"Najveći i najlepši poklon o babinama došao je od vezira. To je bila ogromna tepsija-demirlija puna baklave, pokrivena prvo svilenim vezom, a zatim širokim komadom bledocrvenog brokatskog tkiva iz Burse. Tepsiju je nosilo nekoliko momaka i pred njima je išao jedan od činovnika. Tako su prošli kroz celu čaršiju, upravo pred podne.

Davna, koji je uvek sve saznavao, doznao je i za teškoće sa kojima je ta ogromna tepsija izišla iz Konaka. Teškoće su bile kod haznadara. Kao uvek, Baki je nastojao da smanji svaki izdatak i otkine od svakog poklona koji vezir čini.

Nastalo je biranje tepsije i savetovanje oko tkanine koja treba da se pokloni. Vezir je naredio da baklava mora biti u najvećoj demirliji koja postoji u Konaku. Baki je najpre dokazivao da ne treba ništa slati, jer to kod Franaka nije običaj, a kad to nije pomoglo, sakrio je najveću demirliju i podmetnuo nešto manju, ali su je Tahir-begovi momci pronašli. Haznadar je vrištao tankim glasom, prigušenim od gneva:
- Možete da uzmete još veću. Avliju im poklonite, to je najbolje. Ispoklanjajte i razdajte sve, i ovako se presipa.

Kad je video da za pokrivač uzimaju najbolji komad tkanine, on je vrisnuo ponovo, bacio se na pod, legao po njoj i uvio se krajevima.
- Ne, nećete, ne dam! Razbojnici, izjelice, što od svoga ne dajete?

Jedva su ga odvojili od dragocenog komada tkanine i njime pokrili tepsiju. A Baki je ostao ječeći kao ranjenik, proklinjući sve konzule ovoga sveta, sva rađanja i porodilje, i glupe običaje i babine, i samog svog žalosnog vezira koji više ne ume da brani i čuva ono malo što ima, nego sluša ovu izludelu raspikuću, teftedara, i razbacuje i poklanja levo i desno, Turčinu i kaurinu."


Ivo Andrić, "Travnička hronika"

0 komentara:

Постави коментар