- Au, koliki im je krastavac! Ove napucane milfare ga sigurno kupuju kao dildo. Sumnjam da s ovolikim noktima gule krastavac za salatu.
- Eto, šta hoćeš, bar možeš da gledaš milfare po marketu.
- Nisu one kao moje ljubimice s računara.
- Što? Šta fali onoj kod jogurata i mlečnih proizvoda?
- Sise. Nema sisa. A stoji kod mlečnih proizvoda. Ironija života.
- A onoj tamo kod suhomesnatih proizvoda? Ili ona što drži čiču da ne padne?
- Ne vredi, džaba. Nisu kao moje mezimice.
- Pa šta im fali?
- Ne jebu se. Šta ima onda da ih gledam, koji kurac?
- Izbrisaću ja tebi te porniće s računara, znaš!
- Šta hoćeš, pa i ti ih gledaš.
- Ja to više sa stručne strane, da vidim ima li tu prostora za edukaciju, da li mogu da naučim nešto od njih. I samo sam jednom tražila da mi pustiš.
- Nije bilo jednom.
- Dobro,dva puta.
- Jednom se proba heroin, drugi put se već konzumira.
- Ok, omiljeni filmski žanr su mi pornići. Idi uzmi balon vode, po mogućstvu Odmenjske.
- A ako nema?
- Uzmi Prolom.
- A ako nema?
- Uzmi Zlatibor vodu.
- A ako nema?
- Uzmi bilo koju drugu.
- A ako nema?
- Ima, nemoj da me nerviraš!
- Pa ima i u stanu.
- Znaš da ne pijem tu vodu, ima mi čudan miris, čudan ukus i ima kamenca.
- Pa šta ako ima kamenca, uzela si kvalitetnu zubnu pastu?
- Samo ti idi!

- Majke im ga nabijem, mogli su ovu ručku na balonu da naprave od bodljikave žice.
- Kao strina si neka, samo kukaš.
- Hoćemo li krenuti?
- Čekaj još malo.
- Pa počinje utakmica za pola sata!
- Nećemo dugo, samo još neke sitnice.
- Te „neke sitnice“, da nisu možda čarape?
- Pa... jesu. Hihihi...
- E do kurca!
- Pa znaš koliko volim da kupujem čarape?
- Evo, doći ćemo sutra, obećavam, nemoj sada, molim te!
- Brzo ću, brzo ću, brzo ću! Molim te, molim te, molim te!
- E do kurca!

- Eto, vidiš da nije bilo dugo.
- Nije, nije. Samo petnaest minuta ti je trebalo da izabereš žute čarape za koje si se uhvatila prvog sekunda razgledanja.
- Ali morala sam da se uverim da mi se ove najviše dopadaju. I tako sam srećna!
- Znaš za onu Frojdovu teoriju po kojoj neki narodi imaju izvesne destruktivne, mazohističke crte, tako nešto?
- Znam.
- E, pa, mi nemamo samo te mazohističke crte, već i koprofilske crte.
- O čemu ti pričaš?
- Pa o toj tvojoj sreći u tome što si našla žute čarape. Vidiš kako je sreća čudan pojam za nas Srbe. Živimo čitav život u govnima a smatramo da je sreća kada te posere ptica. To je isto kao kad bi rekao da je davljenik srećan čovek jer neće umreti od žeđi.
- Kakve to veze ima sa žutim čarapama koje sam kupila?
- Naravoučenije je sledeće: Za sreću je potrebno malo ptičije govance, a ne plivanje u govnima.
- Ili, možda: Za sreću je potrebno dvoje?
- Što baš dvoje? Bio bih ja srećan i u trojci, s dve kvalitetne...
- Molim?! Bio bi srećan, a?
- Bio bih srećan, ali pre, ne sad. Pre, dok sam bio momak...
- Joj, joj, joj! Pa ti si... ti si... ti si, bre, govedo jedno! Neću ja da ti brišem porniće sa računara. Ti ćeš to da uradiš! Ti, lično!
- Nego, da se ja vratim na žute čarape i sreću...
- Nemoj nigde da se vraćaš, idemo da uzmemo mleko. Treba mi za musli. Hoćeš ti da jedeš musli za večeru?
- Neću!
- E, pa, nećeš ni meso. Vidiš kolika ti je stomačina, nabacio si 110 kila! Šta ti misliš, da ja mogu da podnesem toliku težinu?!
- Dobro, ako ne možeš, onda ću ja da legnem na leđa.
- Ma nemoj?!
- Neću da jedem musli, probao sam i ne odgovara mi!
- Što?
- Zato što prdim posle k'o mator konj.
- Šta ima veze? Uostalom, meni to ne smeta.
- Ali meni smeta.
- A kad jedeš pasulj, onda ti ne smeta?
- Ne smeta. Navikao sam da prdim od pasulja.

- Jebote, koliko košta ovaj ajvar, kao da je od zlata!
- Ej, upravo mi je došlo da ti izjavim ljubav. Je l' smem?
- Pa naravno da smeš!
- Pojeo bih ti pičku kao prvu teglu babinog ajvara.
- Mmm, pa da kupim onda?
- Jesi, bre, normalna, nećeš valjda da se mažeš tim ajvarom?
- Zašto da ne?
- Zato što to nije domaći ajvar, to je industrijska splačina, nema to veze sa pravim, domaćim ajvarom.
- Pa i one tvoje pornićarke s računara su potrošna roba porno industrije  pa ti ne bi smetalo da se omrsiš, a?
- Počinje utakmica za 10 minuta. Molim te, da krenemo.

- A, dobro, bar ću stići pre kraja poluvremena...
- Odakle se stvori onoliki red, nije mi jasno.
- Meni nije jasno kakav je ovo otac?
- Što?
- Pa počela utakmica, a on sina doveo u tržni centar. Posle kad postane derpe, biće mu drugi krivi. Ženin brat, komšija, učitelj, nastavnik fizičkog, predsednik odeljenskog veća, cimer...
- Možda ga vodi u tržni centar baš da bi ga usmerio na heteroseksualni put.
- Jeste, verovatno ga je zbog toga i na balet upisao.
- Jesi bio ti nekad na baletu?
- Ni mrtav!
- Pa otkud ti to da su baletani pederi?
- Šta su?
- Muževniji su od većine fudbalera. Ne razumem se mnogo u fudbal, ali najveći metroseksualci koje znam su upravo fudbaleri. Nijedan kojeg ja znam ne izgleda muževno već izgleda kao tipičan gej.
- Pa, ono jest', nema više takvih ljudina kao što je bio Trifon Ivanov. Ali opet, baletani muževni... Daj, bre...
- Ići ćemo jednom na balet pa ćeš videti.
- E, bogami, ja se u to nikad uveriti neću!
- To je zato što si balvan stereotipnog razmišljanja koji je ograničen kao terasa...
- I plitak kao Tamnava i koji neće ići na balet, pa ni pod pretnjom da ću zbog toga cele godine jesti musli i proliv imati. Eto, dođeš s devojkom u market i ona te odma' vabi na balete, u opere. Tako i ova budala – danas doveo sina ovde za vreme utakmice, sutra će ga upisati na balet, prekosutra će mu sin dovesti zeta Stevu u kuću, pa će posle da krivi poštu što je za njegov reon odredila poštara sumnjivog morala. Ali ne sumnjivog zbog otvaranja pisama, ne, ne!
- Pre će gej postati ako gleda dva krda metroseksualaca sa odvratnim frizurama i nalickanih kao za modnu reviju koji trčkaraju po proplanku, vataju se, grle se, ljube se, dodiruju, natežu. Ovde bar može da vidi dobre ribe.
- Može, ako ga bude vodio u onaj butik gde smo gledali patike.
- A, je l'? Ja, budala, se pitam što toliko razgledaš patike, obično kupiš prve koje uspeš da natakneš na te tvoje nožurde. Bogami, nećemo mi neko vreme dolaziti ovde.
- Joj, baš mi krivo. Nemoj, molim te, da budeš tako surova.
- I ima da mi skineš s neta porno filmove s onim glumcem.
- Kojim?
- Onim što je glumio u onom porniću što si mi puštao.
- Otkud ja znam kako se zove glumac. Ne gledam ja te filmove zbog glumaca.
- Baš me briga, saznaj.
- Ne pada mi napamet!
- Ma nemoj? Misliš da samo ti možeš da gledaš porno filmove? Ima u tim filmovima i glumaca, znaš?
- Ti to opet počinješ o ravnopravnosti polova? E, kad je tako, drži onda ove kese. I ovaj balon.
- Daj! Misliš da ja ne mogu da nosim to? Pih, kao da je ovo toliko teško.
- Samo ti nosi.

- Ljubavi...
- Reci?
- Hajde mi pomozi. Molim te.
- Ma, hajde, šta ti je. Pa nije to toliko teško.
-Jeste. Teško je... teško. Molim te.
- I šta reče, da idemo na balet?
- Ma kakav balet, šta ćeš ti tamo?
- Što? Ti to hoćeš da kažeš da sam ja ograničen kao terasa i plitak?
- Ma ne, nego... Uh...
- Baletani su pederi?
- Jašta su!
- Hoćeš da ti skinem filmove s onim pornićarom?
- Neću, ne. Šta će mi to.
- Svideo ti se, a?
- Ma kakvi, nije nikakav!
- Ima veći od mene?
- Ne! Bar ne izgleda.
- Možda zato što je monitor računara malih dimenzija?
- Ne verujem da je zbog toga. Manji je, definitivno.
- A i onaj glumac, kako se zove, onaj na koga se ti ložiš?
- Nikola Ristanovski?
- E, taj.
- I on je baš papak, zar ne?
- E, znaš šta? Nije papak, pa makar taksi do zgrade morala da uzmem.
- Ni ja neću moje milfarice obrisati s računara, pa makar ceo život slušao zamerke na račun moje težine i ishrane!


0 komentara:

Постави коментар