Pepeljuga i silovatelj

Nekada davno, ali ne baš tako davno, u prošlosti, relativno skoroj, u jednoj zemlji, dalekoj, dalekoj i previše udaljenoj, ali opet i veoma blizu, da bliže ne mere bit', zavisi sa koje strane globusa se posmatra, zemlji u kojoj su kuće, umesto od čokolade, od cigala, u kojoj su prozori od stakla, a ne od marmelade, u kojoj ima svega, a bogami i svačega, gde nema aždaja ali ima bolesnika, pacijenata, psihopata, krvnika, krvoloka, budala i ludaka, živela je, iza mora i okeana, Himalaja i Gvadalkanala, između Topole i Ravne Gore gde su sve straže onog koga traže, jedna đevojka od ovaca. Takozvana čobanica, dugih trepavica, uskog sruka, vitkog stasa kao srndaćeva mati, pogolemih sisa, očiju zelenih kao žaba i kose plave, žute boje, kao limenka jelen piva, živela je, uboga, jadna i jebozovna, sama u kolibi od 8 kvadrata, čuvajući ovce od Đurđeva dana pa do Mitrovdana, za tajkuna, monopolistu trgovinom ovcama u njezinom kraju. Jebozovna kao Lisa Ann, zavodnica kao Anabela Basalo, na meti brojnih udvarača, i, kao, mladoženja, koji bi u suštini samo hteli da se oslade njom i bace kao kesu s đubretom sa desetog sprata solitera. Ali ona je, uglavnom, čekala onog pravog, princa na belom konju, koji će joj posisati krv kad se ubode na vreteno, koji će juriti umesto nje odbeglog ovna, koji će šišati ovce i kome će ona plesti j čarape za zimu i koji će umesto nje zaklati, ošuriti, urediti, ispeći i iseći prase za Božić i krsnu slavu, sem kad bi na prelu cimnula malo više iz čuturice i potegla koji dim iz lule, na nagovor lokalnih mangupa, koji bi je posle do kasno u noć zigovali. Ali, čega se đevojka u zoru ne seća, to znači da toga u noći nije ni bilo.

To njeno čuvanje čednosti preko dana počelo je da iritira mnoge koji su imali pik da omaste brke o jedro čeljade, jer je ona u svesnom stanju za njih bila nedostupna, nedodirljiva i daleka. Vuk, stari zlotvor i veliki šmeker, zarek'o se da će joj ga munuti, pa makar mu zadnje bilo. Lomio se, trudio, muvao, cimao, iskao, moljakao, kumio, skidao sve s nebesa, ali džaba. Pepeljuga ne da, pa da jebe oca. Kad se ona na prelu napije, vuk se napije još više pa i ne stigne da iskoristi priliku. Ona mu vremenom postade jedina opsesija. Zbog nje poče mnogo patiti, pa se još više odao alkoholu. Toliko je postao opsednut njom da njegova ljubav postade mržnja. Da bi joj naudio zbog toga što ona kategorički odbija da mu se poda počeo je masovno da joj krade ovce. Žalila se mnogima ona na to, ali niko se ne usudi da kaže vuku da prestane, znajući za njegovu ćud, koju, za razliku od dlake, ne menja nikada. Tajkun počeo da smanjuje platu, inače veoma neredovnu i, reklo bi se, poprilično bednu, počeo je ganjati po disciplinskim komisijama, a i udruženje ovčara i čobana htede da je izbaci iz komore i izbriše je iz članstva zbog neodgovornog i nesavesnog obavljanja radnih zadataka koje nalaže ova časna profesija. Nemajući kud, s prvim zracima sunca s proleća, po livadi rosnoj, zaputi se Pepeljuga put pećine, ne bi li se požalila međedu, ako se on probudio iz zimskog sna. Međed je bio najveći autoritet, što je i logično, jer međed je ipak međed. I njega se vuk plašio kao konj munje i bežao je od njega kao đavo od krsta. Međed je lepo dočekao jer bi takvu cupi svako lepo dočekao kad mu dođe na gajbu, normalno. Šarmirala ga je, opčinila, a malo mu ga i blajznula, što je bilo dovoljno da je međed uzme u svoju zaštitu i da urgira kod vuka da je ostavi na miru i da joj ne krade više ovce, kao i da utiče na to da joj vuk nadoknadi štetu. Međed je zbilja urgirao kod vuka. Ispalapucao ga je kao vola u kupusu, kao policija demonstranta, pa je ovaj morao ležati čitavo leto na maksilofacijalnoj hirurgiji i šok sobi.

Vuk kao vuk, kad je izašao rešio je da se sveti. Rešio je da ispuni svoju davnašnju želju i da se, istovremeno, i osveti Pepeljugi za batine. Dođe on jedno veče kod nje na vrata. Kuc- kuc, pokuca vuk, pita Pepeljuga ko kuca a vuk reče:

-"Sisaj kurac!", misleći da treba da kaže lozinku kao onomad kad je hteo tri jarića da sjebe i da im upadne na gajbu dok im keva nije tu i zulum počini.

-"M'rš stoko, nek ti sisa starešina!", reče mu Pepeljuga.

Vidi vuk da se zajebo malo, pa uteče da ga ova ne bi videla, pa da se požali međedu kako je opet uznemirava pa da padnu još veće batine. Nakon par dana dođe vuk opet na vrata, sa mnogo boljim planom. Pokuca on na vrata. Prodernja se Pepeljuga s druge strane:

-" Ko me sad, koju pičku lepu materinu, uznemirava dok se depiliram?!", i reče da se nosi u kurac ko god da je.

-"Oriflejm kozmetika, gospođo, dobili ste na nagradnoj igri", reče vuk lukavo, prethodno uvidevši da kobila nema špijunku na vratima pa da ga ne može provaliti.

-"Opa, bato!", podvrisnu Pepeljuga, otvori svoje dveri, sva srećna i sa osmehom na licu, kad vuk ulete unutra i navali na nju kao smrt na babu.

-"E, sa'ću ti jebat' mater po sred pičke, kurvetino raspala!", reče vuk i odalami joj šamarčinu tako da joj ostadoše tri crte na licu, kao znak adidasa.

-"Joooooj, pička ti materina, buaaaaaaaaaaaah, majmune jedan,videćeš ti, buaaaaaaaaaaaah!!!!", poče da kuka Pepeljuga, na šta joj vuk odalami još jednu šamarčinu. Potom je uhvati za vrat i poče udarati njenom glavom po šporetu smederevcu, nenaloženom, na svu sreću. Potom je uhvati obema rukama za glavu, ispravi je licem ka njegovom i ugrize je za nos. Na nosu joj tada bi jedna pogolema, zrela, prezrela, takoreći gnjila bubuljica i kad vuk zagrize nos, štrcnu gnoj po vilerovom goblenu koji je stajao pored postera Željka Joksimovića. Odgrize vuk capinu Pepeljugi i ispljune istu u činiju sa mušmulama, po kojima se razli krv. Zaurla Pepeljuga toliko glasno da sve vrane i svrake sa obližnjih polja pobegoše u nepoznatom pravcu, pitajući se međusobno:

-"Šta bijade ovo, jebem ti panajiu?!"

Plače Pepeljuga, suza suzu stiže, rida, jeca, zavija k'o sinja kukavica, moli vuka da prestane da je šutira i bije, ali ne pomaže.

Posle reda batina dođe na red i snošaj. Podiže je vuk i presamiti preko kredenca iza kojeg se nalazilo veliko ogledalo, u čijem uglu se nalazila slika Nikole Đurička. Zadiže joj suknju, svuče čarape, spusti Pepeljugi bubregare a potom jednom rukom vuk stade odpojasavati svoje pantalone odvezivajući učkur dok je drugom rukom držao Pepeljugu za vrat, pričvrljenu sa licem k kredencu. Pepeljuga se otimala, ali ne mogade da se otme. Na kraju stade moliti vuka:

-"Nemoj vuče, molim te, nemoj!"

-"Moram lijo, obeć'o sam deci.", odgovori joj vuk.

-"Vuče, ali ja nisam lija!", reče mu Pepeljuga. Molila ga je da je pusti i da ode do lije, stare, čuvene, poznate matore kuravele u kraju preko koje je prešlo više ljudi nego što je brojala čitava Staljinova Crvena armija.

-"U, vidi stvarno, ja vas pomešao. Izvini Pepeljugo, obeć'o sam deci."

-"Ali vuče, ja nemam decu!"

-"Onda moli boga da je vulkanizer ovaj kurton dobro zakrpio i da je udario flekicu na pravo mesto, inače ćeš, bogami, imati.", odgovori joj vuk, smejući se kao sumanut i nezdrav. I poče vuk da radi. Pepeljuga čas podvriskuje "ju, ju, ju", čas se otima, čas moli da vuk prestane, čas doziva u pomoć, čas opet podvriskuje, ali vuk ne prestaje, pevušeći pesmu "Gledam Drinu", od Mitra Mirića, povremeno udarajući otvorenom šakom Pepeljugu po potiljku i spenkujući je po guzici, dok joj ne upućivao naređenje:

-"Ćut', bre, kobiletino!"

Međutim, nakon nekog vremena vuka prekinuše policajci koje je neko obavestio da se kod Pepeljuge u kući odvija neka i sumnjiva zajebancija. Vuk se nije opirao dok su mu stavljali lisice na ruke i dok su ga sprovodili u stanicu. Na suđenju ga je branio poznati advokat, nekadašnji policijski inspektor i vuk se branio time da je bio jako pijan i drogiran i da se ne seće uopšte da je on tukao, grizao a ni silovao Pepeljugu. Pošto mu je to, kao i činjenica da mu Pepeljuga ni jednog trenutka nije precizno saopštila:

-"Gospodine, ja ne želim da se upuštam u odnose seksualne prirode sa vama i stoga prestanite da turate vaš penis u moju vaginu, pička mu materina!", bila olakšavajuća okolnost, sudija ga je osudio na šest meseci uslovno.