Voajerizam u službi sigurnosti građana

-Dobar dan komšo.
-Aj dobro. Izvolite?
-Imaš li nekog starijeg tu?
-Koliko starijeg? Šta će ti neko stariji?
-Mislim, keva ili ćale jesu kući?
-Ne.
-Aha... A je l’ imaš ti malo vremena?
-Nemam.
-Kratko će trajati to...
-Nemam.
-Moraš komšija, imamo sastanak kućnog saveta.
-Svaka vam čast, čestitam. Ali šta se to mene tiče, šta ja imam sa tim?
-Pa mora član svakog domaćinstva da bude prisutan.
-Nemam vremena.
-Neće to dugo trajati. A i bitne stvari su u pitanju.
-Ne tiče se to mene.
-Tiče se tvojih roditelja.
-Ne tiče se ni njih.
-Tiče se, baš sam pre neki dan pričao sa tvojim ocem o tome...
-A ono jest', on je sad penzioner, ne bi me čudilo da se zamlaćuje kojekakvim glupostima.
-'Ajde, pa da mu preneseš odluke.
-U sunce ti... Odluke... Dobro, eto, silazim za par minuta, samo da se obučem. Nije red u gaćama da silazim na tako bitan sastanak, je l’ tako komšo?
-Tako je komšija, ajde obuci se pa silazi dole.

Sastanak kućnog saveta

-E ovako, većina, znači, svi ovde su za uvođenje video nadzora?
-Čega?
-Video nadzora komšija.
-Je l’ me zajebavate?
-Ne, što?
-Šta će vama video nadzor?
-Takva su vremena došla.
-Kakva vremena? Voajerska?
-Puno bre narkomana, lopova, budala... - objasni komšinica.
-Pa zbog tvog sina mene da snimaju kamere i da me gledaju komšije?
-Šta, bre, zbog mog sina? Koga ti vređaš?!
-U redu, u redu. Znači, vi ugradite kamere i neće više da bude narkomana, lopova i budala?
-Bićemo sigurniji. Ja kao predsednik kućnog saveta osećam potrebu da preduzmem nešto povodom toga. Malo-malo pa nekome obiju auto, pun ulaz špriceva, opušaka...
- Zbog toga treba mene da gleda komšiluk na tv-u?
-Kako bi se ti osećao da tebi neko obije auto?!
-Nemam auto, imam juga. A i ne mogu ga obiti jer se ne zaključava.

-Većina ovde je za video nadzor, kao i tvoj ćale uostalom, pričao sam sa njim pre neki dan.
-Ma šta me se tiče to. Komšinicin sin je sjebo interfon odma' nakon što su ga ugradili, a ja ću bogami video nadzor.
-Šta pričaš ti, čiji sin je pokvario interfon?! - komšinica opet sikće.
-U redu je komšinice...
-To je odluka kućnog saveta, jednoglasna. Ti samo prenesi roditeljima to, a ja ću doći za par dana kad se dogovorimo za cenu. I to je to. Nemaš ti šta više da pametuješ ovde.
-Pa koji si me kurac zvao, mogao si i sam da im saopštiš to.
-Rekoh ti da mora da bude prisutan član svakog domaćinstva!
-A jeste, pardon. Onda, to je to? Mogu da idem?
-Može.
-Ajd u zdravlje. Vi postavite to govno od kamera, ja ću da ga sjebavam i svi srećni svi zadovoljni.
-Samo probaj! - zapreti komšinica.
-'Oću. A u kasnim noćnim časovima dok budete zverali ko šta radi ispred zgrade i ko prolazi ovuda, imaćete priliku da me gledate kako masturbiram. Bolje nego tv hiljadu.
-Šta ćeš da radiš? - zaintrigira se ista komšinica.
-Da masturbiram. Predsednik kućnog saveta će ti objasniti šta to znači.