Svedoci smo da u današnje vreme ne postoje više veliki borački spektakli kao što su svojevremeno bili, recimo, „The Rumble in the Jungle“ ili „Thrilla in Manila“. Iako po raznim TV kanalima idu borbe u nekoliko desetina različitih i „različitih“ borilačkih sportova, ne postoji neki mečevi kao gore pomenuti, mečevi o kojima se priča mesecima unapred, zbog kojih ljudi ostaju budni do duboko u noć da bi ih gledali i koji,  što je najvažnije, daju odgovor na pitanje ko je najjači čovek u određenoj kategoriji.
Upravo zbog toga, odlučili smo da pokrenemo ovu rubriku da bismo jednom za svagda demistifikovali  neke duele koje nismo uspeli da odgledamo (a voleli bismo, nije da ne bismo).


Giga Moravac  vs Vukašin Golubović
(Moravski živčo vs Niški pastuv)
Kategorija : Brko iz provincije

Pretpostavka je da bi se za ovaj duel tražila karta više, a da bi se medijska pažnja kojom bi bio ispraćen ovaj meč mogla porediti sa onom kojom je ispraćen duel Vujošević-Čović svojevremeno u „Utisku nedelje“. U jednom ćošku živčani moravski prizetko, u drugom niški kosmati pastuh koji neverovatno bezuspešno glumi rođenog beograđanina.  Sirova neobuzdana snaga, protiv „elegantnog“ nastupa. Veliki nos sa brkovima protiv još većeg nosa sa brkovima. Mada se iz serije da naslutiti da se Vukašin u mladosti bavio boksom, činjenica je da je herc na strani moravskog superstara.
Mesto bitke: Foaje kafane „Stara Hercegovina“. Dotična dvojica kad god uđu u kafanu naprave sranje, pa niko više ne želi da ih pusti da uđu dalje od foajea.
Epilog bitke: Posle višeminutnog hvatanja za revere i rvanja oko šanka, Giga na iskustvo dohvata limenu pikslu koja se zadesila za stolom u foajeu i nesvest-udarcem u glavu pobeđuje svoju bednu kopiju. Snežana Savić ushićeno pritrčava da mu čestita, ali je on odjebava jer Giga nije takva veverica da firca ribu na koju se loži njegov sin.
Izjava pobednika: On će meni u kafani da pominje neke maline, majke mu ga šašave i bezobrazne!


Keba vs Onaj seljak koji vodi „Ridiculousness“(u daljem tekstu OskvR)
(Wanna be white  vs   Wanna be crnjo)
Kategorija : crno-beli kameleon

U jednom uglu negativ Majkla Džeksona, čovek koji je rođen kao belac, ali se svojim niskim nošenjem farmerica, mlataranjem rukama dok priča i neprestanim ponavljanjem fraza kao „Yo,yo,yo“  trudi da ga drugi dožive kao crnca (Jebiga, malo je to teško dokle god ljudi imaju oči). U drugom uglu, pripadnik nacionalne manjine koji je naprasno zaboravio svoj maternji jezik (na kojem je do skora i pevao), i koji je u stanju da tuži svakog ko ga nazove pripadnikom nacionalne manjine. Evo, nisi član nacionalne manjine, Kebo, šalili smo se.  Dakle, u jednom uglu seljo iz Ohaja, u drugom manjina iz Loznice. Loš smisao za sve protiv lošeg smisla za govor. Skejt protiv mikrofona.  Zlato protiv bakra.
Mesto bitke: Studio kod Lee Kiš. Takav okršaj može biti zaokružen u samo jednom takvom velelepnom enterijeru.
Epilog bitke: Kao što je poznato da svaki crnac mora da zna da igra košarku, svaki Leskovčanin da pravi dobru tucanu ljutu prapriku, tako svaki maljanin iz Loznice u jednom trenutku svog života je morao da trenira boks. Lagana pobeda Kebe već u prvoj rundi, tehničkim nokautom. Titula najboljeg kameleona zasluženo ide u njegove ruke. OskvR-u jedino ostaje da u svojoj emisiji pokazuje snimak salta koji je napravio kada ga je Keba overio aperkatom u bradu. Evo, i mi konačno da se nasmejemo na nešto što se prikazuje u njegovoj emisiji. 

Izjava pobednika: Dikalamane kurafče dale.


Miroslava Vavrinec(Federer) vs Joko Ono
(Federerov Toni Nadal vs Lenonova Ljiljana Pavić)

Kategorija : Najgrdnije žene superpoznatih
Prvo stvar koja se nameće kada vidite o kakvim veličinama se radi i pored njih pogledate njihove…pa…nazvaćemo ih ženstvenije polovine je pitanje: “Zašto bre, jebote!?”.
Dakle, u jednom uglu je žena koja je odgovor na strica jednog od najvećih oponenanta jednog od najvećih tenisera svih vremena, tj. neko ko je tu da ga kazni posle svakog poraza tako što će ga vezati za radijatori i gurnuti mu…hm, ne…U drugom uglu, žena koja je iz nikome poznatih razloga bila najveća ljubav jednog velikog umetnika i iz još nepoznatijih bitno uticala na njegovo stvaralaštvo. Sport protiv umetnosti. Evropa protiv Azije. 100 kg protiv 40kg.
Mesto bitke: New York, modna pista. Lepota traži lepo okruženje.
Epilog bitke: Razlika u kilogramima možda jeste u korist loptice iz Slovačke, ali je poznata sklonost Japanaca ka borilačkim veštinama. Kao što kod nas na selima punoletnim ne smatraju onog ko sa dedom ne popije balonče one zavoskirane rakije(možeš ti napuniti 18 godina i 5 puta ako hoćeš), tako se u Japanu punoletan postaje tako što sestriću vezanih očiju mavaši-gerijem izbiješ gornjeg levog mlečnog keca. Sestrići obično jako vole taj dan, a jako mrze onih prethodnih neuspešnih 15-ak pokušaja pre toga u kojima dobiju izgled vilice kao Kalinić.
Na početku borbe, nožnom tehnikom iz daljine Yoko je dobijala meč, ali je bucmastoj Slovakinji prekipelo, te je prišla u klinč, oborila svoju laganiju protivnicu na zemlju, pružila se preko nje i uradila nešto što bi se najlakše moglo predstaviti sledećom slikom:

Izjava pobednika:  Ona će meni “debela zemičko”…



 
Blues brothers vs braća Bajić
(Borci za bluz vs Borci protiv bluza i svih drugih metalika)
Kategorija: bratska grla

Sa jedne strane dvojica mračnih likova, odevena u tamna odela, sa naočarima za sunce. Sve su naznake da su jako zajebani. Sa druge strane dvojica prijatnih, vazda nasmešenih pevača, frizure na mestu i slično…Bluz protiv narodne. Viski protiv bistrog planinskog izvora. Cipele protiv opanaka.
Mesto bitke: Krčma kod Neđe debelog
http://www.24sata.info/magazin/zanimljivosti/215602-ljubitelji-srpskog-smokija-mirso-i-emir-najbrzi-u-jedenju-cvaraka.html
http://www.prijedordanas.com/?p=6246
Epilog bitke: Na prvi pogled, braća Bajić izgledaju naivno kao ekskurzija koju bi napravile pastirice iz bajki Johane Špiri. Ali tu je glavni zajeb. Ko god u Srbiji stalno izgleda tako naivno i čedno u sebi krije žestokog psiha. Ne moš se stalno keziti i biti prijatan. Stres je to. Mora se negde napraviti ventil. E, zato braća Bajić vole da se dobro opuste u kavani. Što bi rekla stara krajiška “Vole popit, vole zagalamit da ih vide ko će im zabranit”. Sa druge strane Blues brothers su u kafanu kod Nedje Debelog došli kao kec na deset. Em što su se Bajići već dobro nalizali komovice do tada, em što su ovi bili predstavnici svih onih stranih metalika koje Bajići nisu mogli da smisle. Na sve to Džon Beluši se uveliko već pucao pajdom, tako da on nije bio nešto od preterane pomoći. Den Akrojd sam po sebi je bio zajeban isto kao selekcija Grenlanda u bič voleju. Borba je završena tako što je bulja Blues brothersa bila puna šimika, a na kraju ih je Nedjo debeli dodatno tukao, jer su mu glavom izlomili inventar kojim su ih braća Bajići lemali.
Izjava pobednika: Sledeći ste vi, braćo Mitrovići.


Vlajko Zmajovni

0 komentara:

Постави коментар