Sapunica

-Kako bi to bio dobar scenario za neku sapunicu...

-Kakav scenario? Kakva sapunica?

-Pa to, samo malo da modifikujemo.

-Ne razumem?

-Pa zamisli kao, posle ne znam ni ja koliko godina ti se upuštaš u ljubavnu avanturu sa njenom ćerkom.

-I onda odem sa njom kod njene keve i tu padne neki scenario za pornjavu umesto sapunjare?

-Ma ne bre, ćuti tu. Slušaj.

-'Ajde, slušam. Baš me zanima šta ti je sad palo na um.

-Pa tu se rasplamsa ljubav, sve po redu, kako običaji nalažu i zapovedaju, i onda dođe vreme da se venčate. A ona nema pojma da si ti bio sa njenom majkom niti njena majka zna da je ona sa tobom u vezi. Dolaziš sa njom kod njene keve sa kojom si nekada davno bio u šemi...

-I tu padne pornić? Stanković režira i da napravimo čudo.

-Ne lupaj, pusti me da nastavim. Dolazite vi kod njene majke, tebi neprijatno, nelagodno, plašiš se za ishod, da li će se tu dogoditi neka teška neprijatnost, možda izgubiš ljubav svog života...

-Čuj majke ti, ljubav mog života...

-Ne ruši mi koncepciju! Dolazite, tvoja buduća supruga saopštava svojoj mami vašu odluku, gospođa kad je to čula i kad te videla, dobija vrtoglavicu, gubi dah, guši se, obliva je 'ladan znoj, ne može da diše, nije joj dobro...

-Je l' crkava u toj sceni ili ću se patiti sa taštom do kraja života?

-Ne crkava, pozlilo joj je, ćerka njena trči po lekara, ostajete sami...

-I? I?

-Neće biti toga šta bi ti želeo.

-E jebiga, a ja se taman ponadao nekom bludu i razvratu.

-Samo polako.

-Ma šta bre polako, ako nema bluda i razvrata na javi, oću bar na filmu da osetim te čari!

-Pusti me da završim!

-Ma jebi se, bre! Pa ja ni na filmu ne mogu da budem jebač, k'o da sam šugav!

-I onda ona skače na tebe, hvata te za gušu, histeriše: "Što si mi to uradio! Uništi mi porodicu! Životinjo jedna! Sklanjaj se od moje ćerke!

-I onda ja postajem Ron Džeremija?

-Ne može.

-Daj jebote, imaj milosti bar mrve jedne.

-Ti joj tu onda objašnjavaš kako ti njenu ćerku voliš, kako nećeš dozvoliti da se ona ispreči između vaše ljubavi, kako ćeš se boriti za nju, kako nećeš dozvoliti da tvoja burna prošlost uništi vašu budućnost, šta je bilo - bilo je, moliš majku da shvati situaciju, da tvoja i njena veza iz tvojih mladalačkih dana ne sme da bude prepreka srećnom životu njene ćerke čija je sudbina neraskidivo vezana sa tvojom...

-To je sranje.

-Nije, super je.

-Koja bre moja burna prošlost, pa burniju prošlost od moje imao je čak i Koštunica. Uostalom, kako je moguće da ona ne zna da sam joj ja bio sa kevom?

-Pa tako lepo, ne zna, keva joj je rekla da ste vi bili samo prijatelji...

-Jeste, prijatelji a 15 godina je starija od mene.

-Pa šta?

-Da ja tebi fircam kevu, ti ne bi provalila? Mislila bi da smo drugari?

-Ostavi ti moju kevu na miru.

-Ostavi ti mene na miru. Neću da se povlačim po tim sapunicama. Ili pornić ili ništa!

-Gde sam ono stala? A, da. Keva njena, a tvoja bivša partnerka, shvata kakva je situacija, uverava se u tvoju ljubav prema njenoj mezimici, i prihvata to vaše venčanje.

-I kraj filma. I onda drugi deo, ali ja režiram. Maj vajf hot mam!

-Ma jok. Venčavate se, živite srećno, u ljubavi, izrodili ste sitnu decu, situirani ste, uspešni i priznati u vašim poslovima i tako... A na venčanju, kad ste svi slavili, pevali i igrali, njena majka, a tvoja tašta...

-I bivša, kako bih nazvao...

-Nemoj nikako da nazivaš! Tvoja supruga je tad na venčanju primetila da ona nije tu, pa je krenula da je traži i našla ju je na kraju u wc-u…

-Sa mnom?

-Ne.Sama, place.

-Ni na venčanju svom je nisam...

-Nisi i nećeš!

-Bar malo? Samo malo? Eto, bar jednom da munem i ne moram više?

-Ćuti majmune! Nema ništa od toga, ti voliš svoju suprugu, nećeš da imaš ništa više sa njenom majkom, šta je bilo bilo je.

-Pa kakav je to film? Gde je tu radnja? Zaplet? Misliš da će neko da gleda tri sata kako ja idem na posao, pa se vraćam, pa ručam, pa žena ide da kupi hranu za papagaja i po kile salame, pa učim dete da recituje "Petliću pevaču", pa krečim stan, hoblujem parket, menjam ulje na kolima? Gde je bre tu seks, droga, pucnjava, nasilje, dizanje u vazduh gradova i sela, spašavanje sveta, hapšenje Bin Ladena, sprečavanje krađe izbora, izigravanje američkih agenata i Mosada?

-Nema toga, ovo je drama.

-Pa gde je tu drama?

-Pa eto, posle godina lepog života, ti si krio tu tajnu da si bio u vezi sa svojom taštom, to te izjedalo, osećao si konstantno grižu savesti...

-Pazi da nisam, realno, boleo me kurac, verovatno sam išao u tajnosti kod tašte da rasplamsamo davno utihnuli plam. A nije isključeno da joj se nisam petljao oko švece, drugarica, a kumu sam sigurno morao nagnati, i to već na venčanju.

-I na kraju, zbog toga što si se osećao loše, što te to tištilo, ta odvratna veza...

-Nije bila odvratna veza, bila je idealna veza za jednog dvadesetogodišnjaka.

-Osećao si nepravdu prema svojoj voljenoj ženi i morao si da joj priznaš.

-Glupost. Zašto bih to uradio? Nisam blesav.

-Pa zbog ljubavi. Morao si da joj to kažeš.

-I dobro, rekao sam joj da sam joj bio sa kevom pre no što ću se upustiti u ljubavne vode sa njom, ona je dobila nervni slom, umrla je, ostao sam udovac i živeo sam u nastavku života život pun seksa, droge, rok en rola, bluda, razvrata i bahanalija? Ili me je ostavila, a ja sam ostao sam da živim život punim plućima?

-Ne. Onda je došao red na nju da ti onda prizna njene greške koje je počinila u životu.

-Kakve greške bre, pizda joj materina kurvina?

-Priznaće ti da je ona spavala sa tvojim ocem i da zapravo tvoje treće dete, sin mezimac kojeg si dobio posle dve devojčice, tvoja dika i ponos, tvoj smisao života, u stvari nije tvoj sin već tvoj brat. Tačnije, to dete je njoj napravio tvoj otac. I tebe tu strefi srčka i umireš. I kraj filma.

-Najeba ja, a?

-Jebiga, šta da ti kažem. Život piše romane.

-A hepi end neki i te fore? Ti ne priznaješ tu instituciju hepi enda?

-Nema hepi enda.