Reklama:


Dva inspektora kucaju na vrata. Otvara im starija žena.
-Dobar dan gospođo.
-Dobar dan.
-Vi ste prijavili nestanak ćerke pre dva meseca. Visoka 176 cm, teška oko 57kg, duga, crna kovrdžava kosa, punije usne, manekenska građa. Onako, zgodna devojka.
-Onako, baš dobra za... - prekida opis drugi inspektor kolega.
- Ne prekidaj me! Gde sam ono stao? A, da. Poslednji put viđena u uskim farmerkama i beloj bodi majici?
-Da, da, zaboga, da! Da li ste je pronašli? Šta se desilo?!-zabrinuto upita majka, sa očima punih suza, drhtavim glasom, dok joj  lice dobija zemljanožutu boju (ne od trodona):
-Bojim se da vesti nisu ni malo prijatne. Pođite sa nama.

U mrtvačnici:

Izložena četiri tela masakriranih devojaka, delo novog masovnog ubice. Žena pokušava nekako da prepozna da li je jedna od njih i njena ćerka. Tri devojke imaju takođe bele majice, sve natopljene krvlju.Šokirana žena posmatra. Zaustavlja se kod leša treće devojke, gleda pažljivo. Pogled joj staje na jednom delu majice koji nije uprljan krvlju. Prepoznaje ćerku. Šok i neverica. Inspektor je pita kako zna da je to ona? Kako je prepoznaje?
-Vidite. Ova bela majica nije blistavo bela. Znate, mi smo u veoma lošoj materijalnoj situaciji. Muž je penzionisan, ja sam dobila otkaz iz preduzeća pod stečajem a socijalni program nisam dobila. Nismo u mogućnosti da kupujemo prašak za veš sa mirisom lavande koji odiše svežinom cvetnih livada. Mi koristimo jeftin deterdžent.
JEFTIN DETERDŽENT - VAŠA REALNOST - JER NIŠTA NIJE BELO KAO ŠTO IZGLEDA!

0 komentara:

Постави коментар