Vulgarnosti Nove godine

Nova godina nije nikakav praznik. Nova godina je dan isti kao i svaki drugi dan, isti kao i 12. april, 9. novembar ili 24. jun. Nova godina je poslednji dan u godini i početak naredne godine koja, bar kod nas, u najboljem slučaju može biti ista kao i prethodna. Ali obično bude još gora. Ili bolja, zavisi kako ko gleda na to. Ako čovek realno sagledava situaciju i nije fukara, sledeća godina će biti ista kao i prethodna, u najboljem slučaju. To samo ako čovek koji realno sagledava situaciju ima izvesnu dozu optimizma. Ako je čovek fukara, onda on sa pravom može da očekuje da će naredna godina biti još bolja. Te fukare se još nazivaju i optimistima. Samo fukara i funjara može biti optimista i može očekivati još blagorodnije dane. Pošten čovek - jok. Mada, jebemliga, to se ne može odnositi na baš sve ljude, ponekad i pošten čovek može da stvori sebi kvalitetniju godinu, pored svih tih fukara koje jajare, gaze, laktaju se, uvlače se, čerupaju fondove... Al' to baš i nije česta pojava.

Novu godinu su izmislili trgovci da uzmu pare, na još jedan od milion načina koji su izmislili. Isto kao što su i ljubav izmislili ružni da mogu lakše da jebu. Tako bar kažu. Verovali ili ne, ali nema nikakvog razloga za euforiju koja zahvati čitavu planetu kada dođu ti novogodišnji praznici. Uostalom, koji su ti novogodišnji praznici? Nova godina i repriza Nove godine? Čemu ta kupovina poklona? Pa ako niste kupovali poklone tokom cele godine, ne morate vala ni sada. Nije karanje u pitanju pa da se izvlači prosek. Ako ste cele godine cirkali na gajbi ili na ulici pa izlazili u grad gde ste popili pivo-dva pa vas sveukupan provod, zajedno sa pljugama koštao nekih 500 kinti onda nema nikakve potrebe da pucate 50 ili 100 jevreja za ulaz, jedno piće, žu-žu i ostalo sranje od peciva i, eventualno, stolicu. I to je jedan trik trgovaca, tačnije, u ovom slučaju ugostiteljskih radnika. Pokušavaju da vam izvuku sve one pare koje ste trebali a niste potrošili u toku godišnjih poseta njihovih objekata već ste dolazili tamo pijani i cevčili jedno njihovo malo pivo celo veče. Postoje dani i posle Nove godine. Treba i u narednom periodu izlaziti u grad, otići na neku svirku, na utakmicu (ako se u novoj 2010. godini ne ukinu utakmice, zbog one emisije), treba popiti pivo, izaći sa ribom ili muvati neke ribe, kupiti neku garderobu, prijativi ispite, plaćati kazne saobraćajnim milicajcima... Stoga je bespotrebno euforično bacati pare, opijen novogodišnjim raspoloženjem i potrošačkom groznicom a nakon toga 3 meseca avetati po stanu bez dinara u džepu kao crkveni miš koji je zadnje pare stavio na Francuze, apstinirati od cirkanja piva i pušiti Vek.

Nova godina za sobom donosi jedno od najiritantnijih pitanja na vascelom svetu. "Šta ćeš za Novu godinu?" i pitanja slična ovome. Ide tako čovek ulicom, vuče se nogu pred nogu, duša mu u nosu, lice dobilo zemljanu boju, boluje od teške i neizlečive bolesti i ostalo mu je dve nedelje života, sretne ga prijatelj i prvo pitanje: "E, matori, gde si za Novu, a?". Nigde pobratime, umirem 21. decembra, to mi je termin, ako i dotle dočekam, na konju sam. "Auuuu, bedak, pa ni Novaka da dočekaš...". Već krajem septembra i početkom oktobra počinju planiranja za Novu godinu i sezona zapitkivanja gde će ko provesti "najluđu noć". I s pravom se to zove "najluđa noć", samo ludaci mogu da proslavljaju običan dan k'o da im se sin rodio. Hitler je manje planirao kako da napadne Sovjetski Savez no što ovde ljudi, pogotovo žene, planiraju doček Nove godine. A tek onda prepričavanje dočeka... Ko je koliko i ko je šta pio, ko je kome čestitao, ko je koga video, ko je šta radio, ko je kako bio obučen, ko se pentrao po stolovima a ko je peglirao po šanku... Obično je to izlazak kao i svaki drugi, samo što je ovo, eto, kao, novogodišnji izlazak, to je kao nešto specijalno. Što specijalno, da ga jebem...Valjda zato što se prilikom ostalih izlazaka ne ljubiš sa svim znanim i neznanim ljudima koje zatekneš oko sebe. I pije se tad neko govno od šampanjca, verovatno onaj "Milion" ili tako neki šampanjac od 200 kinti. I avetaju svuda okolo kojekakvi Deda Mrazevi koji su me i dok sam bio klinac žešće iritirali zbog svog kreveljenja, kretenskog smeha i zapitkivanja. Daj taj poklon i odjebi čoveče. I obično se u tim prepričavanjima "najluđe noći" nađe neka, kako se obično okarakteriše, "budala" koja se napila pre ponoći i nije ni dočekala taj uzvišeni čin ulaska u Novu godinu. Kao da se ulazi u spejs šatl, prvi Srbi koji lete u kosmos. Šta da radi čovek, dao brdo love, došao na doček, očekivao ko zna šta, seks bombe obučene kao deda mrazice koje čekaju spremne kao zapete puške da ga opslužuju i da ispunjavaju svaku njegovu želju, bilo kakve prirode, da mu toče alkohol i seku pršut, kad ono, međutim, dobio izlazak isti kao onaj od pre mesec dana, video da se zajeb'o, do'vatio flašu vinjaka i uneredio se, čisto da zabrljavi što pre i ne vidi šta ga snašlo. Normalno. Doduše, novogodišnje emitovanje "Mućki" je do jaja, zavališ se u fotelju, opremiš se pivom, daviš se u sarmama...

Međutim, sve ove palamuđevine o Novoj godini padaju u vodu, naravno, zbog osoba koje se najviše raduju novogodišnjim žurkama, provodima i tim ludilima, koje su u najvećoj prazničnoj euforiji i na koje praznično raspoloženje ostavlja najjači utisak tj. zbog riba, devojaka, ili kako već. Jednom rečju, zbog pički. Mnogi misle da je reč "pička" izuzetno prosta reč. Al' nije. Ako je reč "pička" prosta, onda su u stvari ljudi prosti jer su svašta u stanju da urade zbog pičke. Da prevare, ukradu, ubiju, pa čak i slažu. Ljudi se biju, postižu razne uspehe,pevaju, bave sportom, kriminalom, politikom itd. zbog pičke. Ili više komada pičke, tj. pički. Ljudi zbog pički i propadaju, polude, završavaju u ludnicama, u zatvorima, razboljevaju se, odaju se alkoholu, kocki, carstvu droga i ostalim porocima, gube sve šta imaju, ubijaju se, vešaju se, bese se, skaču sa mostova, podleću pod kolovoz, vezuju se za šine... Svaki čovek u toku dana pomisli na pičku. I onaj mučenik koji već dvadeset godina bela dana nije video niti će do kraja videti, koji čami i truli u samici bajboka i onaj koji ima milijarde i na slobodi je i ima sve šta hoće,šta poželi, i može da ide gde mu padne na pamet, misle na pičku. I upokojeni da mogu da misle, mislili bi na pičku. Da nije bilo pičke ne bi onaj stariji kolega Filipa Višnjića i slepe Živane iz bratske nam pravoslavne Grčke a imenjak sina Abrahama Simpsona, napisao one zajebancije koje uče, koje su učili i koje će učiti i naredne generacije po školama. Mnogo stvari se vrti oko pičke i postoji zbog pičke, pa tako i Nova godina. Tako će i za Novu godine zbog pičke neko da potroši grdne pare na garderobu, na izlazak, na poklone, na doček, na provod, neko će da se pobije, neko će biti povređen, prebijen, pijan i sve to šta ide u kompletu sa Novom godinom. Sve to ne bi li osvojio, odbranio, sačuvao ili što više vez'o za sebe dotičnu pičku. A ako su se već oko pičke vodili ratovi izdržaće se onda i Nova godina. Sve zbog pičke.

Intervju sa Đavolom

-Oooooooooo, domaćineeeeeeeeee!!! Oooooooooooooooooo!!! Ooooo, domaćine!!!
-Ko se to dere od jutra, ko me uznemirava? Šta je?!
-Koje jutro, domaćine, prošlo podne.
-E pa meni je jutro. Šta je? Koji si ti? Šta 'oćeš? Kojim dobrom?
-Jesi ti Sotona? Ili Satana, kako se već zoveš?
-Nisam ja, zemljak. Ti si to nešto pogrešio.
-Jest', baš sam pogrešio. Meni su rekli da si ti Sotona.
-Ko ti je rekao?
-Nebitno ko mi je rekao, uglavnom, rečeno mi je gde živiš.
-Pogrešno ti je rečeno, pobro.
-Jeste, baš je pogrešno. Ko bi drugi mogao da živi u sojenici, u bugarskoj vukojebini, sem Sotone?
-Pa Bugarin.
-Ne deluješ mi kao Bugarin.
-Zašto ne delujem? Bugarin sam, šta bi bio?
-Eee, nemoj da lažeš, ne kenjaj tu. Ti da si autentični Bugarin ti bi meni već sad zdipio nešto, odžepario me ili tako nešto slično. A meni je sve na mestu. A i koji bi Bugarin živeo u sojenici, u 21. veku, sada kad su ušli u Evropsku Uniju? Nemoj bre da zajebavaš.
-Dobro, priznajem. Nisam Bugarin.
-Znači, Sotona si?
-Nisam ni to! Ja sam... kako se ono kaže... znaš ono, kad se opredeliš da živiš u mestu izvan civilizacije, bez struje, vode, interneta, televizije... znaš na šta mislim?
-Amiš?
-E, to. Amiš. Ja sam Amiš.
-Daj, bre, kako te nije sramota. Matora drtina a lažeš. Kakav si ti amiš, nosiš air max i visi ti pejdžer za pojasom. I koji moj će ti pejdžer, ko to još koristi?
-A mamu mu jebem, zaboravio sam da ga skinem. Dobro, eto priznajem. Jesam Sotona. I šta hoćeš? A, što se tiče pejdžera, nekako mi je drag. Jebeš ga, simpatično izgleda ova spravica. A i dobio sam ga na poklon od Mirka Marjanovića.
-E, sad moram nešto da porazgovaram sa tobom.
-Moraš, a? Baš moraš?
-Moram, života mi.
-Dobro, ako moraš... Ajde uđi u moj skroman dom, da popijemo po jednu.
-Vidi, vidi. Kakva gajba, majku ti đavolsku. Pa kud bre u sojenicu nagura i plazmu i đakuzi i francuski krevet?
-Jebiga, ako živim u divljini ne moram živeti k'o divljak.
-Pa gde bre baš u ovu bugarsku pustaru da se naseliš?
-A šta ću kad su me oterali iz Srbije.
-Daj ne zajebavaj? Tebe oterali?
-Ovoga mi krsta. Stvarno nisam više mogao da izdržim. Svevišnji kad me nogirao, nogirao me u Srbiju. Kaže, to je pravo mesto za mene i da je to okruženje kakvo meni odgovara. Kad ono tamo, sve sam ludak do kretena. Odem u prestonicu, nastanim se na Kalemegdanu, rekoh lep pogled, prestonica, puno dobrih riba, bluda, seksa, razvrata, gudre, alkohola. I stvarno bi lepo u početku. Kad posle nekog vremena, haos totalni. To sve puno bre manijaka na onom Kalemegdanu, izađem napolje da se malo proluftiram, popušim pljugu ili šta već, kad u mraku čujem horsko dahtanje. Gledaju, vire iz mraka i drkaju.
-Na tebe?
-Na mene, života mi. Jednom me jedan uhvatio za dupe dok sam pišao. A jednom htelo nekoliko siledžija da me sobali.
-Ma šta kažeš?
-Očiju mi. To se u zadnje vreme sve izopačilo, sve poludelo, sačuvaj me Bože i sakloni.
-I ti tad utekneš?
-Ma izađem ja nekako na kraj sa njima. Al' onda dođe neka inspekcija. Kažu da sam se van svih propisa uselio, da nemam građevinsku dozvolu za sojenicu, da će da me izbace na ulicu, 'apse...
-Pa jesi im rekao ko si?
-Jašta sam. Al' ne jebu oni ni dva posto. Kažu, sam Bog da dođe ovde bio bi najuren a kamoli ne Sotona koji je bespravno sagradio i bespravno se uselio u bespravo sagrađenu sojenicu.
-I tu te najure?
-Ma kakvi. Kažu, mogu zažmuriti na sve to ako dam neku kintu. I ja, šta ću, odrešim kesu. Ispodmićivao sam buljuke kojekakvih službenika. I legalizovaše mi nekako sojenicu. Međutim, kad su stigli računi da dolaze umalo kap da me strefi. Odem da pitam da li su oni normalni, kakve su to astronomske cifre koje traže. Kažu, em živiš na objektu od istorijskog značaja, pod zaštitom toga i toga, em ti je sam centar grada pod nosom, em imam divan pogled... A to košta. I ja se tu iznerviram i odselim se.
-U Bugarsku?
-Ma jok bre. U Babušnicu.
-Pa šta je tamo bilo?
-Svašta. Prvo sam i tamo grdne pare dao za kojekakve dozvole da sagradim sojenicu. A kad sam sve završio i kad sam se uselio, nisam mogao noćima oka da sklopim. Tu bila neka kafana blizu, to bre neke žene i neki ljudi urlali, pevali, pucali, lomili svaku noć. Ja volim kafanu, ali ono je bilo da te Bog sačuva. Nisam smeo da uđem tamo, kupovao sam alkohol u prodavnici i pio u sojenici. A i slabo ženski bilo.
-I dosadi ti tada i odeš u Bugarsku.
-Jok bre. Tu se pronese glas po selu kako sam ja neki sektaš, ludak neki, živi u sojenici i opšti svaku noć sa životinjama. I dođu mi pred sojenicu celo selo, naoružani do zuba. Jedva sam živu glavu izvukao. Sojenicu zapalili, mene hteli da obezglave. Jedva sam im utekao. I tad dođem u Bugarsku. Lepo je ovde, jebeš ga. More je blizu, ima dosta strankinja, turistkinja, ima dobrih diskoteka, lako se navata šta sa otresti...
-A otkud ti brale uopšte na Zemlji? Što te Svevišnji proterao?
-A jebiga brate. Zato što sam budala.
-Što budala?
-Ma pošalje on mene na zadatak u Srbiju da ja izvidim kakva je situacija. Došao ja, gde ću, šta ću - u kafanu. Vidim, kafane pune, puno ljudi. Tu ću prikupiti sve relevantne informacije. Došao ja, seo, počeo malo da pričam sa ljudima, složio priču da dolazim iz daleka, da sam naučnik koji se bavi proučavanjem naroda jugoistočne Evrope...
-Pa logično, da si rekao da si došao sa neba i da te Bog poslao na zadatak završio bi u ludari.
-Taj rad. Elem, pričam ja tako sa njima, kad oni meni poture rakiju.
-Ja odbijem. Međutim, kad je to čuo ovaj što mi poslao rakiju, skoči na mene, u'vati me za gušu, i ja šta ću, kud ću, i srgam tu rakiju.
-I?
-I šta i? Pa svidi mi se, jebem vam rakiju i kud ste je izmislili.
-Ijaoj. I onda te uhvate u mašinu, a?
-Uhvate, majke im ga...
-Napiju te k'o majku, a?
-Napiju me k'o tri majke. Ma k'o trideset i tri majke.
-I ti se vratiš, Bog te provali i šutne te.
-Ma jok, složio ja i njemu priču da sam morao da pijem, inače ne bi niko hteo da priča sa mnom. Kažem da sam morao i da jedem roštilj, iako je bio post. Shvati Gospod šta je u pitanju i pređe preko toga. Okaja mi grehe, kao to je bilo ipak iz viših ciljeva i neće me strogo kazniti.
-Pa šta je bilo onda, jebo ga ti, što te najurio?
-Zbog konobarice.
-Što zbog konobarice? Kakve veze ima konobarica sa tim.
-A kako da nema veze? Pa ko mi je onda zapatio trišu, a?
-Auuuuu. Da l' je moguće?
-Moguće, moguće. Kad se to pročulo, nije bilo šanse da ostanem.
-I pošalju te u Srbiju?
-Pa da. Kaže Gospod, kad je ta marva uspela mene da napije i kad sam tamo uspeo da fasujem venerično oboljenje, tamo i treba da živim. A i nije mi teško palo. Jebiga, šta ću kad mi se svideo ovozemaljski život, provodi, kafane, diskoteke, žurke, splavovi.
-I?
-I ništa. U zdravlju i veselju sam živeo vekovima ovde. Bilo zanimljivo, jebeš ga, stalno neke frke, neki ratovi, krljanja i akcije neke, rakije, vina, piva, žena... Sve do skora, kad dođoše ove promene. Morao sam da se selim, skupo bre mnogo za život. Nisam ja u mogućnosti da iskeširam sve to.
-A reci mi, 'leba ti. Da li si ti odgovoran za sva ova zla na planeti? Šta te nagoni na to? Kome se svetiš? Šta hoćeš da postigneš time?
-Ma kakvi to bre! Nemam ja veze sa tim. To ljudi kad su čuli da sam ja nogiran, onda krenuli da se vade na mene. Kao, nisu oni krivi za to, kriv sam ja. Čim sam ja najuren iz Božije službe, onda mora da sam težak zlotvor i da imam te mogućnosti da da uništavam svet.
-A kao nije tako?
-Ma nije, keve mi. Ja jesam najuren, ali ja sam bio spreman da snosim kosekvence za svoje postupke. A i meni se svidelo na zemlji, jebiga, takva mi priroda, volim sve te poročne stvari. To bre ljudi naprave sranje i onda krenu svi da se peru od toga, svaljuju krivicu na drugoga, a ko je najpodesniji za to, zna se - Sotona.
-Znači, veze ti nemaš sa tim za šta te sve optužuju?
-Normalno da nemam.
-A ovi satanisti, ovi što te slave, što te hvale, što te veličaju, što smatraju da si veći od Boga?
-Ma idioti. Sve je to sjebano u glavu, mani me njih. Neću bre veze sa bolesnicima da imam. Čuj ja veći od Boga. Pa to bi bilo isto kao kad bi rekao da je ekonom u fudbalskom klubu bitniji od predsednika kluba. Kao kad bi ekonom Milana bio bitniji u klubu od Berluskonija, mog dobrog ortaka. Eh, kakve taj orgije čovek pravi... Kakve su to žurke... Tamo nema šta nema.
-A u kakvim si ti odnosima sa Bogom, posle tog otpuštanja?
-Pa šta znam... Ono, u normalnim odnosima. On je meni obračunao one godine radnog staža koje sam proveo u njegovoj službi, dobio sam beneficije i sad imam penziju koju primam pa imam kako da preživim.
-Mora da je lepa penzija, vidim da si lepo opremio gajbu.
-Ne žalim se, kako je ostalima meni je odlično. A zaradi se tu još malo sa strane, šverc i tako to. Nego, je l' to sve što imaš da me pitaš?
-Pa uglavnom.
-E odlično. Ako bi mogao sad da se kurtališeš, dolazi mi jedna gospođa pa, ako razumeš...
-A razumem, kako ne. Odoh ja sad. Srećno.
-E, da ne zaboravim. Ne reče ti meni od koga si saznao gde živim?
-Ma pročitao sam u Trećem oku. Pa rekoh, da proverim da li lažu ili istinu zbore. Pročitao sam tamo neki intervju sa tobom.
-A majke im ga nabijem... A lepo sam rekao da ne otkrivaju lokaciju.

Agencija za rešavanje nerešivih problema građana

Agencija za rešavanje problema, pružanje informacija i bezbednosti svim građanima (prednost onima koji imaju veći keš)

Ne postoji nerešiv problem, postoje samo nesposobni za rešavanje problema - a mi nismo ti!

Želite bolji život? Obratite se agenciji. Radimo nemoguće:

-Od nesrećnog muža (supruge) činimo presrećnog udovca (udovicu)
-Pomažemo vašoj deci i pospešujemo njihov uspeh u životu - "ubeđujemo" učitelje/učiteljice, nastavnike/nastavnice, profesore/profesorice, trenere... Želite da vam dete bude odličan đak? Da igra u prvom timu? Da bude primljeno na radno mesto na koje je konkurisalo? Obratite se Agenciji. Za ne malu svotu novca, pomažemo vašoj deci našim metodama da im život bude što uspešniji.
-Želite nasledstvo? Naravno da želite. Ko to još ne želi. Šta? Nemate nikoga ko bi vam nešto ostavio? Pa to nije problem. Obratite se Aganciji i mi ćemo, uz određeni procenat, učiniti od vas naslednika uz pomoć tradicionalnih, proverenih i dokazanih metoda iz oblasti naslednog prava: "ubeđivanje", falsifikovanje, prevara...
-Sin vam se drogira? Ne očajavajte. Ima i tu pomoći, ako dođete kod nas u Agenciju. Mislite da vam ne možemo izlečiti dete od te opake pošasti? U pravu ste. Ne možemo. Niti hoćemo. Niti će iko. Jedini način da pomognete vašem detetu je da ga snabdevate kvalitetnim, pouzdanim i proverenim opijatima, uvezeni direktno iz inostranstva od pravnih i fizičkih lica nadaleko poznatih i priznatih u svom poslu distribucije narkotika. Sve što vašem detetu treba možete naći kod nas.
-Imate problem sa ćerkom mezimicom? Loše uči? Dolazi kasno kući? Oseća se na alkohol? Oči joj se cakle? Nalazite joj kondome u rancu? Ponavljaće sedmi razred? Zabavlja se sa starijim momkom? Budimo realni. Ćerka vam je malena profuknjača a taj stariji momak je četrdesetogodišnji čovek i njen makro. Možemo vam pomoći. Možemo eliminisati makroa, po vašoj želji. Ali da li je to rešenje? Naravno da nije. Možete zaposliti vaću kćer kod nas u Agenciju. Mi ćemo za uzvrat da eliminišemo makroa i dobijaćete procenat od novca koji zaradi na mesečnom nivou. Koji posao će da radi? Ono šta najbolje ume.
-Imate problema u biznisu? Poslovni partner ne poštuje ugovorene rokove i obaveze? Tu je Agencija da razreši svaki problem u vašem biznisu. Reketiranje, prisilna naplata dugova, uklanjanje konkurencije, atentati, likvidacije, otmice, ucene, miniranje, zastrašivanje... Za uspešan biznis i izgradnju poslovne imperije, potrebna vam je ipak naša pomoć. Javite se. Ne oklevajte. Vreme je novac.
-Treba vam novac? Zašto ići u banku kad je tu Agencija? Bez šaltera, bez žiranata, bez nepotrebne dokumentacije pozajmite novac od nas. Za kamatu i za ostale uslove vraćanja duga ćemo se vremenom dogovoriti. Pa svoji smo.
-Obavljamo i poslove špijuniranja, uhođenja, prisluškivanja, snimanja i prikupljanja informacija i prljavog veša vaših političkih prijatelja i neprijatelja, poslovnih prijatelja i neprijatelja, bračnog druga i svih onih koji su vaš predmet interesovanja, blaćenja, etiketiranja, kompromitovanja.
-Naručena ubistva, atentati, teroristički napadi, sve šta vi želite mi izvršavamo.
-Ako imate probleme druge prirode, drugačije od navedenih, ne ustručavajte se. Slobodno se javite. Želite devojku, dečka, muflona, babuna, koalu za seksualno opštenje ili želite da oženite Kineskinju zbog papira, da uvezete šleper šanel parfema, da izvezete kukuruz, da gostujete u tv emisiji, da vam izađe članak u novinama, da uplovite u politiku, da vam dođe ministar na slavu, da vam peva estradna zvezda na svadbi... obratite nam se. Mi ćemo naći već neko rešenje.
-Cena po dogovoru.
-Plaćanje u dva dela. Prvi deo isplate pre izvršenog posla, novac ostavljate na dogovorenom mestu. Drugi deo isplate nakon obavljenog posla i tada ne tražite vi nas, mi ćemo naći vas.

Zdravstveno stanje

Ako pođemo od toga da se dosta bolesti zapati na nervnoj bazi, onda dolazimo do zaključka da bi čovek bio mnogo zdraviji ako bi bio totalno glup, glup k'o noć, kao falus ili kao bukva. Kad je čovek glup on slabo šta razume. A kad čovek ne može da razume gluposti, onda se i ne nervira zbog njih. A kad se ne nervira, ne sjebava se nervna baza i manje su šanse da oboli od neke opake ili neke druge boljke, da pobudali i da stoji sa kapicom na glavi ispod kišobrana, trese glavom i dere se k'o nenormalan, kao Šurdin ujak Firga. Da je sreće da su svi glupi a ne pametni, k'o što svi misle, a ja bar nikad ne sretoh čoveka koji kaže za sebe da je glup, onda ne bi ni razmišljali o kojekakvim glupostima i do njih ne bi dopirale retardirane informacije koje svakodnevno zapljuskuju čoveka kao cunami gologuzog Indonežanina, ne bi znao da će dobiti soma evra akcija, ne bi znao ko peva na trgu u njegovom gradu za Novu godinu i za koliko para, ne bi uopšte ni znao da je Nova godina i ne bi bio u euforiji zato što je, kao, Nova godina, ne bi znao da postoji skupština, ne bi znao kolike su cene, koliko košta pivo... Da su ljudi glupi ne bi se zamlaćivali oko najvećih idiotizama koje je neko u stanju da smisli, kao što je telefonsko glasanje, sms glasanje, tv kvizovi gde se neuspešno pogađa jedno slovo koje nedostaje u reči i ne bi se klali oko najidiotskijih ideja koje je neko u stanju da izbaci, ne bi smarali ljude, ne bi na silu nametali te ideje nekih veoma pametnih ljudi na koje su se isprimali i ne bi smarali narod okolo. Ne daj Bože da glupog čoveka vrbuješ za neku ideju, ideologiju ili tako neku zajebanciju. Pit'o bi: "Šta je to?". I onda kreneš da mu objašnjavaš, da mu prosipaš definicije, da kenjaš do iznemoglosti... A on bi stajao, gledao u tebe k'o tele i na kraju te pitao: "E, je l' Maradona još selektor Argentine, a?". Glup čovek zna da ono šta ne zna i ne treba da zna. Glup čovek je i neinformisan čovek. Zato glup čovek ne zna šta je u modi. I kad bi mu rekao da je u modi to i to, on bi blenuo u tebe i pitao te: "A što?". A ti bi mu onda rekao da je to zato što je to popularno kod svih poznatih ličnosti. A onda bi te on opet pitao: "A što?". I ti bi onda popizdeo i rekao mu da se tera u tri pičke lepe mater'ne. A on bi i dalje stajao i blenuo u tebe i pitao te: "A što?". Znači, glup čovek je možda glup, ali ne i bolestan, lud, blesav.Zato i neće gledati vesti niti ga zanima šta se dešava u zemlji i svetu. Zna da je najeb'o kako god okreneš i ne vredi da ga voditelji,voditeljke, političari, ekonomisti, pravnici, analitičari i ostali razuveravaju i ubeđuju u suprotno, uz pomoć raznih dokaza, koje takođe nije u stanju da razume. A i tvrdoglav je i nepoverljiv. Ne veruje ni živom čoveku, a kamoli televizoru. Glup čovek ne gleda "zabavne" i "muzičke" emisije već porniće. Glupom čoveku je normalnije da gleda sisate pornićarke koje u ruci drže tuđi penis a ne mikrofon. Glup čovek ne izlazi na moderna mesta jer je glup i nema pare za to. A i kad ima, glupo mu je da troši pare na takvim mestima. Glup čovek smatra da je nenormalno plaćati 200 dinara za malo pivo.Glup čovek je i stipsa, jer ne obrće svima ture i ne troši više para no što ima. Glup čovek je izrod najobičniji. Glup čovek ne gleda rijaliti šou jer mu nije zanimljivo da gleda glupe ljude već radije gleda emisije o parenju muflona koje su, kako on smatra, interesantnije od rijaliti šoua sto 'iljada puta. I ne razume šta znači "rijaliti šou" i taj izraz mu je ekstremno glup. Glup čovek ne zna da kombinuje srpski i engleski jezik. Ne gleda tv, sem, evenutalno, sporta. Glup čovek uvek kaže istinu, ono šta stvarno misli. Zato uvek najebe. A pošto je glup, on to ne shvata. Bar tako misle oni koji su učinili da on najebe. Ali glup čovek ne bi bio glup kad ne bi shvatao neke stvari. Glup čovek je glup upravo zbog toga što zna zbog čega je najebao i zato što je svestan kada je najebao zbog sebe a kada zbog drugih. Pametan čovek, naravno, nikad ne najebe zbog sebe, uvek su drugi krivi za to. Glup čovek će vrebati priliku da uzvrati onome zbog koga je najebao.Glup čovek kaže: "Ma, boli me kurac", kada mu pametni kenjaju i pametuju. Zato se i ne nervira. Glup čovek je glup i zbog toga što ponekad voli da zajebe onoga za koga misli da je to zaslužio. Pametan čovek je, pak, pametan zbog toga što voli i želi uvek i svakoga da zajebe, bez obzira da li ta persona zaslužila ili ne da bude zajebena, da li mora da ga zajebe ili nema nikakvog razloga za to.Glup čovek ne glasa na izborima jer je glup pa misli da mu to neće pomoći i učiniti život boljim. Glupom čoveku je interesantno da nacrta penis preko celog listića, da dopiše ime kandidata, da napiše poruku uvredljivog sadržaja... On smatra da je to u redu, čak šta više i da je dobra fora. Glup čovek smatra da se pravda isteruje motikom i govnjivom motkom a ne dijalogom da onim ko je tu istu motku i uneredio. Glupog čoveka stvarno boli kurac za sve, ne kapira šta mu pametni pričaju i ne shvata zašto mu pričaju i zašto mu se obraćaju, ne razume jezik pametnih, a još manje njihova dela, izbegava da bude u društvu pametnih i nikome ne veruje. Zato mu je nervni sistem i očuvan. Dobro, možda ne očuvan, ali dosta manje je oštećen neko kod pametnog ili kod onog što misli da je pametan. Velika je šteta što u ovoj zemlji nema mnogo glupih ljudi, što Bog nije svima dao tu privilegiju da budu glupi. Tragedija je to što imamo toliko pametnih, što znači da je velika većina obolela, ili će da oboli. Skoro svi su pod stresom, najvećim krvnikom savremenog, modernog, pametnog čoveka, uz H1N1. Stres uništava nervni sistem pametnog čoveka, a nastaje zbog mnogih stvari koje ga more i tište . Da li zbog toga što njihova politička opredeljenost nije dominanta ili zbog toga što jeste ali je napadaju neki drugi pametni ljudi koji bi želeli da je svrgnu i postave svoju ideologiju kao vladajuću, da li zbog toga što umesto morskih plodova gule parizer, da li zbog toga što im se graderoba pere deterdžentom bez lavande, zbog toga što njihov favorit nije pobedio u realiti šouu, ili na telefonskom glasanju, što ne mogu da pokrenu na računaru najnoviji PES, ili su dobili nogu sa posla? Razloga je milion i najčešće se svi zajedno svale na pametnog čoveka koji, za razliku od glupog, šta je normalno a šta nije u današnje vreme. I kad primeti da kod njega nešto nije normalno kao što je kod ostalih ljudi, kad nije sve onako kako bi trebalo da bude, kad ne mogu da izdrže tempo koji nameće moderno društvo, kada oseti da gubi korak sa vremenom, da mu garderoba nije po poslednjoj modi, da je pala cena njegovog mobilnog telefona, a on nema para za skuplji, kada nakon vikenda shvati da je obrnuo više tura no što je mogao pa sad nema ni za moravu bez filtera a kamoli za marlboro, kad u novinama pročita da je njegov lider lopov... tada pametan čovek počne da se nervira, da divlja, da kida svoje živce... I kako onda ne oboleti? Zato treba stvarati što više glupih ljudi, za dobrobit nacije. Samo tako možemo dobiti zdravu naciju i zdrav narod. Pitanje je, kako postati glup u ovo doba pametnih? Jedna od varijanata je da padne saksija na glavu pametnom čoveku, po mogućstvu sa što veće visine, jer bi se on tada sigurno preobratio u glupog čoveka, usled udara saksije u glavurdu. E, sad, problem je to što su, po zakonu verovatnoće, iste šanse da se dobije sedmica na lotou i da čoveku padne saksija na glavu dok se šeta ulicom. To se onda može shvatiti kao božiji dar, ali božiji dar ne mogu da dobiju svi. Ne može i osmoplasirani Javor da ide u kvalifikacije za ligu šampiona, već samo prvi. Tako je i sa tim darom, postoji rang lista i samo odabrani dobijaju tu čast da ih spiči saksija u glavu. A njih je veoma malo, smešna cifra. To nam ne igra ništa. Zato treba da sami smislimo kako da stvorimo što veći broj glupih, a ne da sedimo i češemo testise i čekamo da nam sama padne saksija na glavu. Stoga bi bilo pametno da se, zarad očuvanja ili poboljšanja mentalnog i fizičkog zdravlja pametnog i na nervnoj bazi obolelog naroda, a u cilju zaglupljivanja istog, organizuju masovna udaranja glavom o zid ili neku drugu čvrstu površinu, sve dok se ne postigne željeni cilj, a to je zdrava i glupa nacija. A, hvala Bogu, zidova, drveća, kamenja imamo dovoljno, tako da to nije nikakav problem, kapaciteta imamo. Potrebna je kao volja.