-Bože, ovako više ne može. Ne može nikakako. Ti i ja moramo da porazgovaramo. Ako te ima, pojavi se, dođi, objasni mi. Je l’ ovo život? Dokle više ovako?
-Šta je, šta oćeš?
-U jebote... Idi bre, uplaši me. Ko si ti?
-Onaj kome dosađuješ po vasceli dan. Šta je, šta 'oćeš, pričaj?
-Ti si Bog?
-Jok, nego si ti. Govori. Šta 'oćeš? Nemam se ja kad zamlaćivati sa tobom.
-Kako tako, odjednom dođe, tek tako?
-Što? Kako treba, da ti se najavim? Taksijem da dođem?
-Pa ne, ali gde je ona bleštava svetlost, munje, gromovi, grmljavine, sevanje, neke prilike na nebu, meteorološke nepogode?
-O čemu ti pričaš? Kakve munje, kakvi gromovi, grom te spalio jadnog?
-Šta znam, tako sam to doživljavao, kao u filmovima. A ne tako da se pojaviš najnormalnije.
-Pa ti onda traži pomoć od filmskih režisera. Ja sad odoh.
-Čekaj, nemoj, stani, polako. Kad si već tu...
-Ako stoji lepo zapovest da ne uzimaš uzalud imena gospoda Boga svojega, to znači stvarno da ga ne uzimaš bez potrebe. Šta ja treba, da trčim kod svake budale koja krene da kuka i da zapomaže i da bogoradi zbog kojekakvih gluposti.
-Što gluposti, pa kad muka natera, kome da se obratiš za pomoć.
-Ma šta kažeš, muka kad natera? Pa je l’ ja treba da ispravljam tuđe brljotine? Ja da vraćam dugove i kredite u koje su se uvalili kojekakvi mazdrmalji? Ja da vozim auto pijane vucibatine koja je sela za njega pa mu posle žao što je nastradao? Ja da vodim politiku svih naroda, svih država na ovoj planeti, ja da sprečavam pljačke i otimačine? Ja da polažem ispite umesto drugih? Da ja tražim čestite devojke za druge? Pa što sam ja dao vama mozak?
-Pa da znaš, ima logike.
-Ja sam Bog, ja sam logika.
-Pa jeste tako, kad bolje razmisliš...
-Jeste, a? Pa šta te sprečava da bolje razmisliš? 'Oćeš ja da razmišljam umesto tebe i ostalih, sunce vam nesposobno?! Kad se uvalimo u probleme, onda Bože pomozi, jaooj, kuku mene, psujete me bre, proklinjete, pljujete... A kad je lepo sve, onda se Boga niko i ne seti.
-Tačno je, majku mu...
-Ajde prijatelju, gukni, šta 'oćeš?
-Pa htedoh da pitam, kad će biti bolje?
-U kom smislu?
-Pa evo, na primer, kad ću ja naći posao?
-Jesi tražio posao?
-Pa nisam. Ali i nema ga.
-Pa traži ga, možda ga i nađeš. Otkud znaš kad nisi ni tražio? Da nećeš možda ja da te zaposlim?
-Pa ne bi bilo loše...
- Samo mi ti fališ.
-Ovaj, a kad ću ja završiti fakultet?
-Pa kad položiš sve ispite.
-A kad će to biti?
-Je l
učiš?
-Pa ono, šta znam, učim. Ne baš u stvari... onako... pomalo. Takoreći, slabo.
-Eto vidiš, kad budeš učio mnogo onda ćeš i završiti. Šta još hoćeš, pričaj, imam neke obaveze, žurim.
-Pa ne znam, šta znam... Kad ću neke pare zaraditi?
-Kad budeš našao posao i radio, normalno. Kako da zaradiš ako ne radiš?
-Ali ja mislim na veće pare.
-Radi više, eto tako.
-Nema ovde para od rada. Ja bih hteo baš mnogo para.
-Kako nema? Pa ovde ima ljudi koji imaju baš mnogo para.
-Al' ne od rada.
-Nego od čega?
-Pljačke, otimačine, kriminal, mafija... Klasika.
-Eto, bavi se i ti time pa ćeš imati mnogo para.
-A zar to nije u suprotnosti sa tvojim zapovestima?
-Jeste, ali se nešto i ne pridržavate tih zapovesti.
-Čudno mi je to, ti da mi predlažeš da radim tako nešto.
-Radi ti šta hoćeš, k'o što si i do sada radio, kao što i svi rade. Ali kad geknete, onda će se ispostaviti račun.
-Nećeš valjda da me smestiš u pakao? Mislim, jesam ja grešio, al' ima i gorih.
-Ne znam, videćemo, kad se sve sabere i oduzme. U tvom slučaju ovo je tek sredina poluvremena. Videćemo do kraja šta će biti, dal' ćeš dati gol ili auto-gol. A postoji varijanta napuštanja utakmice pre vremena, povreda ili izmena. Videćemo.
-Bože, a kad ću ja naći dobru, normalnu, čestitu devojku?
-Jesi tražio nekada takvu?
-Kako to misliš?
-Je l’  pričam rumunski? Jesi tražio nekada dobru, normalnu i čestitu devojku ili samo kojekakve profuknjače?
-Pa da vidiš... Kad bolje razmislim...
-Eto vidiš, nisi.
-Je l’ znaš neku takvu, da mi preporučiš.
-Znam, sigurno da znam. Eto, tu par ulaza od tebe ima jedna dobra devojka.
-A je l’  možeš da mi pomogneš po tom pitanju? Neka dobra reč, ta božanska moć i tako to, to bi mi valjalo.
-Ne dolazi u obzir. Vidi bre na šta ličiš, klošarčina najgora.
-Što Bože, šta mi fali?
-Nemam ja baš toliko vremena da ti objašnjavam šta ti fali.
-Je l’ bi mogao ti meni da središ da dobijem na ruletu, ili na lotou, ili na izborima pa da postanem vlast, recimo?
-Čuj ovoga, je l’ bi mogao? Jok ti bi mogao!  Normalno da mogu! Svašta...
-Je l’ hoćeš?
-Naravno da neću. Šta ti misliš, magarac jedan, da je svrha moga postojanja da da tebi organizujem mućke i prevare?
-Izvini, nisam tako mislio...
-Nisi mislio? Nisi mislio?! A kako si to mislio, obraza ti? Pa ti bre ne znaš za sramotu, pa ti, bre, i Boga lažeš. Kao, Bog je glup, ne zna on šta ja mislim. E bedo jedna!
-Izvini, stvarno ne znam šta mi je. Kajem se, zaista.
-To bi bilo to? Nemaš više ni jedno glupo pitanje da mi postaviš?
-Imam, ali to je više onako, filozofsko pitanje, koje se tiče celog sveta, a ne lično, u vezi mene.
-Jeste da žurim, ali ovo moram da čujem. Ti postavljaš filozofsko pitanje, to mora biti nešto pametno.
-Što napravi ovako sranje od sveta? Pederi, narkomani, policija, partije, nameštene utakmice, beda, sirotinja, ubijanje, lopužarenje, glad... Što napravi sve to, ako Boga znaš?
-A, ne. To ćeš ti da izvineš. Nemam ja sa tim nikakve veze.
-Kako Bože ti nemaš veze sa tim? Pa ko ima?
-Jesam li ja stvorio ljude? Jesam! Jesam stvorio Zemlju? Jesam. Jesam podario ljudima mozak? Jesam. Jesam ostavio te zapovesti da se rukovodite po njima? Jesam i to. I šta sad 'oćete?
-Pa ne znam.
-Pa kad ne znaš onda ćuti. Ko vam je bre kriv kad ste bilmezi. Dve, bre, nacrtane ovce da vam dam da je čuvate svi skupa, svih vas pet milijardi koliko vas se nakotilo, i njih bi izgubili, ovce jedne!
-E, a je l’ može još samo jedno pitanje?
-Nemoj džaba pitati, neću ti reći šta ćete raditi protiv Francuza!
-Neću se kladiti, ozbiljno. Samo me zanima, čisto zbog sportske strane, da li ćemo otići na svetsko prvenstvo.
-E bedo jedna ljudska, šta će ti ta lista iz kladionice?

0 komentara:

Постави коментар