-Je l' znaš neku bogatu babu?
- Ne. Što pitaš?
-Pitam. Ako znaš neku bogatu babu koja bi da se uda i da ostavi svo bogatstvo, imanje, pare, bankovne račune i čekovne knjižice, vile, vikendice, kuće, okućnice, radionice, automobile - meni.
-Ne znam.
-Sigurno ne znaš?
-Sigurno!
-Dobro, ali ako saznaš za neku bogatu babu za udaju, uputi je na moju adresu, četvrti sprat, ne radi zvono, neka čukne koji put u vrata.
-Misliš, bogatu babu za ženidbu?
-Nazovi to kako hoćeš, ne interesuje me, samo da nasledim neko bogatstvo i da postanem tajkun.
-Stvarno bi se udao za bakutanera?
-Za bogatog, prebogatog bakutanera.
-I šta bi radio sa babom?
-Trošio njene pare.
-A šta bi pored toga radio?
-Otkud znam, šta se već radi sa babama... Kupovao lekove, vodio kod lekara, gledao sa njom španske serije i dnevnik...
-A bračne obaveze?
-Pa to su bračne obaveze.
-E, ne pravi se lud, mislim konkretno na karanje, kad moram tako da se izrazim.
-Ne!
-Eeee, pa moraš. Kako misliš bez toga?
-Pio bih brom, onda svakako ne bih mogao.
-Pa onda ćeš biti šutnut od strane bakute.
-Još bolje. Razvod braka, pola bogatstva meni. Ne bih dobio svo bogatstvo, ali nisam ja baš toliko gramziv.
- A predbračni ugovor?
-Ma obrlatiću nekako bakutu da se zaljubi i da zaboravi na taj ugovor.
-Aha... A kako ti to misliš da izvedeš?
-Jebem li ga, šta znam... Recitovao bih joj onog Prevera, šta znam, tako nešto.
-Verovatno "Barbaru".
-Jeste, to je ono iz "Kako je propao rock and Roll". Šta bi drugo, je l' ima taj baja još neku pesmicu?
-Da... I šta bi još. Šta ako to nije dovoljno, ako je bakutaner zahtevan?
-Otkud znam! Pevao bih joj serenadu pod prozorom?
-To baš i nije tako romantično.
-Serenada nije romantična? Ma nemoj?
-Kad ti kažem.
-Pa šta je onda  romantično?
-Šta znam, večera neka, cveće, sveće... Klasika.
-Da, klasika. Ali za parastos.
-E jebiga sad.
-Zajebi ti to, je l' znaš ti neku bakutu ili ne znaš?
-Ne znam čoveče, rekla sam ti.
-A je l' imaš neku drugaricu koja je ekstremno bogata a udala bi se za nekog giliptera?
-Pa sad... Mislim da nemam. Videću, raspitaću se.
-Vidi..
-Je l' može da bude debela?
-Može da bude i koza, samo da je bogata.
-Ima jedna debela, samo ne znam da li je bogata. Ali ono, nafurana je.
-Proveri pa javi. Ako je bogata, šalji na adresu, znaš sve, ulica, broj, sprat, zvono ne radi, neka čukne koji put u vrata.
-Ako nije bogata onda ništa, a?
-Koji će mi onda? Još ako je nafurana a nije bogata... Da mi traži pare za te fitnese, frizerske salone, solarijume, večere, morske plodove, koktele, letovanja i zimovanja, manikir... Pa da je prebijem. Još da mi posle traži odštetu i pleni imovinu koju i nemam. Pa i robiju da zaglavim?!
-Šta, ti kao nikada nećeš ženi dati pare za frizera i tako to?
-'Oću, ako je bogata, daću joj njene pare.
-A ako nije onda nećeš?
- Friziraću je sam.
-Budalo...
-Budala ili ne, nebitno je. Bolje se baci u potragu za nekom bakicom ili nekom devojkom ili bilo kakvom drugom bogatom gospojom.
-Otkada si ti posrnuo za materijalnim dobrima? Ti si kao uvek bio u fazonu "jebeš pare".
-Pa jesam, ali iskreno da ti kažem, dokurčila mi je više ova kriza. Traje već duže od dve decenije, šta je mnogo mnogo je. A i dugujem komši u dragstoru neku kintu za pivo.

0 komentara:

Постави коментар