Čast i zadovoljstvo mi je da predstavim delo (bez lika) Vlajka Zmajovnog, premijerno, ekskluzivno, šokantno
- baš ođe!Vlajko Zmajovni je čovek koji je deblji od Čedomira Jovanovića a mršaviji od Dragana Markovića, hodajuća enciklopedija koječega (sem kad je p'jan - tad je ležeća jendekovska enciklopedija), Vlajko Zmajovni je skoro stupio u bračne vode, ali se ne libi da prdne kad ima potrebu da prdne, da podrigne kad mu se podriguje (i kad osobu koja je u njegovom pristustvu to nervira)i koji uvek i svakom trenutku sme otvoreno da prizna:"DA, JA GLEDAM PORNIĆE! GLEDAO SAM I GLEDAĆU!", jednom rečju - Vlajko Zmajovni je ruralno-primitivni čovek koji voli da popije ladno Valjevsko pivo, ne odbija ni Jagodinsko, Zaječarsko mu je strast a vršački Šampion opsesija. Znači - Vlajko je naš! Vlajko je nastanjen od skoro u Nezavisnoj Despotiji Trkalište (nekada obor-kneževina, ali apetiti su se povećali) sa Kosovom, sa kojom je u personalnu uniju stupio Živinarnik sa Metohijom i Kalinjingrad sa Vašingtonom. I to je jedina unija na koju pristajemo, iako možemo da uđemo uvek, svuda i na svakom mestu - gde god poželimo. Da skratim - Vlajko Zmajovni i njegovo delo (bez lika):



 Milutin,vojno lice u penziji,je bio najstarije dete jedne ugledne porodice. Njegov otac,takodje vojno lice,je bio malo prek čovek,ali su ga deca slepo slušala. Milutin,iako najstariji,čini se,bio je najposlušniji,i najprivrženij ocu. U školi nije bio baš sjajan. Imao je baš velikih problema sa istorijom,a ni ostale društvene nauke mu nisu išle ništa bolje od ruke,pa se odlučio za vojnu školu,jer je to bilo nekako logično da upiše,pošto mu je,jelte,genetika bila takva. Sa braćom i sestrama se dobro slagao. Vidjali su se oko praznika i leti,ali je njihov odnos,i pored ponekih nesuglasica,bio relativno idiličan.  Po završetku vojne škole,oženio se,dobio sitnu dečicu,a pošto je imao veliki stan koji je dobio od službe,nametnu mu da u jednoj sobi njegovog stana primi podstanara. Podstanar-školarac,takodje polaznik vojne škole,bio je miran momak,i Milutinu nije bilo teško da ga izdržava. Znajući da dečko nije pri novcu,Milutin je plaćao sve dažbine,hranio ga,i trudio se da mu što manje smeta u učenju. U medjuvremenu,stari otac umre,i kako to obično biva,braća i sestre se popičkaju oko nekog imanja i novca. Padnu tu teške reči,bilo je čak i fizičkih sukoba,i svako odluči da ode na svoju stranu. Neki prekinuše svaki kontakt,neki nastaviše da se vidjaju,ali se ta neka bratsko-sestrinska ljubav,jebem li ga kako,jednostavno izgubila. Milutin je,kao najstariji,bio uvredjen,i dugo nije hteo ni sa kim da razgovara. Posle odredjenog vremena jedna sestra dodje kod njega za Novu godinu,on malo zatim ode kod jednog brata na godišnji odmor,i sve to poče da liči na neku imitaciju ljubavi. Podstanar završi srednju vojnu,i krenu na akademiju,a Milutin,koji je u medjuvremenu postao i zakonski vlasnik stana,ponudi školarcu da nastavi da stanuje kod njega. Vremenom je počeo da ga doživljava kao člana svoje porodice,a i stan je veliki,pa zašto da ide da se potuca negde po belom svetu i da plaća,kad može tu besplatno,medju svojima. Vreme teško,Milutin bez novca,ali se trudio da svoje dugove redovno plaća,i da odškoluje svoju decu i podstanara.
 Sa emotivne strane,Milutin nikad nije bio ispunjen. Slepo je bio zaljubljen u jednu vrlo traženu žensku. Kako to obično biva,ona ga nije jebala ni dva posto. Nudile su se njemu raznorazne,voleo je on i da se pokurva tu i tamo,ali nju nikad nije izbio iz glave. Decu je dobio sa jednom od tih mnogih,voleo tu decu jako,ali činilo mu se da bi mu sve u životu krenulo kako treba samo kada bi ga ta „Nedostižna“ htela uz sebe. A ona,iskusno,samo ponekad u prolazu baci flert sa njim,dovoljno da on napuni gaće i da noćima ne spava zbog nje,dok je ona overavala krevete,podove i stolove sa mnogo većim mudonjama od njega.
   I deca se poženiše,poudavaše,i odoše svojim putem. U stanu ostaše samo on i podstanar,koga je,izgleda,cepao nalet hormona,pa i on posta sve ćutljiviji,i na kraju prestadoše i da razgovaraju.Ta usamljenost koju je osećao,emotivna i finansijska neipsunjenost su od njega počele da prave nervoznog čoveka. Postao je džangrizav,u hodniku se jedva ispod brka javljao komšijama,a često je znao da iznapušava nekog što mu zamera na pušenju u liftu-„Šta,koji kurac,da ne pušim u liftu!? Ako već hoćete zdrav život i puna pluća vi se penjite na 8.sprat peške“.
  Prošlo tako nekoliko godina,komšije već počeše da izbegavaju kontakte sa njim,a u kuću mu ljudi dolaziše sve redje i redje. Na kraju i skroz prestadoše. Od jednom po zgradi krenu peticija da se njegovom podstanaru u trajno vlasništvo da soba u kojoj je stanovao tolike godine.
Milutin u početku nije to doživljavao ozbiljno,ali kada je video da ga na zborove stanara više i ne zovu,i mimo njega dogovaraju kako da na podstanarovu sobu stave vrata prema hodniku,on shvati da to više nije zajebancija. Na sve to,iz prostorije gde stoje bicikli glavonje iz saveta stanara mu izbaciše bicikl,i rekoše mu da ga skloni. On beše zbunjen pa upita gde da ga skloni,na šta mu ovi odgovoriše da može gde god zna,i da kada se bude odrekao sobe u korist podstanara,prostorija za bicikle će mu biti opet na raspolaganju. Podstara ne beše u stanu već neko vreme,i to ga učini još nervoznijim.
Jedan dan na vrata mu neko pozvoni. On ustade zbunjeno iz fotelje,krenu ka vratima i vidi na vratima komšiju Doktora sa četvrtog,i predsednika saveza stanara. „Je l' možemo da udjemo?“,pitaše ga,na šta on od uzbudjenja umalo ne pade na pod. Nije mogao da veruje da će dočekati trenutak da mu neko opet ulazi u kuću.
-„Naravno,izvolite. Kojim dobrom?“
 -„Došli smo,Milutine,da vas pitamo da potpišete pristanak da se odričete svoje sobe dimenzija 4x3.5m u korist vašeg komšije koji stanuje u njoj već nekoliko godina“.
-„Aman ljudi,jeste li vi izgoreli po glavi,kakvog komšije!? To je podstanar koji nije imao gde,pa ja odlučio da ga primim tu dok se malo ne snadje. Nisam ni sanjao da je njemu životni cilj da se snadje u mojoj sobi.“
-„Vi,Milutine,niste svesni realnih okolnosti. Bolje je da dotičnog gospodina prihvatite kao svog komšiju,i da krenete napred sa životom. “
-„Aman ljudi to je skoro jedna petina mog stana! Nije mi baš veselje da poklanjam nekome nešto što sam platio i održavao sve ove godine“
-„Vi izgleda ne shvatate,ne možete vi da poklonite nešto što nije vaše. Vi možda jeste platili taj stan,i jeste u vašem vlasništvu,ali mi svi ovde možemo da potvrdimo da naš dragi komšija živi tu već godinama,i da vi nemate nikakvu kontrolu nad tom sobom“.
-„Stanite,bre,malo. Hoću ja sa njim da malo porazgovaram da vidim koji je njemu kurac.“
-„Nemojte da ste vulgarni,gospodine Milutine. On ne želi da razgovara sa vama,plaši se da bi vi mogli da budete besni i agresivni prema njemu,pa se plaši za svoj opstanak. Mučenik zato i nije u stanu već par dana. Zato smo i poveli ove momke- KRKI,BADŽO,AJTE `VAMO! Znate,Krki i Badža će da stoje na komšijinim vratima da ga vi ne biste uznemiravali,a sutra ce doći momci da zazidaju ova unutrašnja vrata,i da probiju jedna na hodniku da bi komšija mogao da izlazi u hodnik iz svog stana,a ne iz vašeg. A sada dovidjenja“.
 Milutin beše sjeban do koske. Podelio bi svoju muku sa nekim,ali ga retko ko od komšija htede slušati. Neki su razumeli njegovu muku,a neki mu zalupiše vrata pred nosom kako ga ugledaše. Čuvši u kakvoj je situaciji,počeše da mu dolaze braća i sestre,i na njegovo veliko razočarenje,i oni počeše da ga ubedjuju kako je to sve legitimno,i kako je bolje za sve u zgradi da on prevali preko jezika da je to sad njegov komšija,koji ne živi u njegovoj sobi,već u svom stanu,koji je sad krajnje funkcionalan jer je u jedan ćošak stavio čučavac i pojilo,a u drugi kadu u kojoj proizvodi gazirane sokove.
 Dodjoše i deca. Ona su bila podeljena. Neki su držali stranu ocu,dok su drugi pričali kako je otac zastarelih shvatanja,i da ih bruka pred komšilukom što neće da prihvati realnost i potpiše da je taj multifunkcionalni stan komšijin.
  Činilo se da je sve u nekoj pat-poziciji. Komšije se čudiše ovako dugom opiranju,neke se čak i diviše njegovoj istrajnosti,ali je ipak većina bila za to da se pomogne jadnom,nekad Milutinovom podstanaru,a danas punopravnom komšiji.
  Taman kad se pomislilo da će ovako nerešena situacija ostati na snazi,neko se doseti Milutinove nedosanjane ljubavi. Prosto se začudiše kako se toga nisu setili ranije. Skupiše neku kintu i  rekoše joj da proba da razgovara sa Milutinom.
-„Ne moraš mu ni dati pičke,samo ga nateraj da potpiše da se odriče sobe“.
-„Bez brige,imam iskustva s tim,pa taktiku prepustite meni“
Bilo je topla noć,kad neko zazvoni Milutinu na vrata. Kada je otvorio,zanemeo je. Bila je to „Nedostižna“.
-„Hoćeš li me pozvati unutra,ili da stojim ovde celo veče?“
-„N,n,nnnaravno,udji“,reče Milutin. „Hoćeš li nešto da popiješ“
„Neću,Milutine“,reče ona. „Došla sam da razgovaramo. Znam koliko se ložiš na mene,pa sam došla da ti dam predlog. Potpiši da se odričeš sobe u korist komšije i dozvoliću ti da me poljubiš u vrat.“
-„Ih,samo u vrat,ne dolazi u obzir“,pobuni se Milutin.
-„“Dobro,može i u usta,i daću ti da me uvatiš za sisu“
-„E,da se ne zajebavamo,ili daj da ti spakujem domaćina,ili da se u zdravlju rastajemo. S tolikima si se jebala za manje,a na meni si našla da glumiš štednju.“
-„Stani Milutine,ne greši duše. Ja sam se pre davala,priznajem. Ali sad sam već duže vreme u celibatu. Odlučila sam da se čuvam za pravog. Ako hoćeš,daj da ti promrljam pizdu o brkove,a ako se nekad opet budem jebala,ti ćeš biti prvi kandidat“.
-„Moze.“,reče Milutin. Imponovalo mu je to što mu je njegova životna ljubav,njegov nedosanjani san,dala status kandidata,pa ko jebe jednu sobu,kad je on postao zvanični kandidat. „Daj taj formular,daj penkalo da potpišem,pa da crknu od muke svi dušmani kad im saopštim da sam svirao usnu harmoniku na pičku,i da sam postao zvanični kandidat da udjem u onu u koju su ranije ulazili svi koji su hteli,ali koja je sad zatvorila svoju rupu,i ako ikad bude pustila nekog u nju,to ću biti ja!“

0 komentara:

Постави коментар