Vapaj napaćenih goveda

-Mala, daj dva vel'ka!
-Davaj, davaj. I pričaj, šta ima?
-Ništa.
-Baš ništa?
-Ništa, baš. Isto k'o i uvek.
-Sranje, a?
-Teško sranje. Kod tebe.
-Isto tako. Šta ti je sa ribom, jesi još sa njom?
-Ma jesam. Jebo joj ja mater. Ti?
-Isto. Nabijem je baš.
-Ma ćuti, dobro je. Neka, hvala je Bogu.
-Jeste dobro, zajedno ste već duže, još da se oženiš i napraviš svadbu pa da se najedemo i napijemo kod tebe džaba i bole nas brige.
-Ma dobro kurac moj. Luda žena sto posto, majke mi.
-Pa gde si ti video normalnu ženu?
-Nigde! Pre ću naći dragi kamen u rerni. Pazi ovo. Pre neki dan, čekamo mi na semaforu. Ja se nešto zamislio i krenem da pređem na crveno, bezveze. Sva sreća, ona me povuče za ruku u momentu kad se taksista sjurivao niz ulicu.
-I šta, nenormalna je jer ti spasla život?
-Budala, bre, iskolači oči na mene, poče da urla, da me lupa po glavi...
-Vidiš ti šta ti je ljubav... Uplašila se, bre, za tebe, da ne ostane bez ružnije polovine.
-Aha... Al' kad bi se zajebavali. Poče da viče, da urla: "Gde bleneš, magarče?! Buljiš u onu kurvetinu, a? Za nju bi i pod auto, trčiš kao muva bez glave, ne gledaš ništa, a mojim roditeljima kad treba da se iznosi ormar iz kuće, onda si povredio zglob na fudbalu!", i tako dalje.
-Svašta...
-Ludo i nenormalno! A oko nas na semaforu milion ljudi. Neka baba krenula da je bodri, kaže, tako je ćeri, udri ga i vaspitavaj na vreme, a ne da prođeš kao ja sa ovim mojim. A deda pored nje, taj njen muž s kojim je ona prošla loše, bulji u tu ribu koja je prešla na crveno, boli ga patka.
-Šta bih dao da sam tome moga da prisustvujem!
-Idi, bre, blam me pojeo. Našao se odjednom ni kriv ni dužan između dve vatre, ova moja rospija i neka bakuta, neke srednjoškolke tu počele da se kikoću i podvriskuju, lik me neki zagleda, ono, brate, vidim da mi pogledom kaže: "E, pederčino jedna!", a iza mene lik, može ćale da mi bude, nosi aktovku, smrdi na radžu, poslovan neki čovek, savetuje mi, u fazonu, sine, nemoj nikad da se ženiš.
-Tu je falio još da se stvori Nole Seksoman i Ruška Jakić pa da analiziraju taj slučaj u vezi.
-Nisam se osvrtao okolo od blama, samo sam blenuo u pravcu semafora i čekao da dođe jebeno zeleno pa da pobegnem od te rulje, ali ne bi me čudilo i da je bio i Kusturica negde tu sa kamerom pa da me metne u film.
-Što je najgore, kapiram da si bio, što veli naš narod, ni kriv ni dužan.
-Nevin kao novorođenče! Mislim, ono, jeste da je riba bila vrh, ta što je prošla na crveno, kapiraš. Onako, sise raskalašne, slobodarske, kipe i poskakuju, štrče napolje, na sunce, beže iz majice, minjak neki, tesan, pripijen uz guzu a ona se ocrtava, jasno ne može biti jasnije. A ona prekrasna, guzica, ma, neverovatno nešto, prosto da ne poveruje čovek da takva guzica može služiti za bilo šta drugo, za onu osnovnu namenu, a ne za ukras. Butke nakvarcovane, taman kako treba, ništa zagorelo ili prepečeno, oblikovane, ma da ih je akademik valjao, eto, u gornje nepce me pljuni ako bi tako izvajao...
-Ma ne, brate, nisi ti krenuo mahinalno za njom na crveno, kakvi to. Ma nema šanse.
-Čekaj, je l' me sad i ti zajebavaš?
-Ma kakvi, razumem te, sto posto.
-Kurac moj ti razumeš. Šta ti razumeš?
-Pa to, da nema normalne devojke, žene, babe...
-To razume svako ko dana boravka na planeti ima a kamoli ti.
-Ne, pazi moj primer. Znaš ono, ribe vole romantiku, nežnost, te fore?
-Nemoj mi tu romantiku! Zbog toga uvek najebem.
-A ko ne najebe? I tako, ajde da ja primenim tu romantiku, da ne naskačem odma na devojku kao govedo neko, nego ajde malo predigra, nežnos', vatanje, ljubljenje, prevrtanje po krevetu...
-Šašoljenje, gicanje, golicanje, lizanje, laptanje, gnjuranje, trljanje, grickanje, griženje, ujedanje, sisanje, grebanje... Gubljenje vremena, klasično gubljenje vremena.
-Tako nekako.
-Nije tako nekako, nego tako i nikako drugačije. To ti je, brale, kao da odeš da oreš njivu. Valjda je cilju da što pre završiš pos'o, je l' tako?
-Tako.
-E, umesto da ti prioneš na posao, ti se uhvatiš da bereš maslačke, da cvrkućeš pticama, da maziš jaganjce, da grliš oraj, da jedeš buniku... Ne ide to, zar ne?
-Ne ide. Ali, rekoh, ajde stvarno, da ne budem ovaj put reponja već da ja to sve lepo, kako se to očekuje. I krenem ja da se krljam, polako, lagano, odmereno, kulturno, da mazim, da mrsim kose i sve to što si već nabrojao, kad ono, posle nekog vremena kaže gospoja meni: "E, daj, bre, znamo se, nemoj da sviraš tu kurcu već prelazi na utovar, da ne gubimo vreme!".
-Pa eto, to ti kažem. Kad ne radiš tako, onda se ljute što ne radiš tako. Kad radiš tako, onda kaže da se ne zajebavaš i da ne gubiš vreme.
-Ludo, ne može biti luđe. Ja počeo da se smejem kao nenormalan a ona kaže: "Šta se smeješ ti, debeli, bradati stvore", glasićem kao iz nekog crtaća. Vo imje oca i sina!
-Meni moja u sred seksa rekla: "E, ajd nastavi ti ovo posle a sad mi donesi iz frižidera nešto da pojedem, umreh gladna!". Ja to da sam rekao gađala bi me iz očeve lovačke puške.
-Sto posto.
-To ne treba ni pokušati razumeti. Ne kažem, jesmo i mi marva, zapišavamo dasku na šolji...
-Što je i normalno, svakako. Da one imaju kurac i da pišaju odozgo, shvatile bi to.
-Slažem se. Ne sporim ni to da umemo da budemo netolerantni, bar ja.
-Ja stalno pričam kako bih kasapio Bosiljčića.
-Uuu, i ja isto.
-A za Nikolu Đurička pričam kako bih ga kamenovao kamenjem sa pruge.
-Ja za Bregovića i Zdravka Čolića pričam da se jebu sa crncima i da bih bacio tu dvojicu među gladne hijene u kavez a potom naterao Vuka Bojovića da baci ključ.
-Što je potpuno razumljivo, takođe.
-I ostavljamo rusvaj za sobom.
-I to je tačno, ja kad uđem u stan, ne kročim s obe noge a već sam ga razjebo totalno. A u kupatilu napravim poplavu kao da se nilski konj tuširao.
-Klonju sigurno kontaminiraš kad zasedneš na šolju? Ja bar tako.
-A kako drugačije? Pa ne može da miriše na bosiljak, da ga jebeš.
-Sve u svemu, priznajem, eto, umemo mi da budemo stoke. To je, donekle, opravdanje za njihovo ludilo. Ali, pazi ovo. Kod nas se bar zna kako ćemo reagovati u datom trenutku.
-Pa ono, bar se može pretpostaviti, ne može se sa sigurnošću znati. A kod njih, pa nema teorije ni da pretpostaviš.
-Ja u životu ne bih napravio scenu na sred raskrsnice pred milion ljudi i to zbog najobičnije gluposti. Ili da počnem da histerišem na svadbi zato što se ona zagledala kumi u sise? Pa ni u ludilu!
-Šta? Kakva kuma?
-Ma nebitno. Sva poenta je da su one nakrivo nasađene i da im je mozak sklepan s brda s dola i možda smo mi i glupi, ali smo normalniji od njih pa da jebe rak raka.
-Možda i jesmo glupi, ali znamo šta je ofsajd!