Veliki majstor reda rondžeremijevaca

-Gledaj brate ovo.

-Telefon? Pa ok je, šta znam...

-Ma ne bre, sliku.

-Ne vidim odavde.

-Pa evo ti je, vidi.

-Aha. Dobro. Nije loša.

-Gde nije loša, odlična, bre, ma sve radi.

-Si jebo?

-Ma brate... Da ti ne pričam...

-U redu, nemoj.

-Sinoć je nazovem, popričali malo, tu se kao natežemo, te hoće, te neće, ja je tu nekako obrlatim...

-Dobro je što nećeš da mi ispričaš...

- Ona pristane da se vidimo, kao da se malo provozamo i tako to. Dođem ja kolima po nju, provozamo se malo, odemo na poljanče i tu krene, brate...

-Da, kapiram, kao u pornićima.

-Ma i bolje, veruj mi.

-Verujem. Što ne bih verovao.

-Kad ga uze, pa kad krene da ga lomi pa da ga...

-Znam, izede ga celog, oduševio si je, raspametio kao i sve ostale i tako to.

-Jašta. Sobalim ja sedište...

-Dobro je, kapiram.

-Ma ne možeš ti to da kapiraš, to treba da se doživi, kako ume devojka...

-Pa zovi je.

-Što da zovem?

-Pa ako ne mogu da skapiram zovi je da dođe ovde, pa da doživim to.

-Eh, sad...

-Zovi me sledeći put bar da virim, pa da svojim očima vidim to.

-E, najbolje tako...

-Pa čekaj, nećeš da mi pričaš o tome, nećeš da me zoveš da gledam, nećeš da daš da oprobam. Koji kurac pominješ to onda?

-Saopštavam ti zanimljivost koja mi se desila. Nećeš valjda da ti pričam o suđenju Šešelju, jebiga.

-Što? Šta fali Šekijevom suđenju?

-Ma nabijem ga na kurac.

- Prvo si tu ribu a sad bi i Šekija. Pa šta je mnogo, mnogo je.

-Zabole me bre za tu budalu.

- Zabole te za tu budalu a pričaš mi o tome kako ume, kako si je savatao, gde si je savatao, kada si je savatao...

-Za Šešelja kažem.

-Što se mene tiče, ja jedino o njegovom suđenju mogu da ti pričam. U zadnje vreme sam više gledao njegovih suđenja nego što sam svlačio pantalone.

-Ne valja ti to.

-Valjalo, ne valjalo - tako je. Mada, ne bih ja ni mogao tako svakog dana po nekoliko različitih riba.

-Što ne bi mogao, da nisi bolestan?

-Nisam, no ne znam kako se navatava toliko krdo.

-Jebiga, ko zna - zna.

-Iskreno, ja bih se smorio.

-Kako to može da te smori, leba ti?

-Što ne može? Pa kao i fudbal. Sad od kada su se na kablovskoj pojavile grdne neke televizije i od kada svakog dana možeš po pet utakmica da gledaš na ne znam ni ja koliko različitih televizija, mene brate i fudbal smorio.

-Pa ti onda primeni princip svetskog prvenstva, na svake četiri godine.

-Nemojmo predaleko otići. Kvalifikacije za svetsko, pa evropsko, pa kvalifikacije za evropsko, pa šampionati, pa evro kupovi...

-Ja sam i za treninge.

-Moraš malo pauzirati. Inače će da ti strada kičma, prepone i zadnja loža.

-Bolje i od toga da strada nego od nečeg drugog. Kako sam pre neko veče odrljao kolena kad sam bio sa ovom koleginicom. Al' sam bogami i nju odr'o. Zafrljačim je na tepih, pa kad sam je dohvatio, prvo od pozadi pa...

-Šta, neka nova brucoškinja sa fakulteta ili si aktivirao ponovo neku od ovih izraobovanih, starijih koleginica?

-Ma, da ti ne pričam...

-Pa dobro, kad već nećeš da pričaš o tome, neću baš da insistiram.

-Sad sam se naložio da odrndam neku, znaš kako je dobra, fenomenalno izgleda, baš onako perverzno. Radi u butiku nekom tu u centru. Ono, jebozovna je, najstrašnije a i čuo sam da je luda, pričali mi ovi drugari...

-Vidi naslov u Kuriru. Navatale neke Ruskinje pljačkaša i silovale ga.

-Imao sam ja sličnu situaciju. Zvala me drugarica da dođem na kafu. I kad me zaskočila, sunce ti, i hoće, ma zapela ne možeš se otarasiti budale. Bukvalno, da nisam hteo da je odradim, silovala bi me.

-E jebem ti Kurir da ti jebem Kurir.

-Posle toga me smarala porukama, zvala, navadila se, bre, u gradu sam je izbegavao, jebote, nimfomanka prava.

Ja sam, hvala Bogu, imao takvu sreću da nijedna devojka nikada tako brutalno, banalno, besprizorno i surovo nije pokušala da ugrozi integritet moje ličnosti i moje dostojanstvo, nijedna nije htela da me tako obesčasti. Ne znam da li zbog toga što su sve bile fine ili što im ne izgledam primamljivo za silovati, jebemliga.

-Nego, što se tiče ove što radi u butiku, ona je bre negde kod tebe u kraju. Mogao si se raspitati, da mi daš kakvih informacija.

-Koja bre, kakav butik?

-Visoka, plava, starija par godina od nas, znaš kakva je brate, ma mora da je znaš, sigurno. Onako, baš moćno izgleda. Pričali mi ljudi da se udarala u diskoteci, u klonji, na lavabou.

-Eeee, kad smo već kod toga šta je moćno. Ja bih brate najviše voleo da pišam u vulkan. To je bre moćno. Vulkan, golem, visok, ogroman, spalio svojevremeno pola planete i ko zna koliko gradova i sela, i onda dođem ja i popišam se u njegovo grotlo. Stvarno mislim da nema moćnijeg osećaja. To je, bre, moć, kada se običan smrtnik popiša u vulkan od kojeg svi zentaju.

-Kakav vulkan, šta?

-Ma ništa, malo sam odlutao.

-Jebeš vulkan, pričam ti o ovoj ribi, kakvi vulkani, kakve zajebancije. Kakvo pišanje u vulkan, nema ništa moćnije od karanja...

-Ima, kad sam ja u glavnoj ulozi a ne u ulozi slušaoca prepričavanja tuđih jebačina.

-Potrudi se malo, šta da ti kažem.

-Hoću. Sad kad si se, napokon, posle tri meseca smilovao da mi vratiš pornjavu, sve će biti bolje i svet će biti lepši.