-Eto mene, eto vas, eto nas, a evo i rakije. Domaće. Ujak poklonio mom ocu, ja ukr'o od oca, prava porodična idila, divan običaj da sin ocu krade rakiju.
-Kad ćale bude provalio da mu fali kilo rakije doći će do manifestovanja još jednog starog srpskog običaja i porodične idile - otac sina ubio sekirom.
-Ako sin pre toga oca ne dokrajči satarom, a ta varijanta ni malo nije nerealna. Šta ima, inače?
-Evo, slavimo.
-Šta to slavite?
-Ispraćaj.
-Kakav ispraćaj kad je vojska ukinuta? Ček, ček... Da ne ide to neko, blago meni, na robiju?
-Ide, Žika.
-Čestitam Žiko, postade i od tebe čovek. Svaka čast, pokupi i ti dodatne bodove za neku visoku funkciju, ako, ako, blago meni. Svi veliki ljudi su bili na robiji, eto vidi mene, ja tu dužnost prema otadžbini davnih dana skin'o s grbače. Kojim dobrom ideš tamo, a? Čime si to zadužio društvo?
-Džaba ga pitaš, neće da priča.
-Što? Šta mu je? Žiko? Ej!
-Ma, tako već nekoliko dana. Samo pije, gleda u jednu tačku, ne jebe nikog ni dva posto.
-Šta, samo ga pokupiš, posadiš u stolicu i tutneš mu rakiju i to je to?
-Ne, pokupi on mene.
-Kako kad ne priča?
-Nazove me njegov ćale i kaže da će njegov sin da dođe kod mene, eto.
-Smrad, sa ćaletom priča sa nama neće.
-Mora sa ćaletom, slupao mu je auto. I njegov i komšijin. Keva posle preklinjala ćaleta da mu pruži još samo jednu šansu, rešio čovek da ga odrobija bez trunke griže savesti.
-Svašta. Dobro Žiko, dobro, majke ti ga nabijem, raspričaćeš se i ti pa ni mi tebe nećemo jebati ni za suvu šljivu. Ja mu još i rakiju doneo a on ni jednim gestom da pozdravi taj čin.
-Nemoj tako, vidiš da pije. Gde ćeš lepšeg gesta?
-Jak gest. Ovakvu rakiju bi i moj krvni neprijatelj pio. Uzgred, bila ti juče devojka kod mene. Urnis'o sam je dva sata. A? Šta kažeš na ovo? Vidi ga. Ćuti, boli ga kurac. Neka, neka, samo ćuti. Tako ćutala i ona dok je nisam ščep'o, a posle milicija upadala u stan, prijavile komšije. Mislile da koljem nešto. A i nisu loše mislili, iskren da budem. Ako razumeš na šta mislim. A razumeš, a? A?
Ćutiš, a?
-Ćuti i ti i sedi. I ne pominji mu devojku više.
-Što?
-Zato što nisu više zajedno.
-Auuuu. Njega baš krenulo, a? Pa i krajnje je vreme bilo, već sto godina se vucaraju k'o creva, jebo im ja mater oboma, više puta su se kecali kod mene na gajbi nego što sam je ja koristio u te svrhe. Na minus dvaes sam ja tumarao po gradu ne bi li mu izašao u susret a on sad ni "m'rš!" neće da mi kaže.
-Ne kenjaj, jebote, popi već drugu rakiju na eks za po minuta. Napićeš čoveka s tim trtljanjem.
-Ma ko ga jebe, ne konstatujem ga uopšte. Je li, a što ga šutnula?
-Našla drugog.
-Pa ja. Logično. Ili je našla drugog, ili drugu ili joj je bolje da bude sama neg u rđavom društvu. Trećeg nema. To jest, četvrtog. Mada, uvek je i mene imala kao varijantu al' neću sad o tome, da se ne uvredi ovaj.
-Dobio je otkaz na poslu.
-Auuuu. Pa to je već loše, sunce ti...
-Sve bolje od boljeg.
-Recesija ne bira. Kriza jebe koga stigne. Očas posla postaneš tehnološki višak i noga u dupe.
-Kakva recesija, kakav kurac kriza. Rek'o direktoru da puši kurac i da mu se piša na firmu.
-Ccc. Pa što to, crni Žiko? Ne jebeš ti živu silu, napušavaš direktora k'o da ti je rod najrođeniji a ne poslodavac, zabole tebe. Šta ćeš sad? Da bar imaš devojku, pa da se grebeš od nje. Nego i ona te liferovala, direktor te najurio, jebe se tebi. Šta si to uradio na poslu, nesrećo?
-Zasr'o nešto na pakovanju. Direktoru puk'o živac, počeo da se dere na njega, a ovaj nije mogao da otrpi po hiljaditi put da sluša prigovore i kenjanje zbog sranja koje uporno pravi na poslu pa iznapušavao direktora. Klasika.
-Ma ja, treb'o je i kitu izvuđi i pokazati je celom upranvom odboru. Oni njemu tako? Pa nije u redu, jebeš ga, pa ljudski je grešiti. Pa čak i sto puta u toku radnog vremena.
-Uginulo mu kuče.
-Štene ono?
-Jašta.
-E jebiga. Pa to je već previše.
-Mora da je neko zlodelo u prethodnom životu počinio. Sve mu se to izdešavalo za nedelju dana. Lupanje auta, devojka, pos'o, kuče, poziv za robiju. Neki narod je istrebio, k'o Džingis Kan.
-Sad sam se i ja skenjao. Pa ono kuče je bilo carsko. Kad krene da odvezuje perlte i da se vrzma oko nogu, pa da ispušta onaj glasić, onaj lavežčić, ma... Ma, šta si, konju, radio s kučetom?
-Nije ništa radio, razbolelo se i uginulo, eto.
-Bolje da mi za kuče nisi rekao. I ja bih se skenjao kao on. Isto bih tako pio i blen'o u jednu tačku. Jebeš devojku, jebeš sve, ali kad krene da grebucka, da liže, da glođe čarape i grize i odvezuje pertle, pa, pa...
-Brate, dokle ćeš se baktati sa tim slučajevima od devojaka?
-Za kerče pričam, nemoj me jebavati. Kakvo je to kučence bilo, simpatično, umiljato, zajebantsko... Više sam voleo da se igram s tim kučetom kao mator konj nego što sam voleo da se igram s vama kad sam bio klinac, jebo vam ja mater.
-Smiri se, koji je tebi sad đavo?
-Žiko, Žiko brate, ja te potpuno razumem. I ja bih bio isto tako skenjan da sam na tvom mestu, ma i gore. Ne ide ti, jebiga, takav period, ali biće bolje.
-Biće kurac bolje. Šta zajebavaš čoveka, pa nije on štene, to jest dete, pa da mu ti pričaš tu bajke.
-Ti ne seri tamo! Pazi 'vako Žile, slušaj sad ovo. Pa slušaj, jebo ga ti, imam nešto važno i poučno da ti ispričam, majke ti ga nabijem bezobrazne!
-Ako te ne gleda ne znači da te ne sluša, nemoj galamiti.
-Zaveži ti. Kako će razumeti šta pričam ako ne gleda? Slušaj, ima tako perioda kad ti sve krene neko sranje, sranjeeee, pa ne možeš verovati koliko sranje. Za koji god kurac da se uhvatiš, osušio bi se.
-Šta će se on vatati za tuđ kurac, pa nije peder, jebo te on. Valjda za zelen bor.
-Zelen, bor, isti kurac, ćuti da kažem čoveku. Vidi, eto tako, na primer, onaj moj kum blesavi. Znaš mog kuma, često smo zajedno, onaj, živi tamo...
-Zna ti kuma, išao je sa njegovom sestrom u osnovnu.
-E, taj. To ti je jedna budala, pa ne možeš verovati. I budala i alkoholičar i pijanac i kockar i neradnik... Ma car od čoveka, jebe mu se za sve. On ti je zdipio kevin prsten, venčani, prodao ga i kupio devojci poklon za osmi mart. Ta devojka čak nije ni bila njegova devojka, već jednog baje koji je morao da ga prebije k'o pičku ako je mislio da ga otera od nje. Al' mu nije pošlo za rukom to, kum trenir'o boks pa ume da patosira čoveka, i medalje za to dobijao. Dobijao i robiju. Kažem ti ja. Svi veliki ljudi su robijali. A što on robija?
-Saobraćajni prekršaji, standardno. Odlagao i izvlačio se koliko je mogao, sad više ne može.
-Jebo ga onaj k'o mu dao dozvolu. E, da. I taj moj kum. Svašta je taj radio. Školskoj drugarici umesto kasete s mature da pornić. Okupila ona rodbinu, komšiluk, sve žive, da gledaju njenu maturu, samo umesto mature na televizoru se pojavi Nemica koja se poliva sve u šesnaes'.
-To je baš bila popularna fora.
-Ćale ozbiljno hteo da ga istera iz kuće i da ga se odrekne kad mu je umrla baba.
-Što? Je l' ubio babu?
-Nije, najbolje da je ubio babu!
-Na to me asociralo.
-Na to te asociralo... Nije ubio babu, već je predložio ćaletu, kroz smeh, da naruče na radiju pesmu babi za pokoj duše. I to pesmu "Istruli mi dunja u fioci".
-Šta ima veze, sada ljudi kamerom snimaju sahrane, fotografišu se oko sanduka s pokojnikom, života mi. Ja bio lično prisutan jednom. Žešći idiotizam, možda i najveći koji sam do sada video.
-Nije zbog toga ispizdeo ćale, već zbog same pesme.
-Baba bila komunjara, a?
-Jeste, k'o i većina baba, ali nije ni to. Već se baba zvala Dunja.
-Joj crnjaka, lebac ti jebem. Ne verujem...
-Svašta ti je taj radio. I jebiga, onda mu valjda došlo iz dupeta u glavu, šta ti ja znam, smirio se. Našao devojku, dobio do jaja platu, našao posao, sve po redu. I smirio se.
-Šta je tu po redu, 'leba ti? Valjda sve treba obrnuto? Nađeš posao, dobiješ do jaja platu i nađeš devojku, ženu, šta već.
-Kurac, to kod tebe. On našao devojku kojoj ćale drži firmu pa je u startu imao i posao i do jaja platu.
-E kurac.
-To ti kažem.
-Dobro, i?
-Šta i?
-Pa koja je poenta?
-Čega?
-Ove priče o kumu?
-Aaa, to. Šta znam, valjda da ulijem Žiki neku nadu, pored rakije.
-U šta? U to da će naći bogatu devojku s kojom će se venčati i boli ga patka?
-Možda i nađe, otkud ja znam?!
-A možda i ne nađe?
-Moguće, verovatno. Jebemliga.
-Znači da nema poente.
-Kako u američkim filmovima, jebiga, neko ima problem pa tu dođe baja koju mu ispriča neku priču i ovom bude do jaja. Ja sam iz filmova skapirao da ta priča obično nema veze s problemima koji muče čoveka kojem se ta priča i priča, pa rekoh da vidim, možda ima efekta.
-U pravu je ovaj Žika. Od sada i ja ćutim i gledam u jednu tačku a ti se jebi materi, jes' čuo?!
-Šta je sad tebi, koji ti je moj?
-Jebo te Švarceneger!
Коментари
Постави коментар