... ali nemoj misliti da ja mislim da ti voliš njega. Ne voliš ti nikog, nego si ko i druge nepoštene ženske. Hoces samo da se udaš. Sram te bilo! Da je sreće da te svaki čas peku na raznju ti bi izdržala dok ja ne dođem, ili bar ne bi izlazila nigdje! Ili ako ništa ne bi govorila i obećavala se drugom ,da Bog da te sam Bog gromom ubio. Kad sam ja mogao- kurvo jedna ni s jednom ženskom da ne progovorim. Ali ne misli sta mislis: ja te se nisam okanuo. Znam ja šta radim.
Da je tebe nana korila bas tako, ti bi pobegjla meni. Imam ja kuću i moju majku, moju dobru majku koja nema u Mostaru para,neka ti Baća kaze. Da su te korili i bi zvala mene i ja bih te prstenovao.
Ali ti si navalila da se udas: Kurvo!
Dosta sam teška jada podnio s tebe, pa zar ti nije dosta Bog ti sudio! Zar hoćeš da i od tebe i od sebe učinim veliku nesreću!
A kakva te to bolest snašla te ne možes da pišes,da Bog da ne preboljela. Za misliš da ja ne znam šta je to, da mi nećeš za duže vrijeme pisati.
A šta u Brcko? Kujo jedna,zar bi ti jos i to trebalo? Pa jos veliš da čistis zube gadu jedan!
Zakletva te tvoja u grob otpremila da Bog da. Ali samo čekaj dok ja dođem,nećeš dugo čekati,vjeruj mi!
Ja sam i u ovom manastiru bio sretan. Mislio sam da je sva ova nesreća samo 6 mjeseci, pak da cu s tobom biti sretan, a vidiš ti sad. Mislio sam da dogodine budem tamo jer to mi je obećao naš okružnik i vladika, pak sam te jednom podržao da neću doći, a ti hoćeš samo da se udas, da ides s njim na pivo- sram te bilo!
Zar je to sreća?
Ta zar za te nema ništa svetije od tog, ognjem izgorjela. Tuga te moja ubila! Zar ti misliš da je u momka tako lako raskinuti. Varaš se! Imamo mi mnogo računa. A zar bi se ti mogla udati i onako sa mnom činiti, Gospod te ubio. Šta ti misliš! Ali čekaj dok ja dođem. Vidjeces ti i tvoji švaleri- jebem ti oca i s njima!
U meni ima krvi, ima poštenja. Hoces još i da ideš na led sa Persom, kučko jedna. Zar je to poštenje, zar je tvoja riječ. Tako ce ti Bog sreće dati!
Ali čekaj samo!
Pa još kažeš da te nije prosio. A nek ti nana pokaže pismo moje, pa vidiš da ja sve znam. Ti su u Bijeljini danas poslednja cura. Dok je svijet mislio da mene volis, drzao je da si postenje cura, a danas...
Ah, Mago, Mago.
Ali nećeš se vise sa D.K. sastajati, oca ti jebem!
I tome ću kraja naći.
A zašto kažeš da si vjeru u me izgubila čim sam otišao. Zašto kurvo? Jesam li ti i prsten nudio?
Ali ja znam sve. Znam ja šta je tebi! Znam- nesretna Mago, žalosti moja! Eto mene naskoro tamo!
A da što me kao zoveš o Božiću? Tako mi Bog pomogao, ja znam da bi voljela da ne dođem, znam tako mi Boga.
Ah,nesretna moja!
U grob ces oterati i mene i sebe!
Ljubavno pismo Jovana Dučića
Коментари
Постави коментар