! Recite, šta god treba, odgovoriću na vaša pitanja.

-Dobro, 'ajde... Kažite mi, je l' znate još nekoga u vašoj zgradi ko će glasati za nas?

-Znam nekoliko, a do sutra mogu da vam dostavim spisak svih onih koji će glasati sigurno za nas. Taj komšija što vam je zalupio vrata je od ovih drugih, on ne posmatra politiku ispravno i ne glasa za NAŠU stranku, kao što to radim recimo,ja...

-Dobro, znate gde je sedište stranke i donesite taj spisak sutra do podne.

-Nema problema, šta god treba...

-Još samo par pitanja.

-Recite! Recite!

-Mi smo trenutno u kampanji za kvalitet vode u našem gradu jer stranka koja trenutno drži vodovod ne radi kvalitetno, pa smo hteli da vidimo da li ova loša voda koju pijemo iz slavine ostavlja posledice na vas i vaše zdravlje?

-Mmmmm... daaaa?

-Odlično! Kakve?

-Paaaaa, recimooooo, imaaam...često proliv.

-Uh, fenomenalno! Koliko često?

-Često često.

-Sjajno! Koliko redak?

-Šta koliko redak?

-...je taj vaš proliv?

-Baš redak. Kad sednem na šolju, samo jurne kao vodu iz creva da pustim.

-Vidiš ti šta oni rade našim građanima!? Mi kad posle sledećih izbora uzmemo vodovod, proliv kod građana ni kroz raširene prste neće moći da prođe!

-E, bravo! I zbog toga ću da glasam za našu stranku! I zbog toga što je najbolja!

-Tako je. Najbolja. Hvala na odgovorima.

-Ma nema na čemu, za našu stvar sve!

-Vidimo se sutra onda u prostorijama stranke.

-Vidimo se, naravski! A posle idem u našu bolnicu da čistim one podove, da se vidi sad pred izbore kako blistaju firme kojima MI upravljamo...

Vlajko Zmajovni

Plan 100Q

 

-E, znaš šta bi mogao? Da napraviš bend.

-Ja?

-Da, što?

-Kakav bend?

-Sto kuraca!

-A?

-Sto kuraca, bre!

-Kako ja da napravim bend, pa ja ne znam da sviram nijedan instrument niti znam da pevam.

-Pank bend, ne moraš da znaš da sviraš a ni da pevaš.

-Pa što baš sto kuraca? To više odgovara nazivu nekakvog hora, filharmonije ili tako nečega gde ima sto ljudi. 

-Lepše zvuči sto kuraca nego četiri-pet kurčeva.

- Misliće neko da smo mutanti iz Černobila, posledica NATO bombardovanja. Nekoliko članova benda a sto kuraca.

-Zamisli najavu za nastup: SAMO ZA VAS - STO KURACA! Ili - VEČERAS VAS ZABAVLJA STO KURACA!

-A u publici budu većinom muškarci, pa skapiraju to kao nekakav poziv na pederluk - ili bi bili prebijeni ili jebani.

-Ili, zove slušalac radio. "Šta biste želeli da čujete?", pita voditelj a verni slušalac ili slušateljica odgovara: "Želeo/želela bih sto kuraca." Reci, zar ne bi bilo do jaja?

-Interesantno. 

-Pa onda gostovanja po drugim gradovima - SAMO U VAŠEM GRADU, VEČERAS -STO KURACA! DOĐITE NA STO KURACA DA UŽIVAMO ZAJEDNO.

-Što ne bi nazvao bend sto kurčeva?

-To je već bezobrazno. 

-A sto kuraca nije?

-Nije toliko. Sto kurčeva je baš vulgarno, prostački. Sto kuraca je erotika, sto kurčeva je pornografija. 

-Nazoveš pornić "Plavuša i nekoliko kuraca" i to je onda u startu erotski film i može da se pušta na RTS-u?

-Pa da. Naziv "Plavuša i kurčine" ne bi mogao da prođe, prvo što voditeljka to ne bi smela da izgovori. Sto kuraca bi smela, jer to podseća na neki italijanski parfem, ne bi ni provalila šta je izgovorila. 

-Kad smo kod pornića, bolje da organizujemo peticiju da se na državnoj televiziji puštaju takvi filmovi. Ako po hiljaditi put repriziraju "Selo gori a baba se češlja" na zahtev gledalaca, onda moraju ispoštovati i zahtev za puštanje pornjave.

-Pustiće jedino kad osnuješ partiju i postaneš neki faktor u politici.

-Ako je to cena, pristajem. Dovoljno je da obećam narodu da ću puštati porniće na RTS-u i odma će omladina glasati za mene.

- Neće omladina sigurno glasati za tebe kad zna da koristi računar i internet. Ali će zato glasati starija, tehnološki nepismenija populacija a naročito penzioneri.

-Penzosi da, a šta bakutama da ponudim?

-Ma gledaju i bakute pornjavu. Dedina komšinica je pre gledala porniće na Trećem kanalu. Jebote, koliko smo mi ispred svog vremena. Kod nas je nacionalna televizija puštala porniće. Koliko smo mi bili napredniji i liberalniji od tadašnjih a i sadašnjih, tzv. liberala i demokrata!

-Otkud ti znaš da je komšinica tvog dede gledala porniće? Nije valjda da si voajerisao, ždrakao bakutu dok džara?!

-Ne, bre, ne. Deda je telefonom obaveštavao komšinicu da je film krenuo, budio je u slučaju da je savladao san a sutradan su uz kaficu prepričavali ono šta su gledali.

-Pa onda će tu priču o starim dobrim vremenima kada su se na nacionalnoj televiziji puštali pornići i penzionerke da progutaju. 

-Kako da ne, ima da im osvežiš sećanja na raj u kojem su živeli za vreme Slobe. To je šansa koju moramo iskoristiti.

-Samo još kad bih mogao da nazovem partiju Socijalistička Partija Srbije, da to bude pun pogodak. Mislim, mogao bih da je nazovem, na primer, prava socijalistička partija ili istinska, jedina, originalna... Ali nije to to. Bilo kakav epitet kvari čitav plan. Jedino kad bih uspeo da uzurpiram sadašnji SPS i stavim se na čelo stranke, ali to će teško ići.

-Ma, kakav kurac SPS. Dokurčilo je narodu i to ime. Ofucalo se, olinjalo se, izraobovalo od silnog korišćenja i vucaranja po koalicijama. Treba da smislimo nov naziv partije. A stare ideje o pornićima na RTS-u da ostanu. To bi se svidelo narodu, taj spoj starog i novog, progresivnog i retrogradnog, tradicionalnog i novog, konzervativnog i liberalnog...

-Dobro, može i tako. A koji bi naziv dali?

-Pa sto kuraca!

-E jebiga.

-Što?

-Pa kako misliš da će neko da te shvati ozbiljno? Ko bi glasao za partiju koja nosi takav naziv? Zamisli da te neko pita za koga si a ti kažeš: "Za sto kuraca!" Pa nemoj zajebavati!

-I sad kad pitaš nekog normalnog za koga će da glasa, on ti kaže, u najvećem broju slučajeva: "Za moj kurac!"

-Za svoj da, ali ne za tuđi. I još pogotovo za sto tuđih.

-Do sada je posle svakih izbora prosečan glasač dobijao mnogo više kurčeva, tako da ovih sto deluje mnogo humanije. Sigurno se niko ne bi začudio kada bi na listiću video opciju da može da glasa i za sto kuraca. Reci zar ne bi bio do jaja predizborni slogan - STO KURACA, JER VI TO ZASLUŽUJETE!

-Ili  STO KURACA - ZNA SRBIJA!

-JER STO KURACA NE MOŽE DA ČEKA! STO KURACA - ZA EVROPSKU SRBIJU!

-Mogli bi i da angažujemo neku estradnu ribu koju stranke još nisu angažovale, pa da je uključimo u kampanju. Zamisli da vidiš reklamu sa, nekom popularnom pevaljkom koja jebozovno saopštava javnom mnenju: "Sto kuraca, to je spas, stoga daj nam ti svoj glas! Sto kuraca! Volim to!", zar ne bi dao glas toj partiji?

-Ne bih, ali ima dosta onih koji bi dali. Sviđa mi se slogan. Njega ćeš koristiti. Zamisli bilborde - KO ISPRAVNO BIRA - TAJ I MASTURBIRA! STO KURACA - AKO ŽELITE PORNJAVU NA JAVNOM SERVISU!

-Još kad bi angažovali neku porno zvezdu za kampanju, to bi dobilo sasvim drugu dimenziju. 

-Sklopimo ugovor sa tom zvezdom da ćemo emitovati njene porniće u zamenu za učešće u kampanji. Ko bi odbio takvu ponudu da mu lik i delo emituju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

-Himna stranke bi bila: "Sto kuraca 'oću ja, neću jedan neću dva!"

-Bio bi dobar i slogan: STO KURACA - ŠIRI DALJE!

-Bolje je STO KURACA - ŠILJI DUŽE!

-E, to je dobro, može i to. A moglo bi i: NAPRED SRBIJO - NA STO KURACA! Sa takvim idejnim rešenjima u kampanji cenzus ti ne gine.

-Cenzus ili batine? Pa valjda je dokurčilo ovom narodu da ga karaju na finjaka? Linčovala bi nas rulja kad bi videli da ih otvoreno jebemo, da nam je to čak i predizborna kampanja.

-Ma jok, ma kakvi. Voli ovaj narod da ga jebu. Navikao. Biće mu i simpatično da konačno u kampanji vidi nekoga ko se ne folira, ko priča kao i široke narodne mase.

-Glupo je, jebote, pa ko sve nije jeb'o ovaj narod, zamisli još kad bi ga još i mi natoprčili?

-Ako ne natoprčimo mi, natoprčiće neko drugi. Voli ovaj narod da ga jebu, pa vidi šta sve trpi. Ako već hoće, eto mu!

-Glupo je... Ti si baš gnevan na narod?

-Ma jok. Samo mislim da u politici može da ima uspeha opcija koja zaista nudi narodu ono šta on želi. Ako želi da ga jebu, onda su tu sto kuraca.
-I to je dobar slogan.
- Jašta. Nije fora da ceo život budemo samo jebena strana. 

-I to što kažeš...
-Samo takva kampanja i nema glava da te boli. Pa naštampaš flajere sa tekstom IZABERI ŠTA TI JE PO MERI - STO KURACA! i ubacuješ u poštanske sandučiće, kačiš za kvake, kačiš o vrata, pa okupiš vrh partije i slikate se sa izvađenim kurčevima za plakate sa tekstom MI SMO SPREMNI! STO KURACA!, pa... Ima vazda ideja, samo ih treba kvalitetno realizovati.

-Gde da nađem pare za realizaciju tih ideja?

-Od porno mafije i porno industrije.  Njihove interese zastupaš.

-Stanković da nam finansira kampanju? A Eržika da mi bude portparol? Daj, nemoj da me zajebavaš.

-Prava, ozbiljna, evropska porno mafija će finansirati stranku i kampanju, kakav kurac Stanković. Oni ti daju kintu, ti puštaš filmove koje oni odrede i svi srećni. To je proveren recept u srpskoj politici.

-A šta ako budu puštali kojekakve filmove, sa pederima, na primer? Znaš kako narod reaguje na takve stvari, pogotovo penzioneri? Kad bi videli gej pornić, izbila bi revolucija, ne bi izdržao dva dana na vlasti. Ili, ne daj Bože, da puštaju porniće sa životinjama ili ko zna kakve sve boleštine?! 

-Puštaće sigurno, to je sad u trendu. Takvi su Evropa i Amerika.

-Pa šta bi onda radili?

-Ništa, šta bi radili? Izdržali bi jedan mandat, nafatirali se kinte, pred sledeće izbore davali 10 evra po glasu i svi bi zaboravili na pederluke sa rts-a ili na crnju koji guzi kozu ili plavušu koja glaba konju. Tako to ovde funkcioniše.

-Nije baš tako, pa ovde se rulja uvek pobuni kada je pederluk u pitanju. Trpe i bedu i siromaštvo i nezaposlenost i okupaciju i nepravdu i korupciju i gubitak teritorije, države, plate, kuluk i zulum... Sve trpe, ali kad su dajguzi u pitanju, tad uvek izbiju žestoki neredi. Teško bi mi izgurali mandat.

-Jebiga, možeš da vidiš onda sa ruskom porno mafijom i industrijom, samo pitanje je da li bi ona mogla to da isfinansira, ipak je ona u velikom zaostatku za evropskim i američkim kolegama po tom pitanju. Oni su čestiti pravoslavci kao i mi, ne bi sigurno forsirali  fegete, trpanje sa životinjama, biljkama, izmetom...

-Otkud uopšte ideja da se pravi nešto što bi nosilo naziv sto kuraca?

-Čitao sam danas o Napoleonovih sto dana pa mi palo na pamet. 

-Šta bi ti palo na pamet da si čitao istoriju SSSR-a?

-Ne znam.

-E, idi sad čitaj istoriju SSSR-a, uskoro mi dolazi devojka.

-Ok. Da te zovem ako mi nešto interesantno padne na pamet?

-Nemoj, molim te.

-Hoćeš da mi daš 200 kinti, treba da idem na piće?

-Hoću, ako obećaš da me nećeš zvati večeras ako ti padne nešto "interesantno" na pamet.

-Ne mogu da obećam, ali ću se svakako truditi.

-Bolje išta nego ništa.

- Vraćam kintu čim nađem posao.

-Ti ne možeš da nađeš posao već godinu i po dana. I ako ga nađeš, bar godinu dana češ raditi samo da bi mojoj malenkosti vratio dug.

-To mi je podsticaj u životu. Imam za koga da radim.