Uspeh, to je na pojilu konj,
mrkov jedan,radosnoga repa,
ofarbane grive bojom žutom
i potkovan stokaratnim zlatom,
jedna stoka, marva n'osedlana,
koji jaše lepu manekenku,
jer je njemu otac gastarbajter,
ta konjina puna je deviza,
a uz to je strašno popularan,
jer on plaća i obrće ture
rujna vina,bakardija, piva,
stranjskog piva, nikako domaćeg,
i bavi se privatnim biznisom.
Gnev je sivo magare, prelepo,
s frižiderom na leđima svojim,
s teškim, pustim cetinjskim Obodom,
koje pedalj jedan ne odstupa
makar meso preko sindikata
propalo k'o srpska industrija.
Zna magarac za svoj kapacitet,
neće ono da tegli sto kila
kao da je on kakav kamion,
te je gnevno na čoveka - konja,
stoku jednu i bezrepu marvu
koji misli - magare je šleper
šta je jedan friz za magarence.
Sreća, to je prase umiljato,
burgijastog, uvijenog repa,
koje grokće, valja se u blatu,
a Božića niđe na vidiku,
dok je mesar otiš'o u Budvu,
Rođendana, slave il' preslave
ili neke druge svetkovine
nema u crkvenom kalendaru
Tuga, to je biti glup k'o ovca
koja blene i bleji kraj stada
i pita se "šta se, koj moj zbiva",
dok vukovi celo stado dave.
Ili bit glup k'o nekakav ovan
rogati i tvrdoglavi balvan,
koji hoće svojom ludom glavom
proći kroz zid, trnje ili stablo.
Još gore je biti u skupštini
jerbo većih ovnova na svetu
nema, nije, niti će da bude
od onijeh silnih poslanika.
Koliko je to glupo i jadno,
čovek njima jedan crtež da da,
sa dve rukom nacrtane ovce,
poslanici, jad, muka i čemer,
obe ovce ne bi sačuvali.
Nepravda je biti kakva koza,
jerbo kozu papci vazda često
porede sa glupim devojkama,
kao da je koza stvarno glupa
i da ona jedino mekeće.
A koza je umna životinja,
čudnovata kao oraj tvrdi,
koja nađe puta i prolaza
gde bizgovi ne mogu da nađu,
ni uz pomoć raznih satelita,
gugl erta, cie i vodiča.
I mekeće lepo i prijatno,
lepše nego te glupe devojke,
što mekeću preko mikrofona,
i uživo, a i na plejbeku.
Meketanje takvo, baš nikakvo,
koza bela ni slušala ne bi,
za razliku od ljudskoga uha.
Nesreća je sudba lešinara,
jer lešinar bez posla ostaje,
u nas, našoj suverenoj zemlji,
jer mu ljudi posao oteše i
bave se čime ne trebaju,
lešinare, kradu, otimaju.
Hrabrost, to je biti danas vuk,
naglas reći, zaurlati jako,
iz sveg grla, i jasno i glasno,
saopštiti da si vuk, ako si,
jerbo nije popularno biti,
vuk u doba patuljastog pinča,
odbijati povodac i lanac,
niti ono šta ti se servira.
Mržnja, to je osećaj u bika,
kad u jeku izborne kampanje,
u dom njegov, u štalu njegovu,
bez pardona, pitanja i reda,
kao kuga uleti kandidat,
te ga ljubi, mazi i miluje,
a poslije, bogami i muze,
iako je bik muškoga roda,
a ne krava koja mleko daje.
Kukavičluk, to je bubašvaba,
koja pare primi od pacova
da proziva, pljuje i napada,
i da širi svakojake laži,
o međedu, dok on čvrsto spava.
Zlo je kada suri soko strašni,
neustrašiv gospodar visina,
junačkoga, ponositog leta,
strah i trepet sviju i svakoga,
padne nisko, zaglibi u blato,
navuče se na sivi 'eroin.
Ljubav, to je kada soko suri,
neustrašiv gospodar visina,
junačkoga, ponositog leta,
strah i trepet sviju i svakoga,
sve odbaci zarad 'eroina.
Коментари
Постави коментар