Harakiri u šinobusu


Bonsek je sedeo u svojoj dnevnoj sobi sa Ganetom. Po običaju su gledali skupštinsko zasedanje koje se daje na javnom servisu, pili Zaječarsko pivo koje su otkrili u obližnjoj prodavnici i pušili travu koju je uzgajala Bonsekova majka Gospava, nesvesna da učestvuje u krivičnom delu proizvodnje opojnih droga jer ju je rođeni sin doveo u zabludu. Ona je mislila da je to ukrasna biljka kao i  fikus, te je brižno zalivala zajedno sa ostalim cvećem.

Gane je gledao kroz ekran polusklopljenih očiju i sa osmehom razvučenim po licu, nalik na onaj osmeh kada se ugrabi wc šolja u poslednjem sekundu. Da nije potezao flašu s vremena na vreme Bonsek bi pomislio da je ovaj umro u trenutku osmehivanja i da je to razlog zbog kojeg se njegov izgled lica nije menjao već pola sata. Zaključio je Gane da su poslanici veliki šoumeni i da stoga treba da imaju još veće plate. Iako poseduju nesumnjivo veliki talenat za zabavu širokih narodnih masa, što nije ni malo lako, oni se svojski trude da svoju ludost povećaju na još viši nivo, do granica za koje čovečanstvo nije ni sanjalo da postoji, sve dok se oni nisu pojavili na sceni.

Bonsek je možda i veći kapacitet što se tiče trošenja THC-a, ali to mu nije predstavljalo prepreku da ima drugačije mišljenje od svog druga. Tvrdio je da čokov u poljskom klozetu, iskorišćen nakon velike nužde u svrhe lične higijene, kud i kamo predstavlja pogodniju figuru za rukovođenje institucijama i za obavljanje najodgovornijih funkcija u državi. Sa tom tvrdnjom slagao se i Gane, čak je smatrao i aksiomom, ali, za razliku od Bonseka, on je ovaj šou na državnoj televiziji posmatrao sa stanovišta i pozicije na koju ga je posadilo peto pivo i treći džoint. Bonsek je čvrsto stajao iza tvrdnje da bi najbolje bilo da se izvrši trampa srpskih šoumena za konje Cigana iz Rumunije, ali se Gane sa tim nije slagao jer je Rumune smatrao našom braćom i da nisu zaslužili takvu nesreću.
- "Dobro", reče Bonsek, "onda da ih zavaljamo Bugarima za tonu Rexona dezodoransa?", ali njegov drugar koji se dranjao po guzici kategorički odbi takvu mogućnost.
- "Uvaljivanjem muda za bubrege bave se Bugari, oni su to izmislili! Ne možeš ih pobediti na njihovom terenu".

Bonsek se zamislio i nakon umnog rada u trajanju od nekoliko minuta došao je do zaključka da sa ovakvima nema perspektive. Mora se zavesti red ovde, a za to su najbolji Nemci. Što se tiče discipline, Nemac je Nemac. Gane ih nije voleo. Često su ga izneverili na kladionici, smatrao ih je folirantima koji se šepure kao pauni bez pokrića jer su čak i rat protiv nas izgubili samo od jednog glumca a takođe mu nije jasno kako se jedan narod koji se upustio u tako suludi projekat napada na Rusiju može smatrati inteligentnim. "Ljudi umeju da budu budale, ali napasti Staljina - e to može samo prvoklasni kreten", zborio je Gane. Bonsek je otišao u kuhinju i vratio se sa paštetom u crevu i pola vekne bajatog hleba jer je ogladneo od trave. Dok je mazao paštetu osporavao je tvrdnje koje su izrečene:
- "Prvo i prvo - ti od bundesligaških klubova znaš samo za Ajntraht jer ti je ujak doneo dres tog kluba. Drugo, Treći Rajh nije izgubio rat od jednog jugoslovenskog glumca. Pomagali su njemu čitave horde njegovih kolega glumaca! I treće, Nemci su napali Ruse iz ideoloških razloga. Pa ako imaš opravdanja za onaj atak cipelom u skupštini, onda moraš imati razumevanja i za atak Hitlera na Staljina". Gane je razlog sukoba Nemaca i Rusa video u elementarnom nepoznavanju opšte kulture od strane ovih prvih a ne u suprotnosti ideologija.
- "Da su ideolozi Rajha znali za narodne umotvorine, kao na primer: Gde si poš'o biciklom na Rusiju, ili Gde ćeš bez kurca u svatove, kao i Ko visoko leti - nisko pada ili Glas do neba, muda u pepelu, ne bi takvu glupost počinili", govorio je Gane. "I takvi nas da vade iz bule?!", povisi glas a potom zapali jednu nišku Drinu, vlasništvo Bonsekovog oca, koji je zaboravio cigare kad je odlazio u kafanu na sastanak štrajkačkog odbora fabrike u kojoj je proveo čitav svoj radni vek. Bonsek je bio ubeđen da su upravo te godine koje je njegov ćale proveo u preduzeću bile razlog zbog koje je ono koštalo čitava dva evra.

Gane je ćutao par minuta i posmatrao zasedanje. Zamišljao je kako bi to izgledalo da umesto domaćih šoumena glavnu ulogu u predstavi preuzmu hladni i disciplinovani Nemci. Ubeđen je da tada ovaj šou ne bi bio interesantan. Potom upita Bonseka:
- "Šta misliš ti, zbog čega ima toliko Srba u Švabiji? A? Ne znaš? Ja ću da ti kažem. Zbog Švabica! U redu, Nemci jesu disciplinovani, posvećeni, pedantni, imaju i odličan standard, dobre plate, ali ipak..."
- "Šta ipak? Ne lete na Mesec? To im fali?"
- "Ma, mora se to odraziti na potenciju, pa ga jebeš!"
-"Pa dobro, Gane, majku mu jebem, ako imaju problem sa potencijom, otkud to da su švapski pornići najpoznatiji na svetu?"
-"Šta?! Pa to sve naši ljudi igraju glavne uloge!" - ponosito odbrusi Gane. "Kakvi crni Nemci, precenjeni su oni. Ovde da zavode red a ni u svojim pornićima ne mogu da glume. Ma idi..."

Gane inače nije voleo ni Engleze. "Da oni nečemu valjaju, ne bi ih Maradona onako karao i ponizio na svetskom prvenstvu. Ne bi im ni gol šukn'o rukom. Pigmejima nisu bili dobri a nama će da budu...", objašnjavao je i na kraju izlaganja o Englezima dodao da bi najviše na svetu voleo kada bi im kraljica rodila crnče ili malog Kineza. Za Italijane je tvrdio da su bili učitelji Bugarima, a ni Francuze nije mogao da vidi u ulozi redara u srpskom odeljenju. Pitao se kako narod u čijoj zemlji vozovi jure kao avioni može da sredi stanje u državi gde je šinobus najveći adut železničkog saobraćaja. "Narod koji piše nekoliko slova da bi izgovorio jedan glas ne treba da ima toliko brze vozove. Da se njima zaista žuri, ne bi oni pisali jedan znak za jedan glas. Misle da mogu svoju glupost da sakriju nekim tamo vozom?! E kurac! S takvim drljomudima neću da imam ništa!", dreknuo je Gane kao da se pred vratima stana nalazi čitava francuska vojska koja samo što nije upala i uzurpirala ga. Za Skandinavce i stanovnike zemalja Beneluksa je rekao da ne dolaze u obzir, ne upuštajući se u dalju diskusiju i ne želeći da služa argumente sagovornika. Naročito mu se ne dopadaju Luksemburžani. Smatra da ničim nisu zaslužili tako zajeban naziv. Doduše, prvi bi podržao ideju o dolasku Skandinavki u Srbiju, po mogućstvu u što većem broju, nebitno iz kojih pobuda one stizale, da li da bi zavodile red ili nered - bitno je da dođu.
- "Po tebi ispada da smo mi Srbi najpametniji a svi ostali budale, jebote!", ciknu Bonsek, ne mogavši više da sluša ovu priču svog sagovornika koji je sa visine posmatrao i verbalno urinirao po svim mogućim narodima Evrope, kao da je on neki imperator koji ih drži u ropstvu.
- "Naravno da nismo najpametniji. Nismo ni pametni, ni malo. Da bar gram mozga imamo, mi bismo uvozili Šveđanke a ne Kineze."

Bonsek je nakon ovog odgovora neko vreme zurio zamišljen u plafon i na kraju priznao sagovorniku da je u pravu. Potom je uzeo da rola džoint, što je Gane odobravao, ali zato nije odobravao izlazak "mutavog majmuna" za govornicu, kako je egzotično voleo da nazove ovog šoumena. Dok je iskusno obavljao proceduru, Bonsek je pokušao da nađe kompromisno rešenje - nekoga ko nije nastanjen u Evropi a ko bi mogao da zavede red. Logično, jedino je Japance imao na umu. Teritorije koje su nastanjivali prognani sektaši i robijaši iz države koju čak ni Pigmeji i Bušmani nisu prihvatali za redara nisu dolazile u obzir, znajući da Gane u svojoj sobi drži sliku predsednika zemlje iz koje potiče Kasandra. Međutim, ni oko Japanaca se nisu složili. Smatrajući da prosečnom Srbinu ne treba motor koji se jednim pritiskom dugmeta pretvra u klozetsku šolju, kišobran kojim može da se usisava prašina, olovka-vime koja daje veštačko mleko - zdravije od prirodnog, veštački testis u koji je ugrađen mp3 plejer itd, Gane je odbio ovaj predlog. Nije osporavao umnost ovog naroda kojem ni najrazličitije kataklizme ne mogu ništa, ali su mentaliteti  bili toliko suprotni da bi to bila nemoguća misija.
- "Znaš li ti za onaj slučaj kad je jedan naš čovek otišao da šljaka u Japan, da vozi autobus za njihov GSP. Od dana kada se zaposlio pa do prve plate na mestu generalnog direktora preduzeća izmenjali su se njih trojica i svaki je izvršio harakiri, jedan za drugim. Kako jednog postave za direktora, a on se brže-bolje ubije. Posle niko nije hteo da se prihvati te funkcije i firma bukvalno došla pred stečaj."
- "I?", ljubopitljiv je Bonsek.
- "I Japanci, kad su videli da je vrag odneo šalu, dadoše tom našem zemljaku masnu otpremninu, samo da napusti posao. Čim je on otišao iz firme prestalo je kašnjenje autobusa. E zbog toga ne bi mogli ni Japanci da zavedu red ovde. Nisu mogli sa jednim Srbinom da izdrže, a kamoli sa nekoliko miliona Srba. Pa japanski narod bi nestao sa lica zemlje kad bi krenuo da se bakće sa nama. A i ko ih jebe, još treba da se ugledamo na njih pa da se samoubijamo za svaku sitnicu. Malo nam je ove autodestrukcije?"
- "Pa, znači, jedino ovi koje sad gledamo mogu da nam pomognu, da zavedu red?", upita Bonsek i preuze džoint.
- "Jedino oni i niko drugi."
- "Pa onda bolje da se ugledamo na Japance i da se pobijemo. Ako oni zbog propusta, zbog kašnjenja voza od par minuta, skrkavaju katane u trbuh, šta bi tek radili zbog "propusta" prilikom biranja vlasti?"
- "Zakazali bi svenarodno samoubistvo."
- "Bolje da se ugledamo na njih, života mi." - konstatovao je Bonsek.
- "Gde sad da se ubijam, pa sad će tek pravi šou da počne, izbori!" - cerekao se Gane. Nakon što je povukao poslednji dim džointa, rekao je samoubistvo dolazi u obzir tek kad se završi taj spektakl. Bonsek je glasom najvećeg pesimiste svečano saopštio da nismo ni za kurac i pustio "Trulu koaliciju". Na ekranu je bio ministar čiju ostavku su tražili neki njegovi ortaci. Popeo se na govornicu, otkopčao šlic i izvadio svoj penis, pokazivajući ga onima koji su tražili njegovu smenu.

Коментари