-Imaš kartu?
-Nemam. Daj jednu na indeks.
-185 dinara.
-Na! - predajem dve pune šake kovanih novčanica, gvožđurije, kondoru u šake koji me zbunjeno gleda.
-Šta je, bre, ovo?!
-Kako šta? Pa pare. Vidiš.
-Koliko ovde ima?!
-Prebroj.
-Je l’ me zajebavaš?!
-Ne, zašto?
-Šta mi, bre, ovo daješ?!
-Pare, jebote, vidiš. Nisi ćorav.
-Nisi mogao ovo da ukrupniš?
-Zašto bih ukrupnjavao, pare su pare?
-Ti si neki šaljivdžija?!
- Tebi je šala kad ti neko plati kartu?
-Kažeš, ovde ima tačno?
-Mislim da ima, ali prebroj ipak, za svaki slučaj.

I brojao je. A ja sam Boga molio da majstor naglo zakoči.

0 komentara:

Постави коментар