Ustav

Carevina primitivnih Srba

Član 1.

Carevina Primitivnih Srba je država jednog dela srpskog naroda i građana koji tu avetaju, zasnovana na vladavini nepravde, pošto se vladavina prava više puta pokazala kao neefikasna, neobjektivna, represivna, tlačiteljska i zulumćarska, i socijalnoj nepravdi, pošto se socijalna pravda pokazala kao osnovno sredstvo guranja naroda u još goru bedu, načelima seljačke tiranije i diktature dva diktatora, ljudskom i manjinskom obespravljivanju i ograničavanju sloboda i pripadnosti preistorijskim i neandertalskim principima i vrednostima.

Nosioci suverenosti

Član 2.

Suverenost potiče od razularene rulje koja je vrši fekalnim motkama i određenim sredstvima koja imaju primarnu namenu u poljoprivredi, agresivnom narodnom inicijativom koju vrše lično, bez ikakvih slobodno ili na neki drugi način izabranih predstavnika, koji su do trenutka stupanja Ustava na snagu vršili tu funkciju predstavljanja naroda, a od trenutka stupanja na snagu Ustava vuku bukagije na robiji.

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od razularene rulje, sem dva diktatora, niti pokušati da uspostave vlast a da pri tome ne završe lišeni slobode ili života.

Vladavina prava

Član 3.

Vladavina prava koja u datom trenutku, zavisno od situacije, donose diktatori, osnovna je pretpostavka Ustava i počiva na otuđivim ljudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnom i trenutnom voljom dva diktatora i njihovim ličnim dogovorom i podelom vlasti, ukidanjem nezavisnog sudstva koje se pokazalo nestručnim, korumpiranim, neljudskim i nemoralnim i povinovanjem rulje Ustavu i zakonima i naredbama koje donose i naređuju diktatori.

Podela vlasti

Član 4.

Pravni poredak je jedinstven.

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, koju vrše dva diktatora.

Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i dogovoru dva diktatora i nije podložna nikakvoj i ničijoj kontroli, što se kažnjava lišavanjem slobode ili života svakog ko bi se usudio da kontroliše dva časna i nepoštena diktatora.

Sudska vlast je zavisna i pod direktnom kontrolom dva diktatora ne bi li se sprečilo bezvlašće i haos koji je zatečen u trenutku preuzimanja vlasti.

Usled efikasnosti, bolje kontrole razularene rulje, i bržeg ostvarenja ciljeva koje se nameću pred Carevinom, postoji mogućnost da se osnuje trio diktatora, tačnije da se uključi još jedan častan i nepošten, primitivan Srbin konzervativno-modernih shvatanja, anarho-liberalistički monarhista fašističkih shvatanja o uređenju demokratskog društva na temeljima Hitlerovog nacional-socijalizma koji crpi snagu iz filozofije Mao Ce Tunga, teorijske okvire daje "Gorski vijenac" a praktičnu primenjivost upotreba iskustava Pol Pota i Crvenih kmera. Jednom rečju, kompletna ličnost, ekspert.

Političke stranke

Član 5.

Ne postoje. Najstrožije zabranjene zakonom i voljom diktatora i razularene rulje.

Jemči se i priznaje najstrožija moguća kazna svakome ko pokuša da se bavi politikom i ponovo osnuje političku stranku i time pokuša ponovo da demokratski obrazuje volju građana i time ih vrati u ponovno stanje duševne bolesti, nervnog rastrojstva, dezorjentisanosti i umnog robovanja kojekakvim fukarama.

Zabrana sukoba interesa

Član 6.

Diktatori se zaklinju i obavezuju da neće vršiti ni jednu drugu funkciju osim diktatorskih funkcija. Svečana zakletva se polaže na grobu Nikole Šećeroskog.

Grb, zastava i himna

Član 7.

Carevina Primitivnih Srba ima svoj grb, zastavu i himnu.

Svako skrnavljenje, pljuvanje, omalovažavanje, nipodaštavanje i sprdnja sa grbom, zastavom i himnom najstrožije se kažnjava.

Grb Carevine Primitivnih Srba je dvoglavi orao na globusu pošto CPS za cilj ima da potčini sebi celu zemaljsku planetu usled mišljenja da joj, zbog muka i patnji naroda CPS-a, bar toliki deo Kumove slame pripada.

Himna Carevine Primitivnih Srba jeste svečana pesma "Bože pravde" u originalnoj verziji, isključivo u izvođenju Baje Malog Knindže, uz muzičku pratnju Trule Koalicije.

Teritorija i granica

Član 8.

Teritorija Carevine Primitivnih Srba je jedinstvena i nedeljiva, sem u izuzetnim situacijama na koje ne može da se utiče, kao što je udar asteroida ili kakvog drugog nebeskog tela u planetu Zemlju.

Granica Carevine Primitivnih Srba je nepovrediva. Može da se promeni jedino u slučaju ako se stvore svi uslovi za pripajanje Marsa, Venere ili neke druge planete Kumove slame CPS-u.

Glavni grad

Član 9.

Carevina Primitivnih Srba imaće dve prestonice (ili tri, zavisno od broja diktatora) u kojima će biti smeštena njena diktatori. Prestonce će se naknadno utvriditi. Za sada je sigurna Ljubovija, kao jedna od prestonica, zbog svog geografskog položaja, reke Drine i loše putne mreže.

Jezik i pismo

Član 10.

Službeni jezik i pismo u Carevini su srpski jezik sa što više psovki, vulgarizama i kletvi i ćirilično pismo. U službenoj, dimplomatskoj i zvaničnoj konverzaciji dozvoljena je i poželjna upotreba raznih gestikulacija i simbola, poput pokazivanja srednjeg prsta, lakta i sl.

Svetovnost države

Član 11.

Republika Srbija je svetovna država pod jakim uticajem zilota.

Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

Član 12.

Državna carska diktatorka vlast nije ograničena ničim, niti razularena rulja ima pravo na bilo kakvu autonomiju ili lokalnu samoupravu.

Teritorija Carevine Primitivnih Srba je podeljena na oblasti kojima upravljaju obor-knezovi tako što bez pogovora izvršavaju naređenja diktatora a kao naknadu za svoj rad primaju prosečnu platu jednog rukovaoca parnih kotlova. U slučaju nesavesnog obavljanja posla obor-kneza, razularena rulja sa njegove teritorije ima neotuđivo pravo da organizuje hajku na njega, uz svesrdnu podršku diktatora.

Zaštita državljana i Srba u inostranstvu

Član 13.

Ista je kao i zaštita Srba u Carevini, jer Carevina je isto što i inostranstvo i obratno. Tačnije, nakon izvršenja postavljenih zadataka i ciljeva diktatora,inostranstvo više neće postojati i sve će biti Carevina Primitivnih Srba.

Zaštita nacionalnih manjina

Član 14.

Carevina će asimilovati sve nacionalne manjine i narode za koje proceni da su to zaslužili. Belorusi, Rusi, Severnokoreanci, Somalijski gusari, Venecuelanci, Grci itd. imaju ista prava kao i Primitivni Srbi.

Ravnopravnost polova

Član 15.

Država je do skora jemčila ravnopravnost žena i muškaraca i razvijala politiku jednakih mogućnosti, ali pošto je praksa pokazala da nema značajnog broja žena koje se bave poslom drvoseče, fizičkog radnika, građevinskog radnika i sl., ravnopravnost polova se ukida i vraća se na staru podelu po kojoj su žene lepši i nežniji pol dok su muškarci jači pol, tačnije, sirovine.

Međunarodni odnosi

Član 16.

Spoljna politika Carevine počiva na nepriznavanju principa i pravila međunarodnog prava, na agresivnoj politici prema drugim narodima koje je i teorija i praksa dokazala, ocenila i definisala kao neprijateljske, nipodaštavanju njihovog postojanja, vraćanju otetih prirodnopravnih i istorijskih teritorija koje pripadaju Carevini i najstrožijem kažnjavanju onih koji su ih oteli, od odbijanja njihove asimilacije do proterivanja iz Kumove slame. Usled svih nedaća koje su Srbi vekovima proživljavali do dolaska diktatorsko-tiranske vlasti na presto Carevine, kao prirodno pravo nameće se pokoravanje i osvajanje cele zemaljske planete, uz pomoć naroda koji su definisani kao bratski, stoga je to cilj diktatora Carevine i svrha njihove vlasti.

Potvrđeni međunarodni ugovori nisu sastavni deo pravnog poretka CPS-a i svi do jednog se poništavaju.

Položaj stranaca

Član 17.

Stranci nemaju nikakav položaj u Carevini Primitivnih Srba. Da bi stekli bilo kakav položaj moraju izvršiti određene zadatke koje im zadaju diktatori, a jedan od najčešćih zadataka za dobijanje nekakvog položaja je uspešno izvršavanje minimum tri bombaške samoubilačke akcije na teritoriji koju diktatori naknadno odrede. Ovo ne važi za pripadnike naroda koje su diktatori definisali kao bratske i koji uživaju apsolutno ista prava kao i Srbi.

ZNA SRBIJA!!!

Pirati oteli brod pun oružja

Ponedeljak, 9. novembar 2009. 17:47

Somalski pirati oteli su teretni brod Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je, uprkos embargu Ujedinjenih nacija, prevozio oružje za Somaliju, saopštili su pomorski stručnjaci.

Šef programa za pomoć Udruženja pomoraca istočne Afrike Endrju Mvangura izjavio je za Rojters da se oteti brod sada nalazi u blizini severnog somalskog grada Garakad.

Pored toga, pirati su otvorili vatru na neidentifikovan trgovački brod u Indijskom okeanu, na oko 700 kilometara od Sejšela, ali za sada nema izveštaja o žrtvama.

U međuvremenu, kako je preneo španski državni radio, postoje indicije da bi španska vlada mogla da pristane da pošalje natrag u Somaliju dvojicu pirata, koje je španska mornarica zarobila ubrzo pošto je 2. oktobra otet španski ribarski brod "Alakrana" sa 36 članova posade.

Somalski pirati kažu da o oslobađanju članove posade otetog broda neće pregovarati sve dok se dvojica pirata, kojima bi trebalo da se sudi u Španiji za otmicu, ne oslobode.

"Pirati su u poslednjih 30 dana izvršili 12 napada. Postoji velika verovatnoća da će u ovoj oblasti bar u narednih 24 do 48 sati biti još napada. Vremenski uslovi će im i dalje biti naklonjeni u tom periodu", izjavio je Mvangura.

Pirati su poslednjih nekoliko nedelja pojačali napade i za sada drže najmanje 11 brodova sa preko 200 članova posade.

Povodom nove uspešne akcije somalijskih pirata, Partija Velikog Prezira I Gneva Primitivnih Časnih i Nadasve Nepoštenih Ljudi Koji Iznad Svega Mrze Političare, Urbane, Sašu Popovića, Velikog Brata I Male Sise (skraćeno PVPIGPČINNLjKISMPUSPVBIMS) izlazi u javnost sa sledećim saopštenjem, tačnije čestitkom, odom, hvalospevom bre, punom izraza zahvalnosti i podrške ovim hrabrim ljudima, somalijskim piratima od kojih lično, putem mobilnog telefona marke Nokia 3210 Partija dolazi prva, pre svih belosvetskih medijskih kuća, do saznanja o uspešnoj akciji, Bogu milom hvala na tome. Sms poruka sa sadržajem: " Opet ih prejebasmo" , u prostorijama Partije je izazvala salvu oduševljenja. Elem, u navedenom saopštenju se kaže sledeće:

-U ova govnjiva vremena opet se desila jedna zajebancija koja nas je bar malo učinila srećnima. Kao i do sada, ovo sumorno i krajnje vreme puno tuge, jada, čemera i bede, lepšim su učinili i osmeh nam izmamili, razgalili srce i razveselili dušu pobratimi iz tri lepe pičke materine, udaljeni odavde kao milion puta od Banoštora do Rožaja i nazad. To su braća iz bratske nam i, bar na moru, slobodarske nam Somalije. To su ljudi na koje treba da se ugledamo. Mnogi žitelji ove nam države će da se zapitaju: "A koj' moj đoku mi da se ugledamo na tamo neke blesave Somalijce?! I kud su nama braća tako neke čamuge iz tamo neke Tunguzije?!". E pa, bogami su braća a bogami i treba da se ugledamo na nji'. Na nji' i ni na kog drugog! Braća su nam zato što pokazuju iste one osobine koje su naši preci, kojih se danas toliko stidimo, kao da ih je sam đavo pravio, posedovali i uspešno ih koristili u praksi, za razliku od nas drljomuda koji samo teoretišemo i ni falusom ne mrdamo. Isti oni preci koji su se odmetali u 'ajduke ne bi li se rešili bede i gladi i sirot'nje. Koji su razjurivali Turke zulumćare na buljuke, jahali najbolje konje, bili puni para, karali najbolje krčmarice, koji su bili kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, sve dok ne dođe Mitrovdan, pa vreme da se ode kod švalerke. Koji nisu nameštali neprijatelju ortake, koji nisu drukali, koji su se herojski držali kada ih po'apse i koji tada nisu pevali ne bi li krivicu svalili na drugoga i uvalili tuđe testise u procep ne bi li svoje dupe izvukli. I nisu prosili k'o kurave već su sami otimali od mrskog neprijatelja. Isto to danas rade, umesto nas, braća iz Somalije. S' tim što, evo, Mitrovdan prođe, al' oni ne jebu živu silu, te i posle Mitrovdana nastaviše da taslače belosvetske trgovce naftom, oružjem, air max patikama... Umesto da mi krenemo stopama predaka, mi ih se sada stidimo. Čak smo ih proglasili i za začetnike drumske mafije. A gde mi stadosmo, tu somalijska gusarska braća produži. Oni su uzeli stvar u svoje ruke. Ne čekaju ničiju milostinju, ničije donacije, zabole ih kurac za koječiji izveštaj kojekakvih organizacija za proširenje nekakvih unija. Ne pada im na pamet da izručuju svoje ortake. Čak šta više, stvaraju sebi mogućnosti da mogu da zahtevaju (ne da mole, no da zahtevaju, eeej!!!) da im se puste ortaci koji vuku bukagije na robiji. Ne drukaju jatake. Nikome se ne uvlače u bulju. Hoće da piju, hoće da jedu, hoće da jebu, ali to košta. E kad košta, oni onda uzmu oružje, upale pentu, odu i poharaju neke strance, ali ne i svoj narod. Dobro, možda i svoj narod, ali umereno. Ne izlažu isključivo njih pljačkanju, kao neki sa kojekakvim pdv zajebancijama. I ne varaju k'o funjare i fukare što prodaju priču o 'iljadu ješovana akcija, k'o neki. Već otimaju od mrskog im neprijatelja, k'o što i dolikuje krštenom č'oeku. I onda odu da jedu, da piju, da jebu, isto kao što su radili naši slavni preci koji utekoše u 'ajdučiju. E zbog toga što su oni nastavljači posla kojim su se bavili naši preci u teškim i kriznim vremenima kada se i kuso i repato usuđivalo da se osere po njima i nji'ovoj državi, a oni bili kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati, usprotiviti se i poharati one koji kane njih poharati a bogami i štogod usput pokarati, a za šta mi nemamo danas muda, zbog toga su Somalijci naša braća. Jest' da su crni k'o ugarak i da i ič veze sa Srbljem i Srbijom nemaju, al' recimo da su nam neka kurčeva duhovna braća, tako nešto, jebemliga. A doduše, ni mi više veze sa precima, sa nekadašnjim Srbljem i Srbijom nemamo, tako da je to samo još jedna sličnost sa herojskim somalijskim gusarima. A zbog istih ovih stvari treba i da se ugledamo na njih, a ne na tamo neke Šveđane ili Luksemburžane. Zbog svih ovih akcija kojima praktično prde pod nos, meću prst u oko, plaze se u lice, smeju u brk i pišaju u bradu ovom, kako se ono zove mamu mu... a, da NOVOM SVETSKOM PORETKU, majke mu ga nabijem, braća koji brode uzburkanim talasima morima i okeanima i dupe pomeraju belosvetskom ološu i drljomudima i njihove pare troše na prvoklasne i seoske kurve bez razlike, lumpuju, piju, šmrču belo itd. i na ostale bahanalije a njihovim oružjem pucaju na njih, njihovim air max patikama se šunjaju na njihove brodove koje otimaju... zbog svega toga te odvažne i neustrašive crnje treba da nam budu cilj kojim treba da stremimo, ideal kojem treba da težimo i putokaz ka boljoj i lepšoj budućnosti. Oni su nam pokazali put ka izbavljenju od svih nedaća koje su nas snašle. Da li smo u stanju da to sprovedemo u delo, da skupimo naše mošnice i pokažemo zube svetskoj sotoni koja je navalila na nas k'o mutav na telefon, zavisi od nas samih. Jeste da nemamo more, Savom i Dunavom, a bogami i Tisom, sve tri Morave, Tamnavom i Kolubarom koja tiho teče a i moj život s' njom, što bi rek'o Milanče Radosavljević, ne plutaju brodovi sa naftom, dolarima i patikama, sem alasa sa bušnim čamcima nema nikoga a od njih teško da bi i po kile kesega oteli, pre bi veslo u glavu dobili. Ali tu su drumovi, tu je auto-put, super-marketi i šoping-molovi, banke inostranih protuva... Da se nešto iskombinovati. A dok se mi ne iskombinujemo, k'o što i nećemo, somalijskim piratima želimo što više uspešnih akcija i da ih nikad, sem za polni organ, ne uhvate. I neka uvek znaju da mogu da računaju na Partija Velikog Prezira I Gneva Primitivnih Časnih i Nadasve Nepoštenih Ljudi Koji Iznad Svega Mrze Političare, Urbane, Sašu Popovića, Velikog Brata I Male Sise koja im je uvek pružala, pruža i pružaće bezrezevrnu pomoć, takoreći, svaki vid pomoći, pa ako nekada zatreba, i u ljudstvu im stojimo na raspolaganju uvek, za neke zajedničke akcije. OD KAVKAZA PA DO MAR DEL PLATE SVAKI SRBIN IDE U PIRATE!

Direkt u glavu!!!

Ortak i ja ispijamo pivo. Razgovor prekida baja sa papirom A4 formata, u kocke, na kojem je naškrabano nekoliko imena hemijskom olovkom koju takođe drži u ruci.

-Zdravo. - pozdravi nas baja.

-Zdravo.

Ortak ga ne pozdravlja jer je u tom trenutku nategao flašu.

-Hoćete li da potpišete ovu peticiju protiv tubo folka?

-Šta da potpišem?

-Šta kaže? Šta kaže? - pita ortak koji je završio sa natezanjem flajke.

-Pita da li hoćemo da potpišemo peticiju protiv turbo folka.

-Ma čuo sam, nego je l' stvarno?

-Stvarno. Hoćete li da potpišete? - upita angažovani momak, sav zabrinut za našu kulturu, društvo i te zajebancije. Vidi se baš angažovao da nas izvuče iz ovog kurca u kojem smo.

-Ma hoću, evo, sad ću. - odgovorih mu ironično.

-Nećete?

-Jok.

-Ma daj ne zajebavaj, gde bre nećemo?

-Hoćeš ti? - upita spasitelj ortaka.

-Ma hoću, boli me kurac. Zajebavam te malo.

-Aha... Ok onda. Pozdrav. - reče uvređeno mladić i ode.

-Auu brate, ala njemu nije dobro.

-Ma gde dobro, matori. Pazi ti čime se lik zamlaćuje.

-Jebote, pa sve i da skupi milijardu potpisa, koga boli patka za te potpise? Šta, kao on će da skupi te potpise pa će onda da sjebu biznis Grandu? Neće više biti toga? Daj brate, stvarno mu nije dobro.

-I šta treba, kao, ukinu Grand i onda nema više Saše Popovića? Pa ne može tako rođače.

-Ili nema više ekranizovanih sisa i dupeta Seka, Cica, Mica i Zorica? Pa kako brate? Pa mi smo jedva primili istinu da je gekno ćopavi sin naših naroda i narodnosti, mada nisu svi to prihvatili. To bi bio udar na naš lični i nacionalni identitet, na našu kulturu, na sve naše kad bi nam zabranili turbo folk. To bi nas dotuklo.

-Zamisli brate, sutra se probudiš, pustiš Pink, kad ono, umesto Mileta Kitića - Nele Karajlić.

-Uuuu, pa nemoj tako brate, pusti to u pičku materinu... Odma' me neka jeza u'vati. Ili brate, umesto Cecinog koncerta sa Marakane piči koncert Cock Sparrer-a iz SKC-a.

-Pu, pu!!! Daleko bilo.

-A zamisli scenu, ozaren trčiš do kioska da kupiš novine, dođeš kući, pustiš disk Ane Kokić, znaš onaj što sam ti poklonio?

-Onaj za slavu što si mi poklonio?

-Ne bre, tad sam ti poklonio disk Dare Bubamare.

-Nije, to je bio disk Jelene Karleuše.

-Ne, ne, Jecu sam ti poklonio kad si lane obeležavao godišnjicu smrti Nikole Šećeroskog.

-Da, da, jeste. 21. maj, najtužniji dan u mom životu, posle stotog derbija i Dinama.

-Pa da. A Anu Kokić sam ti poklonio kad si mi narezao onaj film o Radomiru Belaćeviću.

-Pa to je bilo za slavu!

-Nije za slavu, posle slave, al' nema ni veze. Svejedno, bila je zima. Elem, dođeš tako kući, pustiš disk Ane Kokić, skuvaš kaficu, zapališ cigaru, otvoriš srednju stranu ne bi li pročitao korisne informacije o džet-setu našem i dešavanjima iz sveta i u vezi sa svetom turbo folka, kad ono, tamo neki tekst golem o, nemam pojma, načinu na koji su capnuli dinosaurusi ili o Prvom svetskom ratu, o Nikoli Tesli, jebemliga...

-Idi bre u pičku materinu, presede mi pivo! Šta bre pričaš to, Bože me sačuvaj?!

-Da, da. Ako prođe peticija, nema ni tih informacija, jer nema onda ni turbo folka.

-Pa bre, kakav je život to ako ne znaš ko je naguzio Seku, ako ne vidiš sliku gde se Haris oznojio ispod pazuha, gde ne vidiš slike sa krštenja čivava folk diva, kolekciju za proleće-leto za patuljastog pinča estradnih umetnika, zlatna kolica za bebe tih kurčevih VIP ličnosti, enterijer nji'ovih kućerina...

-Zajebano, i ja kažem.

-Kud mi nisi to predočio ranije da likvidiramo onu budalu, šta bre ako skupi dovoljan broj potpisa?!

-Ne znam brate. Najebali smo onda.

-Tako nekako. Ne, a sad ozbiljno, reci brate koliko treba da budeš lud za ovako nešto.

-Ma nije ni lud, on je, ne znam ni ja šta. Koji trip jebote, u sred razgovora ubacuje se pobratim sa pričom o peticiji protiv turbo folka. Kome on to da preda? Kako to da utiče uopšte na zabranu turbo folka? Koga boli uopšte kurac za tu peticiju, ko će da je prihvati?

-Ne znam, jebeš ga. Znaš kako kaže naš narod, dokon pop i jariće krsti.

-Ma kapiram to, dokonost. Al' sedi onda, popij neko pivce, idi na utakmicu, zezaj se, idi na neku svirku, idi sa devojkom negde, muvaj ribe, fasuj neko venerično oboljenje, slikaj, postani terorista... Jebemliga, bilo šta, bolje je od ovog majmunisanja. Kao, skupljam potpise, peticija i te fore... Čemu to?

-Ma brate, izbaci me čovek iz takta totalno. Od Monike Beluči, šutke na svirci, Gorana Svilanovića, slobodnjaka Ronalda Kumana preko najvećih derbija i letovanja u Bugarskoj dođosmo do peticije.

-Ta priča. Istripovao me žestoko, totalno me izbacio iz koloseka. A i pun mi je kurac više tih priča, kao, urbane fore, smeta mi ovo, smeta mi ono, Srbija zemlja seljaka, korenite promene, napred u Evropu, kurac-palac angažovanost... Jebote, ako ne slušaš turbo folk, šta te boli kurac za njega, ako ne gledaš te turbo televizije, šta te onda to dotiče, ako ne izlaziš na ta mesta šta te to onda uzbuđuje i zabrinjava.

-Ti urbani likovi su mi gori od tih čobana koji slušaju grand sranja, keve mi. Ne da ne bih mogao pivo da popijem sa njima, ne bih mogao ni čep da otvorim.

-Bukvalno tako. Koja je razlika između MTV emo debila i retarda "u stilu sam zvezda granda"? Nema razlike.

-Nema, i ja kažem.

-Ma kakvo pivo, pa sa njim kad bih cirkao verovatno bih se obesio o kvaku. Koja tu tema može da bude sem tih, takozvanih, urbanih proseravanja koja svakodnevno prosipaju po televiziji kao te neke glumice, pevači, glumci, di džejevi, voditeljke, stilisti, zvezde, pederi, narkomani i ostali? Klasično palamuđenje po jednom te istom obrascu. Hoću bre da se opustim kad ločem, da brljavim, da se zajebavam, da pričam o normalnim temama. Brate, zna se koje su normalne teme kad pijem. Neću bre da slušam politički program ne znam ni ja koje partije, boli me kurac za to.

-Jeste, ti više voliš da se skidaš go pred ženskim svetom,

-Normalno. Ako mi se skida, skinuću se, pijem, brljavim, boli me patka. Ja sam čovek stoka, hoću da budem stoka, lepo mi je kad pijem da budem stoka i nemoj da me menjaš, rođače. Batali me tih urbanih i evropskih tekovina, hoću da radim ono šta mi se radi i da se ponašam primitivno, ako već tako volim. To je valjda ta neka demokratija, jebemliga.

-Dabome, a on ako hoće da se angažuje, nek se angažuje kod mame i tate.

-Jest' vala, nek usisava kuću, neka pegla veš, neka briše prozore, šta ja znam...

-Koliko treba čoveu biti sve do jaja u životu pa da ti jedina briga bude ta neka sranje muzika zbog koje ćeš smarati i cimati ljude okolo...

Zamisli brate da posle seksa riba uzme i da ti priča o turbo folku. Da ti priča koji su najbolji pevači i pevačice, ko se najlepše oblači, ko koga kerebeči... Ili da ti priča razloge zbog kojih po svaku cenu treba uništiti tu pojavu u korenu. Ono, opsežna sociološka analiza same te pojave zvane turbo folk.

-To bi već bila kap koja bi prelila čašu. Šta misliš da li on to i ribi priča? Postkoitalni sociološko-filozofski traktat o potrebi uništenja turbo folka i Granda kao izvora zaraze koja se širi i izjeda srpsko društvo i državu.

-A jebemliga, nije valjda toliko lud. Prozbori koju, pusti devojku da se istoroče, onda obavi to još koji put ako mogućnosti dozvoljavaju i zahrče k'o zaklan, to je valjda to.

-Pa dobro sad, u redu je razgovor, ali neki normalan a ne grand zajebancije.

-Šta reče?!

-To kažem, nije strašno porazgovarati sa devojkom, uz pljugu, ako to nije smaranje i davljenje nekakvim glupostima. Čisto da se prekrati vreme do sledećeg čina.

-Misliš, narede cepačine.

-Može i tako da se kaže, da.

-Ma je l' to moje uši stvarno čuju reči koje ti sada izgovaraš?

-Šta je sad?

-Tebi u redu pričanje posle karanja?

-Ako je neki normalan razgovor u pitanju, šta je problem?

-A ono tvoje, mrzim razgovor posle seksa, to me smara, odvratno je, samo pričaju o kojekakvim idiotizmima?

-Pa jebem mu mater, ako je devojka normalna, ako ima normalnu priču, ako ti je interesantno da razgovaraš...

-Pa tvoja teorija je da je to gubljenje vremena, samo konkretne stvari, odnošaj i ništa više, sem odnošaja više.

-Pa to ako su neke devojke koje smaraju i blebeću nešto za šta ti puca penis i što te nervira, normalno da ćeš gledati da priču svedeš na minimum minimuma.

-Aaaaa, pa ti si se to kao zaljubio?

-Ma ne bre, ne to...

-Jesi, jesi! Jajaro jedna. Počeo si i da pričaš posle seksa? Pa ovo je neverovatno. Čovek koji je ceo život dosađivao kako to ne podnosi.

-Takve su pre bile okolnosti, sad nisu, šta je problem jebote?!

-Kakav crni Dingospo, funjara si ti najobičnija.

-Eh, sad, funjara... Jebiga, nemoj tako.

-I šta si trućao?

-A?

-Ne riči k'o govedo, nego pričaj, šta si trućao nakon opštenja?

-Otkud znam, pričao, bezveze.

-Pričao si, a? Znači ti si pričao. Niste razgovarali nego si TI pričao! Eeeee, pa ovo je propast sveta. Ode sve u pičku materinu.

-Propast sveta je bila još od onomad od kad si se smuvao sa najvećom kurvetinom, sa fuksom raspalom, sa uobraženom droljom i sa devojkom koju bi najradije išamarao i šutnuo nogom u guzicu, ali prethodno da dobro zavežeš cokulu.

-Šta pričaš to?

-Pričam o tvojoj devojci. Tako si je ti nazivao pre nego što ćete se smuvati.

-Bivšoj devojci!

-Jeste, bivšoj, sa kojom si se rastezao k'o creva nekoliko godina.

-Jebiga, nisam je dobro poznavao pre nego što ćemo se smuvati.

-Jebiga, i ja sam pre bio sa devojkama koje imaju sklonosti da prepričavaju novosti iz žute štampe nakon seksualnog odnosa...

-Takozvanog karanja.

-Ili ti, popularnog prcanja...

-Ili još popularnijeg jebanja.

-Ili tako, svejedno. A sad ova devojka nema te sklonosti i to je to.

-Dobro, ako ti tako kažeš, mada...

-A šta ti ono reče, kakav je osećaj kad si u vezi sa raspalom, uobraženom fuksom?

-Ovaj... I šta kažeš, onaj Kumanov gol protiv Sampdorije ti do jaja, a? Dobar je bio Kuman, mada više sam od tih odbambenih gotivio Matijasa Zamera.

-Ma Kuman kad bi u'vatio volej i spičio Svilanovića direkt u glavu to bi bio pun pogodak.

-A što ne Roberto Karlos, on ima jači šut možda? Ili Mihajlović?

-Precizniji je bio Kuman od Karlosa. A za Mihajlovića, ne znam... Jebemliga, deluje mi da bi Kuman to bolje odradio od njega, šta znam... Eto, može Mihajlović da mu centrira, kad si toliko zapeo. Eto, toliko da ti učinim.

Spremnost na poslužavniku

-Halo?

-Ej, ja sam.

-Halo?

-Halo, je l' me čuješ?

-Halo bre! Ko je to?! Ne čujem ništa!

-HALOOO!!!!

-Glasnije pričaj!

-HAAAAAAALOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!

-Ne čujem! Ma, ko te jebe!

-E nabijem te na kurac i tebe i mobilni, kad si gluv k'o top, valjda ćeš na fiksni da čuješ, 'bem te u uši i kad ih ne pereš... Halo? HALOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!

-M'rš bre u pičku materinu pa se deri mami i tati tako!!!

-Čika Nešo, jeste to vi?

-Pa majke ti ga nabijem bezobrazne, šta se dereš k'o da ti je smrt za vrat sela?

-Ja se izvinjavam, ali ovaj vaš gluvi sin ne čuje dobro, a ja sam pomislio da je on pa sam se zato proder'o k'o konj neki.

-K'o? Moj sin? Aaaa, varaš se ti sinak. Čuje taj dobro, al' samo kad je u pitanju nešto što ga interesuje. A kad mu kažem nešto da me posluša tad je gluv k'o top.

-Baraba je to velika.

-A ti kao nisi, a? More, ista ste vi bagra, k'o vas napravi takve blesave da mi je znati...

-Ma da. Nego, da li možete da ga zovete da se javi?

-Mogu, mogu. Sve ja mogu. Ček' sekund. RAŠOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!! RADIVOJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Idi u pičku lepu materinu, mozak mi pomeri kol'ko urla.

-Šta je ćale?

-Šta šta je? Jav' se na telefon!

-Halo?

-Pička ti materina, što se ne javljaš na telefon?

-Bio u sobi. Što nisi zvao na mobilni?

-Zato što me ne čuješ kad pričam na mobilni. Grlo sam pocepao urlajući a ti ne čuješ.

-Ma čujem bre, nego te malo zajebavam.

-A jebi se. Sad sam se proderao k'o nezdrav u slušalicu, jebo mi je tvoj ćale sve po spisku.

-Pa kad si brzoplet, šta ja da ti radim.

-E, da, uvek zaboravim ovo da te pitam. Tebi se ćale zove Nenad?

-Zove se, znaš i sam.

-A ti si Radivoje?

-Ne, ja sam Hemfri.

-Pa ne, nije mi jasno. Zar nije logično da ti se ćale zove Radivoje a ti Nenad?

-E, duvaj ga. Pričaj šta hoćeš.

-Kako si ti Radivoje, majke ti, izdržao da slušaš kako se derem? Pa meni kad se neko prodere u slušalicu mozak mi zavibrira i odzvanja.

-Navika brate, kad se ćale po ceo dan dernja po stanu, navikneš se.

-Primetio sam to urlanje malo pre. Dere se Nenad kao da su mu smanjili lični dohodak. Jebote, a zar stvarno ne bi trebalo da je obrnuto, ti Nenad a ćale Radivoje?

-Ajde odjebi više, koji ti je? Deda mi se zvao Radivoje, šta je tu čudno?

-Ma dobro je sve, nego malo čudno deluje. Nego, nemoj da bi kasnio večeras!

-Neću bre, nema da fali.

-Ozbiljno ti kažem, nećemo te čekati. Dosta je bilo. Kenjaj sada, istuširaj se, obuci se i zapamti, to prvo što obučeš ti najbolje stoji, u tome si najlepši i ribe će sve da ovlaže kad te vide, tako da nema potrebe da se sto puta presvlačiš i proveravaš šta ti lepše stoji. To prvo šta obučeš ti najbolje pristaje, keve mi. Zajebi te fešn tv fore.

-Ma nema frke bre, kad ti kažem.

-U deset da budeš spreman i da si se nacrtao ispred zgrade. U redu?

-U redu, nema da fali. Biću spreman kao kurac na poslužavniku. 'Ajde sad odjebi, idem da jedem.

-Šta je?! Šta sad hoćeš? Šta si sad zaboravio da mi saopštiš. Biću spreman do desetke i nacrtan ispred zgrade, rekao sam ti.

-Ma u redu, verujem ti.

-Pa šta sad hoćeš? Pusti me da jedem na miru.

-Čekaj, prijatno, ješćeš posle. Objasni mi molim to poređenje "spreman kao kurac na poslužavniku". Smejem se k'o budala.

-Što? Pa normalno poređenje.

-A gde normalno, idi bre u pičku materinu...

-Pa znaš ono, dovedeš neku ribu na gajbu, hoćeš da opštiš sa njom, a nemaš ništa da je ponudiš. Nema večere, ima u frižideru samo neki parizer, to otpada, nemaš vino, samo ćaletova brlja, i to otpada, nema soka, nema ništa. I šta da radiš? Isučeš vršnjaka, metneš ga na poslužavnik i kažeš: "Izvol'te.". Em si rešio problem posluženja, em si stavio ribi do znanja da hoćeš da opštiš sa njom. Je l' sad jasno?

-Jasno brate k'o dan. I dobro rešenje problema, svaka čast.

-Ništa svaka čast, nego plaćaš pivo večeras.

-Aha. I ozbiljno, budi spre...

-Biću spreman do deset, da se nosiš u kurac dosadni!!!

-Dobro, dobro, šta vičeš.

-Ako sam rekao da ću u deset biti spreman k'o kurac na poslužavniku, to znači da ću biti. Hajde sad da me pustiš da jedem, crkoh gladan.

-Nemoj samo da budeš spreman kao mlitav falus na poslužavniku. Onda ništa ni od posluženja ni od opštenja.

-Šta?

-U prevodu, nemoj da kasniš, somino!

Love, honour and obey

-Dendrofilija je ono kad čovek vidi kakvu bukvu, fikus, kaktus, brezu, pa mu skoči patka.

-Ko te pita za dendrofiliju, ne pravi se lud.

-A ima i ono, kada se kruti vršnjak kad vidiš neke stvari koje veze blage za seksom ili nekim tarabljenjem nemaju. Na primer, k'o Rodni u "Mućkama" što se loži na uniforme, to jest na cupi u uniformi nekoj. Ili kad vidiš neku ribu na štiklama pa se naložiš da je tresneš al' da je ne izuvaš. Ili ako vidiš babu kako se vraća sa pijace i nosi ceger. I ti odma' zamisliš kako trsiš bakutu a njoj obešen ceger za rame, kao ceger te u toj situaciji dodatno uzbuđuje, pa kao, to je taj fetiš.

-Ej bre! Ne kenjaj više! Ne pravi se lud, ludače jedan onaj umobolni!

-Karburator rođače. Karburator. On ti služi za napajanje vozila gorivom i ako je gorivo loše karburator se zapuši, rikne i ode sve u tri pičke materine. Zato pazi gde kupuješ benzin. Nemoj tamo kod onih Mađara nikako.

-Debilu, udariću te!

-Znaš li ti da je kao Milan Stojadinović firc'o ženu kneza Pavla pa ga ovaj zbog toga u stvari nogr'o?

-Fircaću te ja ovom sadnicom mamu ti jebem onu poremećenu.

-Znaš da je Robert Piri, kada je došao na Severni pol, izjavio: "E jebo ja mater svoju bude li moja noga još jednom kročila u ovu vukojebinu!"

-Alo, majmune, zajebi me više sa tim zajebancijama. Lepo te k'o čoveka pitam, onda se ponašaj k'o čovek a ne ko majmun. Možeš li da odeš do gajbe i da mi vratiš ono šta sam ti dao?

-Ih bre... Zajebancije? Ovo tebi zajebancija? Pa je l' znaš ti da je Al Kapone još kao klinac prebio nastavnicu u osnovnoj školi? I to zajebancija?

-Joj kakav sam ja kreten... Udariću te. 'Oću 'leba mi!

-Brate... Zamisli ti da Gari Lineker u životu, ali, u životu nije dobio ni žuti ni crveni karton. Kakav kralj...

-Alo! Rođače! Zemljače! Majmune!!!

-A znaš li ti da se kći nekog rimskog cara karala sa osamdeset 'iljada likova. Ej bre, kći imperatora!

-Ne, ne... Ne vredi više ovako. Udariću te stvarno, ali sad bez zajebavanja.

- AAA!!! Šta ti je bre budalo? Ionako me boli glava.

-Gde mi je album sa svetskog prvenstva 94. godine u mrskoj nam Americi?

-Tu je neđe.

-Đe neđe?

-Tu.

-Gde bre?

-Kući, valjda. Ne znam.

-Kako ne znaš?

-Dao sam nekom.

-Kome si dao?

-Ne znam, ne sećam se. AAAAA! Nemoj bre, prebiću te!

-Kome si ga dao?

-Jovi Ćoravom.

-Dobro, zovi ga sada.

-Što da ga zovem? Nije on sad kući sigurno.

-Zovi ga na mobilni.

-Nema mobilni. U stvari ima, ali je menjao broj. A i sve jedno je, džaba da ga zovem, nema svrhe.

-Zašto?

-Zato što je on meni dao nargilu koju je dobio iz Tunisa.

-Boli me kurac za nargilu, 'oću moj album.

-Kako ne kapiraš čoveče? Trampio sam album za nargilu.

-Moj album?

-Dabome.

-A šta će ti nargila?

-Hehehe... Zamisli... Nisam nikad pušio vutru iz nargile. A Ćora je dobio, pa još bio rad da menja. I ja ponudim album. A Ćora se kao prima na to, pa pristao.

-Moj album?

-Pa ja, tvoj.

-Koji sam ti ja, uzgred budi rečeno, pozajmio da bi ti dokazao ćaletu da se onaj Bolivijac koji je na prvoj tekmi isteran napolje posle par minuta bio Ečeveri a ne Sančez ili tako nešto.

-Jeste. Njemu je svaki taj iz Južne Amerike Sančez. Zamisli, ono govedo od mog oca mi nije ni dalo kintu što smo se kladili.

-Uzgred budi rečeno, to je jedini album od svih albuma koji sam popunio.

-Samo taj?

-Samo taj.

-A sećaš li se kad si za ono svetsko prvenstvo 98. izvukao u kesici jedno tri Miroslava Đukića? Kakvi su to hohštapleri... AAAAA!!! Degenu jedan, boli me glava, lepo ti kažem! Nemoj me udarati, jebaću ti mamu. AAAAAAAAAAAAA! Ne koleno!!! Uuuuuu, mamu ti... Jooooj!!! Sjebo sam ga pre neki dan kad sam udario u stepenik. Uuuuu mamu ti jebem...

-Šta sad da ti radim, 'ajde reci mi, kako da ti se svetim i da te se ratosiljam? Ja nemam ideju.

-Ma ok je brate, veruj mi. Daću ti kintu i to je to.

-Koju kintu? Odakle ti kinta?

-Dobio sam danas na kladionici.

-Koliko?

-Crvenu i nešto.

-Dobro. Daj crvenu, nešto ti ostavljam.

-Ne mogu.

-Šta bre ne možeš?

-Potrošio sam. Kupio sam tako neke stvarčice i potrošio. Ono, klasika... Uplatio dopunu, uplatio nov tiket, kupio neki sok za trežnjenje, klopu, slatkiše, Plejboj i to je to.

-Bacio si pare na te plejboje i te kurce-palce?

-Što brate? Do jaja je Plejboj. Dobre cupi, do jaja tekstovi, ima nešto pametno i da se nauči...AAAA!!! Pa mamu ti jeb... AAAAA!!! Opet koleno!!! Mamu ti jebem pokvarenu!!!

-Pa slepče, taj Plejboj je časopis za debile, stave naslov "GOLA RADA RADENOVIĆ" i onda debili k'o ti odu i pljunu silne pare ne bi li drvili majmuna na golu Radu kad ono tamo gola Rada u stvari Rada u bundi i šubari sa sve kaljačama na nogama da se slučajno ne bi nešto golo videlo, pizda ti materina ona blesava! Što nisi uzeo Pan Erotiku kad već 'oćeš da ga bacaš, slepče jedan?!

-Eh, brate, Pan Erotiku... Najbolje da sam uzeo Pan Erotiku...

-Daj tiket!

-Koji tiket?

-Ne pravi se lud. Odigrao si tiket neki. Daj ga 'vamo.

-Nemam.

-Ne laži!

-Ozbiljno, keve mi. Sjebala me Katania, pa ga bacih.

-Baciću ja tebe u Savu, samo čekam da krene hladnije vreme. Minus neki.

-Brate, biće sve ok, kažem ti.

-Šta bre može biti ok?

-Pa eto, vidiš da sam dobio na kladionici.

-I spičk'o pare.

-Pa ja.

-I kako to meni može biti ok?

-Pa vidiš da me krenulo. Biće ovih dana naknada štete, nema da fali. AAAAA!!!!

-Još me i zajebavaš?

-Ma jok bre, šta ti je? Otkud ti to?

-Idem, ne mogu više da te slušam a ni gledam.

-E, čekaj. Je l' imaš još onu knjigu sa junačkim pesmama, ono kad Milić Barjaktar traži ribu i kao ne može da nađe ribu i te fore, seča turskih glava, cimanje starca Vujadina?

-Imam.

-E, hajde leba ti donesi mi je, stvarno mi treba.

-Ne dam ti, pa sve i da ti treba za lek. A i koji će ti kurac uopšte?

-Video sam da komša sa prizemlja, deda onaj, ima lulu a nikad nisam pušio duvan uz pomoć lule, pa rekoh, može biti tu neka kompenzacija, vole ti matorci Kraljevića Marka... Ej! Ej bre, ostav' tu ciglu. Alo, jesi ti... AAAAA!!! Ajooooooooooj!!! Mamu ti jeb... Joooj... Pa gde opet u koleno... Joj mamu ti...

-Nikad nisam proveravao da li imaš vodu u kolenu, pa rekoh...

-Joj životinjo... Pa zar ortaka ciglom u bolesno koleno?

-Pa zar ti ortakov album trampiš za nargilu?

-A koji će ti kurac album, imaš dve i po decenije, konjino matora?

-A koji će kurac tebi koleno kad imaš oba?

-Sutra je fudbal, eto za šta mi trebaju oba kolena, igramo sutra.

-Ma zabole te, ionako si invalid i bez te povrede.

Uzdravlje!

-Dobar dan.

-Dobar dan. Izvolite?

-Kondome jel imate?

-Imamo.

-Daćete mi jedno pakovanje.

-Koje želite?

-Nemam pojma, koje imate?

-Imamo ove, imamo i ove, ima i ovako nešto, ima i ovi sa raznim ukusima...

-Neću da žvaćem, to za ukuse me ne interesuje. Dajte mi neke normalne, obične, da posluže svrsi.

-Mogu ovi?

-Može, nema frke. Kol'ko para?

-150 dinara.

-U bre?! 150 dinara?

-Da.

-Mnooogo... Skupa penetracija...

-Zdravlje ipak nema cenu.

-Nema, kad vi ne kupujete kondome. Doviđenja.

-Doviđenja.

Par metara nakon izlaska iz apoteke

-Šta je čkapi, i ti doakao, a?

-Šta bre? O čem' ti to?

-Satrlo te nešto, napokon. Biće ukop, a?

-Šta bulazniš, jebo te otac ludi?

-Vidim izlaziš iz apoteke, mora da si išao po lekove. Teška neka bolest, jel da? Otegnućeš papke, jel? Hoćeš, hoćeš, daće Bog.

-Jesi probao sa lekovima?

-Nisi bolestan, znači?

-Nisam.

-E jebiga. Ja se taman ponadao. Taman bi se najeo i napio na sahrani tvojoj. Sin jedinac, to kad gekne bude klope i pića kao da je svadba u pitanju.

-Ja sam ti rekao, umreću tek kad tebe potapšem po spomeniku i kad ti u grob ispustim 2l piva, iz bubrega.

-Pa što onda ideš koji moj u apoteku?!

-Kupio kurtone.

-Šta će ti kurtoni?

-Da ih navučem na kurac.

-A gospođa je?

-Šta te boli kurac.

-Koje si kupio? Romed?

-Jok. Ove moderne.

-Auuuu. Ima se, može se.

-Aha. Nakon upotrebe ima da nosim kod vulkanizera da ih krpim, samo da ne kupujem nove. Vidimo se.

-'Ajde uzdravlje!

-Čuj uzdravlje, a malo pre se tek ponadao da ću da odapnem.

-Baksuz sam ja, ja šta kažem dođe sve suprotno od onoga šta sam rekao i šta sam poželeo.

-Beži bre, magarac jedan!

Ispred ulaza

-Gde si komšo, kako je, šta ima?

-Dobar dan komšo. Evo, nema ništa. Bar ništa pametno.

-Ako, ako. Kome je šta pametno dobro donelo. Škola, zdravlje... Kako je to?

-Dobro je.

-Prcaš li šta?

-Onako... malo...

-Ako, ako. Prcanje i cirkanje, jedini način da se ostane normalan u ovoj dilkarnici.

-Tako nekako.

-Pazi se samo komšo. Pazi koga sobaljuješ. Vidiš kakvih bolešćura ima, majke im ga nabijem, samo kojekakve bolesti izmišljaju.

-Ako misliš na svinjski grip, ne boj se komšo. Ne planiram da jebem svinju ili krmaču.

-Nisi lud bre.

-Nisam komšo. Vidimo se. Prijatno.

-Uzdravlje!

Zdravlje, lepota i još ponešto

-Ček', stani. Polako. Ti 'oćeš da kažeš meni da sam ružan?

-Ne, ne, ne. Ja sam tebi to već rekao.

-I stojiš iza toga?

-I iza i ispred.

-Ti meni kažeš to?

-Ja, pa čuješ me valjda.

-Čujem i ne verujem.

-E veruj.

-Pa 'ajde i da ti verujem. To je možda zato što sam pijan.

-Može biti.

-Al' ti si ružan i kad si trezan.

-Ja?

-Ti, očiju mi.

-Ti si vala i ružan i slep.

-Gde slep, imam oko sokolovo. Ti si bre ružan, pa nema grđeg od tebe.

-Ima, bogami ima. Eto ti.

-Ja? Jebemliga, može biti. Al' ti bre... Pa ti kad umreš ni jedne nov'ne neće 'teti čitulju da ti objave.

-Ko mi kaže... Ružniji si od divljeg vepra!

-Može i to biti. Al' ti kad umreš ni jedan kamenorezac neće se usuditi da uklesa tvoju sliku na spomenik.

-Ti si bre ružniji od same smrti.

-I to je možda tačno. A ti kad umreš ja ne znam ko će da te oplakuje. Kome može biti žao što je tako ružno stvorenje nestalo sa lica zemlje?

-Dosta bre više sa tim, ti kao da mi prizivaš smrt.

-Ne prizivam, šta ti pada na pamet. Nego, za opšte dobro bolje bi bilo tako. Eto, svi tvoji bližnji mogu da posvedoče da rođeni deda nije znao šta da ti kupi kad si se rodio, kolica ili povodac.

-A tebe su hteli da bace u vodu.

-Ne kažem, može biti da je i tako bilo. Al' zakon treba doneti da tebi lična karta ne treba da se izdaje. Malo li je gledati takvu ogavnost uživo, još i sliku da ti gledaju ljudi.

-Ti kako si ružan, ni za šta drugo sem za cirkus nisi.

-Ti nisi ni za cirkus.

-Ma da...

-Ti si za svetski terorizam. Ja stvarno ne znam koja bi to policija ovoga sveta imala srca da ti objavi poternicu, pošten svet da se traumira.

-Ružniji si od Indire Radić.

-Sve i da je tačno, ali decu iz komšiluka bar ne teraju da rade domaći tako što im prete da će me dovesti u goste, kao što prete tobom.

-Tebi bre ni krava ne bi dala da je trsiš kol'ko si ružan.

-Ne mogu da grešim dušu, poseduješ ti tu neku, kako bih rekao, apolonsku lepotu, samo što ti ne bi dala ni ciganska matora kurva od šezdeset godina, sve da joj platiš i 1000 evra.

-Aha...

-Šta "aha", majmune jedan?! Tebe rođena majka pred gostima ne može da voli. Ni rođena majka ni tetka nerotkinja!

-Budalo jedna, pa poštar ne sme da ti dođe na vrata koliko si ružan.

-To i nije toliko strašno. Strašnije je to što je nastavničko veće odlučilo da te pošalju na vakcinaciju i zaraze te gripom da ne prisustvuješ proslavi mature.

-Da, ti si bio cenjen u školi, pogotovo od kada je tvoja fotografija pobedila na konkursu "Čudo prirode". Ti si školu proslavio, čoveče, to je bar nešto.

-Jeste. I ti si bio uspešan. Ti dok si trenirao fudbal igrao si u prvom timu centarfora jer niko nije smeo da te čuva niti da te gleda koliko si ružan. Čim okreneš lice golu, golman il' utekne il' okrene leđa.

-Ti nikad ništa nisi u prodavnici platio, radnice ne smeju da pogledaju u tvom pravcu. Čim te vide kažu: "Uzmi šta 'oćeš, samo nam na kasu ne dolazi!"

-E buzdovanu jedan, ti meni nešto pričaš? Pa ti komotno možeš da se u sred bela dana ušetaš u banku i pokupiš sve šta ima u njoj. Ne postoji ta sigurnosna kamera koja će se usuditi da zabeleži takvog čpasta i rugobu kao što si ti.

-Žao mi je tvojih roditelja, majke mi. Zamisli kako je njima kad su izrodili oličenje ružnoće. Tebi ni u crkvu ne daju da uđeš.

-Može biti, možda i ne daju. Moram ići ovih dana da proverim da li je to tačno.

-Proveri, mada nema potrebe.

-Znam samo da kad si se ti rodio tvoj ćale je hteo da se razvede od tvoje keve. Kažu ljudi da je stajao mesec dana pred ogledalom, zagledao se i povremeno izustio rečenicu: "Ma nije moje!".

-Ne, sad ozbiljno. Čoveče, pa pogledaj se i budi malo objektivan, bar malo. Pa ličiš na strašilo.

-Možda ja i ličim na strašilo, ne znam. Ali Ksendža bi se pre karala sa mnom nego sa tobom, to sigurno znam.

-Sa tobom?

-Sa mnom, normalno.

-Sa tobom, takvim, ružnim i nikakvim?

-Sa mnom, dabome.

-Pa ružan si bre, ružan si k'o ker, glavo jedna pijana!

-Može biti, ali tebi nisu hteli sliku ni na pano maturanata da okače...