-Čekaj, stani. Polako. Ti hoćeš da kažeš meni da sam ružan?
-Ne, ne, ne. Ja sam tebi to već rekao.
-I stojiš iza toga?
-I iza i ispred.
-Ti meni kažeš to?
-Ja, pa čuješ me valjda.
-Čujem i ne verujem.
-E veruj.
-Pa 'ajde i da ti verujem. To je možda zato što sam pijan.
-Može biti.
-Al' ti si ružan i kad si trezan.
-Ja?
-Ti.
-Pa ti si i ružan i slep.
-Gde slep, imam oko sokolovo. Ti si bre ružan, pa nema grđeg od tebe.
-Ima, bogami ima. Ti.
-Ja? Jebemliga, može biti. Al' ti bre... Pa ti kad umreš nijedne novine neće hteti čitulju da ti objave.
-Ko mi kaže... Ružniji si od divljeg vepra!
-Može i to biti. Al' ti kad umreš ni jedan kamenorezac neće se usuditi da uklesa tvoju sliku na spomenik.
-Ti si bre ružniji od same smrti.
-I to je možda tačno. A ti kad umreš ja ne znam ko će da te oplakuje. Kome može biti žao što je tako ružno stvorenje nestalo sa lica zemlje?
-Dosta bre više sa tim, ti kao da mi prizivaš smrt.
-Možda je za opšte dobro bolje da umreš. Eto, svi tvoji bližnji mogu da posvedoče da rođeni deda nije znao šta da ti kupi kad si se rodio - kolica ili povodac.
-A tebe su hteli da bace u vodu.
-Ne kažem, može biti da je i tako bilo. Al' zakon treba doneti da tebi lična karta ne treba da se izdaje. Malo li je gledati takvu ogavnost uživo.
-Ti kako si ružan, ni za šta drugo sem za cirkus nisi.
-Ti nisi ni za cirkus.
-Ja nisam za cirkus?!
-Ti si za svetski terorizam. Ja stvarno ne znam koja bi to policija ovoga sveta imala srca da ti objavi poternicu, pošten svet da se traumira.
-Ružniji si od Indire Radić.
-Ali decu iz komšiluka bar ne teraju da rade domaći tako što im prete da će me dovesti u goste, kao što prete tobom.
-Tebi bre ni krava ne bi dala da je trsiš kol'ko si ružan.
-Ne mogu da grešim dušu, poseduješ ti tu neku, kako bih rekao, apolonsku lepotu, samo što ti ne bi dala ni ciganska matora kurva od šezdeset godina, sve da joj platiš i 1000 evra.
-Aha...
-Šta "aha", majmune jedan?! Tebe rođena majka pred gostima ne može da voli. Ni rođena majka ni tetka nerotkinja!
-Budalo jedna, pa poštar ne sme da ti dođe na vrata koliko si ružan.
-To i nije toliko strašno. Strašnije je to što je nastavničko veće odlučilo da te pošalju na vakcinaciju i zaraze gripom da ne prisustvuješ proslavi mature.
-Da, ti si bio cenjen u školi, pogotovo od kada je tvoja fotografija pobedila na konkursu "Čudo prirode"..
-Jeste. I ti si bio uspešan. Ti dok si trenirao fudbal igrao si u prvom timu centarfora jer niko nije smeo da te čuva niti da te gleda koliko si ružan. Čim okreneš lice golu, golman il' utekne il' okrene leđa.
-Ti nikad ništa nisi u prodavnici platio, radnice ne smeju da pogledaju u tvom pravcu. Čim te vide kažu: "Uzmi šta 'oćeš, samo nam na kasu ne dolazi!"
-E buzdovanu jedan, ti meni nešto pričaš? Pa ti komotno možeš da se u sred bela dana ušetaš u banku i pokupiš sve šta ima u njoj. Ne postoji ta sigurnosna kamera koja će se usuditi da zabeleži takvu rugobu kao što si ti.
-Žao mi je tvojih roditelja, majke mi. Zamisli kako je njima kad su izrodili oličenje ružnoće. Tebi ni u crkvu ne daju da uđeš.
-Može biti, možda i ne daju. Moram ići ovih dana da proverim da li je to tačno.
-Proveri, mada nema potrebe.
-Znam samo da kad si se ti rodio tvoj ćale je hteo da se razvede od tvoje keve. Kažu ljudi da je stajao mesec dana pred ogledalom, zagledao se i povremeno izustio rečenicu: "Ma nije moje!".
-Ne, sad ozbiljno. Čoveče, pa pogledaj se i budi malo objektivan, bar malo. Pa ličiš na strašilo.
-Možda ja i ličim na strašilo, ne znam.
-Pa ružan si bre, ružan si k'o ker, glavo jedna pijana!
-Može biti, ali tebi nisu hteli sliku ni na pano maturanata da okače.
Коментари
Постави коментар