Šokantno otkriće srpskih eksperata

Tim naučnika, najeminentnijih u svojim oblastima, nakon  temeljnih istraživanja, do nepobitnih činjenica i podataka koji govore o tome ko vlada svetom, ko iz senke upravlja svim događajima, ko konstruiše sva zbivanja, vuče konce i usmerava tok istorije u svim državama i svim narodima.Tekst je poslat na adresu najeminentnijih časopisa iz oblasti nauke i kulture, samo je pitanje da li postoji volja i hrabrost da se on objavi.

Poštovana redakcijo, temeljnim istraživanjima, ispitivanjima i posmatranjima došli smo do šokantnog zaključka, do demistifikacije svega onoga što je čovečanstvo morilo i tištilo vekovima, do toga, ko zapravo vlada svetom, a bogami i planetom. Sve vreme je čovečanstvo mislilo da svetom upravljaju mračne sile poput masona, iluminata, templara, Vatikana,Hazara itd. ali istina je mnogo gora i mnogo mračnija. Istina je ta da sve masonske lože, sve pape, sve vlade svih država, sve tajne službe, organizacije i udruženja, svi milijarderi, političari, državnici i kulturni radnici ovoga sveta u službi su samo jedne organizacije. Organizacije koja ima svoja uporišta u svakom gradu, svakom selu, svakom mestu i zaseoku na ovoj planeti - SLOBODNIM GOLUBARIMA.

Tačan datum nastanka golubara I golubova se ne zna. Zna se sigurno da su golubari stariji i od samog goluba, a sve implicira da su ovu pernato-leteću životinju stvorili ukrštanjem prepelice (pročitati članak iz vikipedije, naučni rad grupe autora, OVDE) i pterodaktila, ali mu u to vreme nisu nadenuli naziv. Pošto je nastao od pterodaktila i prepelice koja vodi poreklo od pterodaktila, za goluba se slobodno može reći da je on plod incesta.

naučno otkriće grupe autora, preuzeto sa

Vikipedije, najeminentnije i najstručnije

enciklopedije trenutno u svetu i u nas

Sumnja se da su ti prvi golubari nastali u vreme kromanjonaca, što se da zaključiti na osnovu crteža po pećinama jugoistočnog Velsa, u drevno vreme nazivanog GOLUBIA.

Smatra se da je prapostojbina goluba u području spajanja reka Tigra i Eufrata, gde nastaje Šat El Arab. Postoje indicije da je i Adam bio golubar. Po jednom zapisu iz Transjordanije, Bog je Adamu dao zaduženje da smisli naziv za ovu pticu i on joj je nadenuo ime g-OL-ough-B, što se može navesti kao početak  istorije golubarstva. Eva tada još nije bila stvorena, što znači da je Adam bio slobodan pa odatle – SLOBODNO GOLUBARSTVO. Iz ovoga se može zaključiti da je golub stariji i od žene!

I Noje je bio golubar. On je golubove spasao od potopa. Jedno predanje zapisano na nubijskom pismu a koje je nađeno u reonu Blatine, govori o tome da je Noje u svoju barku smestio uglavnom golubove. Kao i svaki golubar, i Noje je voleo da popije, pa se usled trenutka nepažnje golub ukrstio sa prepelicom (ponovni incest) i tako je nastao nama poznati golub koji se nalazi u svakom mestu na svetu i uneređuje svojim izmetom šta stigne.

Na fragmentu nađenom na području Jafe, stoji sledeći zapis: “I onda jedan naš sunarodnik, revoltiran što mu se ta opaka životinja koja leti a naziva se gol-AH-ub, osra na, u Nilu tek opranu glavu, poteže praćku i spiči ga u rep. To videše faraonove sluge i otrčaše put njegova dvora da mu saopšte nemio događaj. Rasrdi se ljutit faraone, božiji potomak i velikonilski egipatski golubar, te naredi da se u roku od odma svi Jevreji proteraju iz Egipta. Mojsije ih potom povede u izbeglištvo”. Shvativši da je jedini spas po opstanak Jevreja stavljanje u službu slobodnog golubarstva, Mojsije se privoli njihovom carstvu i obezbedi tako opstanak svojega naroda, ali pod uslovom da se povinuju volji i slušaju i izvršavaju naredbe Velikih Golubara.

Mikensku kulturu su takođe stvorili golubari. Dva brata, Papagolubau i Dagolubizas, slobodni golubari, nastanili su se na Kritu. Na papirusu iz Larise piše da su slobodni golubari i uništili tu kulturu. Kada je na Kritu zavladala glad, stanovnici ostrva su počeli masovno da love golubove i da prave od njih čorbu. To je bilo neoprostivo, I čitava kultura i civilizacija Krita je uništena. Veliki majstor tadašnji Slobodnog Golubarstva, Golubidis, bacio je čuvenu kletvu na one koji jedu golubove: “Ko se kani goluba okust’, okusiće sudbu kletu, gorku”. Ta tragedija, ta zla sudbina I pakao zadesio je i Kartaginu, jer su njeni stanovnici jeli golubiju paštetu. Jedna kineska hronika nađena u riznici carske prestonice u Nankingu, govori o tome da je iz istog razloga, zbog jedenja golubova, preminuo i Atila Bič Božiji, zbog čega se i njegova imperija raspala.

Koliki je bio uticaj slobodnih golubara u Rimskom carstvu, najbolje govori činjenica da je simbol rimskih legija bio golub sa raširenim krilima, a ne orao, kako tvrdi zvanična istoriografija koja ima za cilj da prikrije delatnost, značaj i uticaj koji ima Slobodno Golubarstvu u svetu. Božanstvo golubijeg bića shvatili su i rani hrišćani koji su goluba uzeli kao simvolični prikaz Duha svetog. Katakombe su se, u stvari, nazivale golubkombe, što na staroflamanskom jeziku znači “golubija gnezda”. Po zapisu pronađenom u Vatikanskom arhivu, caru Konstantinu se u snu nije ukazao krst već golub sa raširenim krilima koji mu je guknuo u lice.

Iz starog golubarskog pisma, nastalog u golubčanskoj civilizaciji koja se stvorila na teritoriji Golupca u Srbiji, reč “golub” je napisana tako je slovo GO prestavljalo vertikalnu crtu a LUB horizontalnu. Tako je reč GOLUB postala simbol krsta.

Neron je sagradio najvelelepniji hram posvećen golubu, na teritoriji današnje Pjaćence i zbog toga su mu golubari dali slobodu da radi šta hoće, u znak zahvalnosti i kao nagradu za taj poduhvat. U njegovo vreme slobodno golubarstvo je cvetalo u rimskoj imepriji. Međutim, Neron, osvedočeni hrišćanomrzac, saznao je da golubarskih simvola ima u hrišćanstvu. Doveden u stanje nervnoj rastrojstva jer je želeo da se osveti slobodnim golubarima zbog toga, a opet ne mogavši da krene na silu jaču od sebe, on je od muke i besa spalio Rim. Za spaljivanje prestonice, Neron je optužio hrišćane, koje je nazvao „golubides“. Današnji program za rezanje diskova „nero burning room“ predstavlja jasnu aluziju na divljaštvo i vandalizam ovog rimskog cara. Ikonica ovog programa predstavlja disk u plamenu, s tim što disk nije disk već golub a plamen nije plamen već obrisi lakokrilog golubijeg lepeta.

Bugari, primitivan narod iz brloga Azije, doselili su se u susedstvo Vizantije .Ovaj narod je goluba smatrao za poganu životinju i vesnik nesreće i pomora pa im je osnovno kulturno i religijsko načelo bilo - UBIJANJE GOLUBOVA SVUDA I NASVAKOM MESTU. To Vasilije II, kasnije nazvan Bugaroubica, istakutni slobodni golubar istočnorimske golubarske sfere, nije mogao da dozvoli i krenuo je u pohod protiv njih.

Ugovor iz Ahena, koji je sovjetska vojska pronašla u Berlinu, govori o dogovoru između Karla Velikog i Vrhovnog Majstora slobodnih golubara, Golubija Lisabonskog, prema kojem bi Karlo Veliki bio čuvan na tronu od strane golubara, koji bi mu obezbedili i carsku titulu a za uzvrat je morao da da prava i privilegije slobodnim golubarima da slobodno raspolažu prirodnim, rudnim i svim drugim bogatstvima u zemljama osvojenim od strane franačke vojske, koju su opremali i obučavali lično golubari.

Miroslav Golubički, je hteo da proširi uticajnu sferu svobodnih serbskih golubara na ostale delove Balkana. Stefan Dečanski nije bio zainteresovan za tako nešto, kako iz političkih, tako i iz ličnih razloga. On je prezirao golubare i hteo je da im se osveti za sva zla koja je zbog njih doživeo. Prvo, zbog svojih antigolubarskih stavova, oteran je u zatočeništvo na tatarski dvor, a po povratku na dvor serbski, stvorena je golubarska zavera. Golubari su ga optužili da kuje antidržavnu i antigolubarsku, anarhističku zaveru te su izdejstvovali njegovo progonstvo iz Serbie. U progonstvu je oslepljen. Na pergamentu iz Sekešferhevara piše da golubarski pokret može uništiti samo onaj ko, pored moći, vlasti, vojske ima i jarko golupkie (plave, prim. aut.) oči. Baš kakve je imao i Stefan Dečanski. Zbog toga je bio oslepljen, ali ipak ne skroz. Vratio se u Srbiju i sprovodio je jaku antigolubarsku i antigolubijsku politiku. Stoga je Miroslav Golubički organizovao novo svrgavanje Stefanovo, koje je rezultiralo njegovim konačnim padom i postavljanjem na presto Dušana Silnog (Dušana Golubijeg, kako se potpisivao na poveljama), koji je imao izrazite progolubarske stavove i koji je bio pod jakim uticajem slobodnog golubarstva.

Nakon smrti Dušanove, golubarstvo gubi uticaj u Srbiji. Zbog toga, golubari staju na stranu Turske, čiji sultani pokazuju jaku volju za saradnju. Srbija potpada pod njihovu vlast. Sve do XIX veka, dok golubarstvo opet ne poče da deluje slobodnije u Srbiji i dok na čelo naroda ne stadoše golubari, Srbija je bila pod Turskom čizmom. Vaskresenje golubarstva u Srbiji počelo je u Šumadiji.

U svetu su zabeležena samo dva slučaja kada je slobodno golubarstvo pretrpelo poraz i kada se otvoreno ispoljilo suprotstavljanje slobodnim golubarima. To je bilo na Vidovdan 1389. kada je veliki borac protiv tiranije i imperijalizma i jarma golubara, Miloš Obilić, ubio Velikog Golubara Turske, sultana Murata. Miloš (K)Obilić je, kako kažu stari srpski letopisi, predanja i epske pesme, kao i narodna, folklorna, fantastična proza, a što se pominje i u turskim izvorima, bio junak nadčovečanske snage i izrazitog osećaja pravednosti, nastao iz božanskog ukrštanja kobile (na šta ukazuje njegovo prezime) i goluba (Miloš, kada se čita od pozadi, ispade šolim, što na staroturskom jeziku znači “golub”).Tako se obistinilo staro proročanstvo Jakuba iz Goluboglua, sela u severoistočnoj Maloj Aziji, da će golub na goluba udariti.

Slično se desilo 1914. godine, takođe na Vidovdan, kada je Gavrilo Princip ubio Austrougarskog Velikog Golubara, nadvojvodu Franca Ferdinanda. Zbog tih događaja, Srbi su glavna meta svetskog golubarstva, koje ima za cilj da podjarmi ceo svet a to će biti kada se na nebu ukaže slika goluba koji grize svoj rep. To znači da je krug zatvoren i da više nema ko golubarima da se suprotstavi. Zbog činjenice da su se oba ataka na svetsko slobodno golubarstvo desila na Vidovdan, zlatno pravilo svih slobodnih golubara je da njihov član ne može biti osoba koja za krsno slavu ima Vidovdan.

Kada je Turska postala velika sila, sultani su se osilili i počeli su da odbijaju poslušnost golubarima. Golubari su tada širom turske podsticali porobljene narode na pobunu. U Srbiji tako golubar Karađorđe, diže ustanak. Iako golubar, on nije bio zainteresovan za slobodno golubarstvo. On je golubove gajio samo iz ljubavi prema njima. Zbog toga nije uživao veliku podršku svetskih moćnika. Nadimak “crni”, Đorđe Petrović je dobio zbog toga, kako kaže Filip Višnjić, što je, po njegovom rođenju, dok je imao jedva dva meseca, na njega sleteo golub crne boje, simbol ratništva, herojstva, junaštva i snage, i ulio mu te osobine. Mnogi su zazirali od njega. Ustanak je dobro otpočeo, ali Karađorđe nije uspeo u svojoj borbi jer nikako nije hteo da se svrsta na stranu mračnog slobodnog golubarstva, koje mu je, na kraju, skroz otkazalo podršku, iako su u početku veoma računali na njega.

Nakon njega, na čelo ustanka staje njegov kum, takođe golubar, Miloš Obrenović. Njih dvojica su i kumstvo sklopili tako što ih je ta strast prema uzgajanju golubova i česti sustreti na izložbama golubova načiniše ih velikim prijateljima. Za Miloša Obilića kažu da je bio pametan, oštrouman, preduzimljiv. A to je bio zbog toga što ga je u mladosti posrao po glavi golub kapitalac. On je bio spremniji za saradnju sa slobodnim golubarstvom, ali nije iskreno bio pristalica te organizacije i pokreta. On je nastojao da preko njega ostvari neke lične ciljeve i ambicije. Zbog toga je, na kraju, i njegova vlast srušena.

I odlika narednih srpskih vladara bila je da pokušavaju da iskoriste slobodno golubarstvo u te svrhe.Tako je i Mihajlo Obrenović, u mladosti zaražen idejama golubarstva, doživeo kasnije otrežnjenje i hteo je da odgukne tajne slobodnog golubarstva, zbog čega je i ubijen. Spomenik njegov, na centralnom gradskom trgu u Beogradu, nije nikakav izraz počasti već je postavljen tu sa namerom da ga golubovi zaseravaju. Nakon II svetskog rata, čistog produkta slobodnog golubarstva zarad sticanja još veće materijalne koristi i još jačeg potčinjavanja čovečanstva svojim ciljevima i interesima, Srbija će definitivno biti pročišćena od negolubarskih elemenata. U njoj će biti uspostavljena otvorena golubarska vlast koja traje i dan danas.

Bankrot francuske države za vreme Luja XVI, doveo je Francusku u nemogućnost da plaća obaveze prema golubarima jer je državna blagajna proglasila bankrot. Zbog toga golubari sazivaju skupštinu staleža. Ubrzo izbija i revolucija iz koje na vlast isplivava Robespjer i jakobinci, a sve zasluge za to pripadaju, naravno, slobodnim golubarima. Za uzvrat, Robespjer je morao da se oduži golubarskom pokretu tako što je giljotinirao legitimnog kralja.

1914. godine u Sarajevo je došao veliki majstor golubarskog reda, Franc Ferdinand, sa namerom da srpskom narodu u Bosni i Hercegovini nametne nov grb – dvoglavog goluba. Veliki borac protiv slobodnog golubarstva, Gavrilo Princip, izvršava drugi u istoriji zabeležen čin otvorenog napada na slobodno golubarstvo i ubija Ferdinanda.

Iz društvenog taloga razorene Nemačke, nekada jakog uporišta golubarstva za vreme kancelara Bizmarka, izbija na površinu Adolf Hitler, ubeđeni i osvedočeni golubar. Najbolji dokaz za to je činjenica da je Adolf Hitler za simvol svog rajha uzeo drevnog goluba koji se izdiže iz pepela, a ne pticu feniks, kako mnogo pokušavaju danas da prikažu i tako zavaraju javnost. Sve trupe nemačkog Vermahta su imale tu oznaku a najviši oficirski čin koji se mogao dobiti bio je “derr golubben”.

Nakon drugog svetskog rata na vlast u Jugoslaviji dolaze komunisti, instrument svetskog slobodnog golubarstva. Počeo je otvoren proces golubarizacije Srba i Srbije, viševekovnog i dokazanog antigolubarskog uporišta, koja je iznedrila dva heroja borbe protiv svetskog golubarstva, Obilića i Principa.

Nosioci promena a potom i čuvari tekovina golubarizacije srpskog naroda nisu samo bili politički i državni rukovodioci, već i javne, kulturne i sportske ličnosti i institucije. Nije se slučajno porodica u najvećem državnom projektu postkomunističke postsfrj države, seriji “Srećni ljudi”, prezivala GOLUBOVIĆ, a njen poglavar Velimir Bata Živojinović, lični prijatelj velikog golubara jugoslovenskog, Josipa Broza Tita. Nije čudno što jedan od retkih kriminalaca koji je preživeo devedesete godine nosi prezime GOLUBOVIĆ.

Nikoga takođe ne treba da čudi to što je jedan od bitnih faktora u prvoj fudbalskoj ligi dugo vremena dok je postojala zajednička država Srbije i Crne Gore, koja se raspala onda kada su to odlučili veliki golubari, bio fudbalski klub Zeta. Zašto baš Zeta? Pa logično. Zato što je Zeta klub iz mesta koje se zove GOLUBOVCI! U ovom mestu deluje jedan od uticajnijih golubara Crne Gore, Radojica Božović, koji je delovao u dogovoru sa ostalim golubarima od velikog uticaja , Branom Mićunovićem, po mnogima golubarom br. 1 na ovim prostorima, i Zvezdanom Terzićem, golubarom koji je poznat po uzgajivanju golubova preletača. U Srbiji je bitan faktor u to vreme predstavljao FK Hajduk iz Kule, čiji je vlasnik nadaleko čuveni golubar, Nikola Džomba. I danas, kada se zajednička država raspala, Zeta i Hajduk u svojim državama predstavljaju respektabilne fudbalkse klubove.

Poznati i, kako mnogi tvrde, najbolji košarkaški stručnjak u Evropi je Duda Ivković. Iako se ne sumnja u njegovo košarkaško znanje, ne treba zaboraviti da je on pasionirani golubar, koji se od svojih golubova ne odvaja. O tome koliko je on duboko zabrazdio u svetsko golubarstvo, govori i činjenica da je uvek, gde god da je u inostranstvu radio, zahtevao da sa sobom nosi svoje golubove i da budu dobro zbrinuti. Stoga, ne treba izostaviti i činjenicu da je golubarstvo “pomoglo” Dudi da postigne sve te značajne i brojne uspehe. Takođe, opštepoznata činjenica je i to da su vođe zemunskog klana, najuspešnije kriminalne organizacije u Srbiji, bili  golubari.

I za kraj.Ako mislite da ništa od ovoga nije istina, da je samo fikcija autora koji su se bavili iscrpnim, mukotrpnim i sveobuhvatnim istraživanjima o vladarima iz senke i golubarskih bifea, SLOBODNIM GOLUBARIMA, i da je tvrdnja o planu slobodnih golubara da konačno zavladaju svetom i ukidanju svih svetskih religija koje bi se objedinile u jednu, golubarsku religiju, koja bi nametnula čovečanstvu GOLUBA GAĆANA kao vrhovno božanstvo, najobičnija izmišljotina i laž, pogledajte dobro zvanični grb Republike Srbije i biće vam jasno ko danas vlada ovom državom i ovim narodom